Pad na berzi posle Rijada - novi izazovi u rusko-američkim odnosima

Prilikom dodele odlikovanja zlatnih zvezda Heroja Rusije u Kremlju povodom Dana branioca otadžbine, predsednik Vladimir Putin, zahvalio se svim ruskim borcima koji su dali doprinos u specijalnoj vojnoj operaciji.

Uoči treće godišnjice početka sukoba u Ukrajini, Putin je pohvalio napore vojnika koji, kako je rekao, dostojanstveno prolaze kroz teška iskušenja i pokazuju se kao najviši profesionalci, hrabri ljudi i patriote.

"Zahvaljujući vašem zalaganju ostvarujemo ciljeve Specijalne vojne operacije. Zemlja je ponosna na vas, vaše podvige i doprinos u odbrani otadžbine. Čestitam vam na odlikovanju visokog zvanja Heroja Rusije i želim vam dalje uspehe u službi. Borci u Specijalnoj vojnoj operaciji brane istinu, pravdu, mir i budućnost Rusije. Hvala vam u ime ruskog naroda, u ime Rusije, za vaš ratni trud i za vaše podvige", rekao je Putin.

Novi razgovori Vašingtona i Moskve sledeće nedelje

Nakon nedavnog sastanka između Vašingtona i Moskve u Rijadu, koji je, između ostalog, bio fokusiran na kraj rata u Ukrajini, iznenađujuće su pale cene akcija nekih ruskih kompanija na berzi. Iako se očekivalo da će ove akcije rasti, tržište je reagovalo drugačije, što je stvorilo određeni oprez među investitorima.

Ovaj razvoj događaja ukazuje na to da, pored optimizma koji je prisutan, finansijske prognoze moraju biti pažljivo analizirane.

Nakon sastanka, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, najavio je da će sledeće nedelje biti održani novi razgovori između ruske i američke delegacije o normalizaciji odnosa između dve zemlje. Ovo otvara drugu fazu rusko-američkih pregovora, koja bi mogla imati značajne posledice po globalne ekonomske odnose.

Pozitivni signali ne garantuju brze promene u odnosima Rusije i Zapada

Iako su razgovori u Rijadu i drugi kontakti bili pozitivni, analitičari u Moskvi smatraju da neće doneti brze rezultate. Akademska zajednica kao konkretan rezultat vidi ponovno otvaranje ambasada, što ukazuje na povratak klasične diplomatije.

Prema rečima profesorke Fakulteta za spoljnu ekonomiju, Ekatarine Entine, koja se bavi svetskom ekonomijom i međunarodnim odnosima, iako postoje pozitivni signali, oni neće doneti brze rezultate. Stoga je neophodno biti oprezan u prognozama.

"Na kraju, pitanje nije samo Ukrajina i sama ukrajinska kriza, već je reč o sistemu evropske bezbednosti u celini. Svet dobro zna da smo, bar tri puta nakon raspada Sovjetskog Saveza, predlagali sveobuhvatan plan za obezbeđenje evropske bezbednosti. Svaki put smo na ove predloge dobili odgovor u vidu odbijanja sa Zapada. I sada, došlo je do situacije kakvu smo mogli da predvidimo. Srž ovih pregovora sada je kako obezbediti sistem panevropske bezbednosti, koji nije važan samo za Rusiju, već i za čitav kontinent. Naravno, za taj proces biće neophodna i aktivna uloga Evrope", ističe Entina.

Kako globalne promene utiču na Balkan

Promene na globalnom nivou mogle bi imati dubok uticaj i na Balkan, koji, kako ocenjuju u Moskvi, u kontekstu rusko-američkih odnosa zauzima posebno mesto.

"Skoro da nemam nikakvih sumnji da će tim američkog predsednika Donalda Trampa pokušati da se vrati planovima koji su bili delimično izraženi u Vašingtonskom sporazumu", dodaje ona.

Profesorka Entina takođe ističe da će biti teško doći do rešenja u Bosni i Hercegovini, jer se Dejtonski sporazum u praksi pokazao neefikasnim

"Jedan izlaz koji bi mogao da vodi Bosnu i Hercegovinu ka nečem mirnom i normalnom bio bi neka vrsta konfederacije bez visokog predstavnika, bez međunarodne kontrole", kaže ona.

U Bosni i Hercegovini postoji značajan bezbednosni izazov, koji analitičari u Moskvi smatraju ključnom tačkom napetosti na Balkanu.