Sudska melodrama u SAD – sudar tvrdoglavih direktora oko čeličane Ju-Es stil

Bivši američki predsednik Džozef Bajden, u poslednjim danima koje je proveo u Beloj kući, blokirao je pokušaj japanske korporacije "Nipon stil" da preuzme čuvenog domaćeg proizvođača čelika "Ju-Es stil". Bajden se pravdao da bivši vlasnik smederevske železare čini kičmu strateške grane američke privrede, te da iz bezbednosnih razloga ne sme da pređe u strane ruke. Japanski kupac, koji ima saglasnost rukovodstva i dobrog dela radnika "Ju-Es stila" za preuzimanje, žalio se sudu u SAD na tu odluku, optužujući Bajdenovu administraciju za nezakoniti politički uticaj i američke konkurente za zaveru – ti procesi sada u medijima poprimaju karakter melodrame.

Suočen sa odlukom odlazeće Bajdenove administracije da spreči prodaju čuvene američke čeličane "Ju-Es stil" iz bezbednosnih razloga, kupac, japanski konglomerat "Nipon stil", podneo je tužbu protiv američke države, ali, javljaju japanski mediji, i protiv američke kompanije "Klivlend klifs", koja je drugi najveći proizvođač čelika u SAD.

Taj sudski proces ovih dana se pretvara u nešto što podseća na televizijsku dramu o spletkama bogataša u maniru nekada slavnih serija "Dinastija" i "Dalas".

Naime, piše japanski ekonomski dnevnik Nikei, rukovodstvo japanske kompanije, koja je ponudila blizu 15 milijardi dolara za američku čeličanu bivšeg vlasnika železare u Smederevu, smatra da je pravi razlog zašto je pred sam kraj prošle godine Bajdenova vlada odlučila da blokira kupoprodajni ugovor lobiranje rivala, američke kompanije "Klivlend klifs".

Trenutno je druga najveća čeličana u SAD, dok je "Ju-Es stil", koji Japanci žele da otkupe i čije je sedište u Pitsburgu u državi Pensilvanija, treći najveći proizvođač čelika u SAD.

Ako bi Japanci svojim injekcijama kapitala i transferom tehnologije oživeli i ojačali "Ju-Es stil", on bi postao moćan takmac "Klivlendu" i verovatno počeo da ga potiskuje.

Generalni direktor japanske kompanije Eiđi Hašimoto smatra da je upravo "Klivlend klifs" taj koji je vrbovao rukovodstvo jednog od sindikata unutar "Ju-Es stila" da podstakne svoje radnike da odbiju predloge japanske kompanije, iako su bili povoljni – Japanci su, recimo, obećali da će preuzeti sve postojeće obaveze "Ju-Es stila" prema zaposlenima i zamrznuti otpuštanje radnika na čitavih deset godina.

Štaviše, isti sindikat je vršio medijsku kampanju u kojoj je neosnovano plašio američke radnike da će "Nipon stil" nakon što otkupi njihovu kompaniju pozatvarati fabrike i proizvodnju izmestiti u Japan ili bar na jug SAD, gde ne postoje organizovani radnički sindikati.

"Nipon stil", dakle, podneo je tužbu ne samo protiv američke države tvrdeći da je direktiva bivšeg predsednika Bajdena neosnovana i predstavlja nezakoniti politički uticaj, jer kupovina "Ju-Es stila" nije štetna po ekonomsku bezbednost SAD, već i protiv rukovodstva "Klivlend klifsa", kojeg tereti za zaveru usmerenu na nezakonito potiskivanje konkurencije.

Sudar tvrdoglavih direktora

Elementi drame tu ulaze u priču, jer je generalni direktor "Klivlenda klifsa" Lorenco Gonklaves izjavio da će lično podneti protivtužbu i da će kroz taj sudski proces generalnom direktoru "Nipon stila" Hašimotou "uzeti kuću, auto i psa".

Gonklaves je japanskim medijima samouvereno rekao i da ima podršku predsednika Donalda Trampa.

S druge strane, i japanski rukovodilac Eiđi Hašimoto važi za atipičnu osobu za japanske prilike, jer ne samo što se ne kloni parnica, kako je to uobičajeno u japanskom poslovnom svetu, već naprotiv, aktivno i dosledno traži pravdu za svoju firmu preko sudova.

Hašimoto je u Zemlji izlazećeg sunca poznat kao prvi rukovodilac neke veće ili poznatije kompanije koji je tužio krunski dijamant japanske ekonomije "Tojotu". Za kršenje patenata je na sud izveo najvećeg svetskog proizvođača čelika, kinesku grupu "Baovu", kao i neke druge krupne strane i domaće korporacije.

Ljudi koji ga poznaju kažu da je iz sve snage učio engleski da bi na tom jeziku mogao da se raspravlja i svađa sa stranim rukovodiocima, jer je bio uveren da ga korišćenje prevodilaca stavlja u podređeni položaj i pregovore usmerava na štetu njegove kompanije.

Kada se to sve ima u vidu, jasno je da Hašimoto nije ličnost koja bi ustupila pred grubim pretnjama američkog rukovodioca.

Prejaka želja

Pojedini japanski ekonomisti, međutim, procenjuju da akvizicija "Ju-Es stila" nije apsolutni preduslov za rast vrednosti japanske kompanije, jer već ima prisustvo u nominalno najvećoj ekonomiji sveta.

Postojeći projekat "AM/NS Kalvert" (zajedničko ulaganje sa "Arselor-Mitalom" u SAD), računaju, u narednim godinama bi doveo do prosečnog rasta vrednosti deonica "Nipon stila" od tri odsto godišnje, što bi bilo upola manje nego u slučaju kupovine "Ju-Es stila", ali ipak dovoljno.

Smatraju da bi japanska kompanija, ako bi brzo odustala od akvizicije "Ju-Es stila", prvo izbegla gubitak od 1,46 milijardi dolara koji bi nastao neophodnim raskidanjem ugovora sa "Arselor-Mitalom", a zatim mogla i da se brže i odlučnije okrene Indiji, drugom velikom, rastućem stranom tržištu, i tamo izvrši veća ulaganja nego što sada planira, te tako obezbedi dodatni fizički i finansijski rast.

Ipak, privlačnost "Ju-Es stila" je, čini se, prevelika za direktora Hašimotoa i njegov tim da bi ga se oni tako lako odrekli.

Naime, smatra se da bi u četvorogodišnjem periodu po preuzimanju "Ju-Es stila", ta nova američka podružnica japanskoj korporaciji donosila gotovo dve trećine svog ostvarenog profita.

Dalje, "Nipon stil" je u 2023. godini bio četvrti svetski proizvođač čelika, iza kineske "Baovu" grupe, luksenburškog "Arselor-Mitala" i kineskog "Anstila".

Ako bi uspela da kroz parnicu privoli američku državu da dopusti preuzimanje "Ju-es stila", japanska korporacija bi postala treća najveća čeličana na svetu.

Sudska melodrama se zato nastavlja.