Danska reakcija na Trampovu ideju – Kopenhagen već preduzeo mere; Premijer Grenlanda: Važno da nema vojnog sukoba

Izabrani predsednik SAD Donald Tramp, kojeg od ponovnog ulaska u Belu kuću deli nedelju dana, ponovo je "bacio oko" na Grenland, najveće ostrvo na svetu koje teritorijalno pripada Danskoj, ali uživa veliku autonomiju.

Budući predsednik tvrdi da bi Danska trebalo da se odrekne Grenlanda, zato što je potreban SAD zbog nacionalne bezbednosti.

Da nije reč o nasumičnoj izjavi Donalda Trampa, dokaz je i izlet Trampovog sina Donalda mlađeg koji je pre manje od nedelju dana bio u privatnoj poseti Grenlandu.

Vlasti u Kopenhagenu, koje su zadužene za odbranu i spoljne poslove, kako Grenlanda, tako i Farskih Ostrva, reagovale su veoma brzo. Predložen je povećan broj vojnih plovila, veći broj kopnenih patrola, ali i rekonstrukcija vojnog aerodroma i nekadašnje američke baze gde bi trebalo da se smeste borbeni avioni F-35.

Osim toga, održan je i hitan sastanak vladajuće koalicije u Danskoj, nakon kojeg je premijerka Mete Frederiksen rekla da su zatražili sastanak sa Trampom, ali da ne očekuju da će se desiti pre inauguracije 20. januara.

Na istoj konferenciji za medije, ministar odbrane Danske Trols Lund Poulsen rekao je da su proteklih godina propustili da investiraju u brodove i avione koji bi pomogli u bezbednosti čitave kraljevine i da sada pokušavaju da to promene.

Premijerka Frederiksen je isključila mogućnost američke vojne intervencije na Grenlandu i poručila da Grenland pripada Grenlanđanima.

Premijer Grenlanda zabrinut zbog Trampove izjave o upotrebi vojne sile

Slične poruke danas šalje i premijer Grenlanda Mute Egede nakon sastanka sa danskom premijerkom u petak, ali ne isključuje dublju saradnju sa SAD, naročito kada je u pitanju ekonomija.

Ipak, Trampove izjave o upotrebi vojne sile za preuzimanje kontrole nad Grenlandom smatra zabrinjavajućim, prenosi grenlandski javni servis KNR.

"Važno je da nema vojnog sukoba. Bilo je zabrinjavajuće kada smo to prvi put čuli. Ali Džej Di Vens je juče rekao da oni nemaju interes da koriste oružje", rekao je Egede na konferenciji za medije.

Poručio je i da žele bližu saradnju sa SAD u oblasti odbrane i rudarstva i da su spremni za početak dijaloga sa novoizabranim predsednikom Trampom, ali kada je reč o nezavisnosti ostrva, bio je prilično jasan.

"Nezavisnost Grenlanda je stvar samog Grenlanda, uključujući i korišćenje njegove teritorije, tako da će i odluka o tome kakav sporazum treba da postignemo biti na Grenlandu", poručio je Egede.

Istakao je i da je ovo prvi put da neko sluša šta Grenland ima da kaže toliko pažljivo.

"Treba da ostanemo smireni, iskoristimo prilike i držimo se zajedno", rekao je Egede.

Grenland – manje od nezavisnosti, više od autonomije

Grenland, na kojem živi oko 56.000 stanovnika, uživa veliku autonomiju u okviru Kraljevine Danske, odnosno, kako se to u danskoj javnosti naziva rigsfællesskabet, odnosno, u bukvalnom prevodu, zajednica kraljevine, koju čine još Danska i Farska Ostrva.

Od proglašenja nezavisnosti Islanda od Danske 1944. godine, počinje da se govori i o promeni statusa drugih danskih prekomorskih teritorijama. Farska Ostrva dobijaju široku autonomiju 1948. godine, a Grenland 1953. godine postaje ravnopravni deo Danske.

Kada je Danska ušla u Evropsku zajednicu 1972. godine, Grenland je takođe postao njen deo, uprkos protivljenju lokalnog stanovništva, dok su Farska Ostrva zbog ranije stečene autonomije ostala van Zajednice.

Nakon sticanja autonomije 1979. godine, stanovnici Grenlanda su na referendumu 1982. izglasali napuštanje Evropske zajednice, što se i ostvarilo tri godine kasnije.

Novi referendum na Grenlandu održan je 2008. kada su se građani većinom od 75 odsto izašlih birača izjasnili za dodatno proširenje ovlašćenja ostrvskih vlasti.

Lokalne institucije su nakon toga postepeno stekle kontrolu nad svim oblastima izuzev odbrambene, spoljne i monetarne politike koje su ostale u nadležnosti Kopenhagena.

Osim toga, odnos unutar državne zajednice Danske, Grenlanda i Farskih Ostrva ima dosta specifičnosti. Primera radi, Grenland i Farska Ostrva imaju po dva predstavnika u parlamentu Danske, dok nema danskih predstavnika u tamošnjim parlamentima.

Kakav je put do nezavisnosti najvećeg ostrva na svetu

Kada je reč o nezavisnosti Grenlanda, nema dileme o koracima koji bi trebalo da se preduzmu da se to ostvari.

Sve uređuje zakon o grenlandskoj samoupravi. Pre svega, potrebno je da se pokrenu pregovori između grenlandske i danske vlade tokom kojih bi trebalo doći do sporazuma o nezavisnosti.

Nakon toga, grenlandska vlada predlog sporazuma daje na glasanje lokalnom parlamentu. Ukoliko ga poslanici izglasaju, sledi referendum o nezavisnosti.

Ako i grenlandski parlament i stanovnici ostrva izglasaju nezavisnost, potrebno je da to odobri i većina u danskom parlamentu. Tek tada, nezavisnost Grenlanda postaće realnost.

Međutim, pitanje realnosti i budućnosti Grenlanda verovatno će se razmatrati ozbiljnije posle 20. januara, kada će biti i jasnije da li su Trampovi navodi o kupovini i preuzimanju Grenlanda bili nasumični ili promišljeni.