Oružje koje je zabrinulo Pentagon, zašto je Kina glavni rival SAD za primat u svetu

Na "vojsku jedine zemlje koja ima sposobnost da promeni međunarodni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata, kako je Kinu opisao odlazeći šef Stejt departmenta Entoni Blinken, Vašington gleda kao na najozbiljnijeg potencijalnog protivnika u borbi za globalnu dominaciju.

Amerikanci tvrde da je Tajvan ključni cilj kineske vojne ekspanzije, ali da gigantska armija još uvek nije spremna za takav poduhvat. Koncept kineske sveobuhvatne nacionalne odbrane, ionako, ujedinjenje sa Tajvanom predviđa do 2029. godine.

"Ni jedna druga zemlja nema kapacitet da promeni sistem međunarodnih odnosa uspostavljen nakon Drugog svetskog rata. Kina ima ekonomsku, vojnu i diplomatsku moć da to učini na način na koji ne može ni jedna druga država", rekao je Njujork tajmsu američki državni sekretar Entoni Blinken svega nekoliko dana pošto je Pentagon objavio novi, 182 strane dug izveštaj koji već četvrt veka slovi za najdetaljniji javno dostupni izvor o stanju u Narodnooslobodilačkoj armiji Kine.

Analitičari Pentagona smatraju da Kina nastoji da izgradi armiju koja bi imala uticaj daleko van granica države, te postojeće snage unapredi na osnovu sada već vrhunske industrijske baze.

Kao nuklearna sila, Kina još uvek zaostaje za Amerikom i Rusijom, koje prema sporazumu o kontroli ove vrste oružja imaju po 1.550 atomskih bojevih glava. Peking, prema procenama Pentagona, na raspolaganju ima više od 600 operativnih nuklearnih bojevih glava, odnosno 100 više nego lane. Ukoliko zadrži ovaj ritam razvoja, Kina će do 2030. godine imati čitavih 1.000 nuklearnih bojevih glava.

Sa kineske strane, međutim, nema ni potvrde ni demantija podataka o broju nuklearnih bojevih glava, jer se Peking o ovom pitanju skoro nikada ne izjašnjava, ali je ceo uradak Pentagona nazvao proizvodom težnje da se opravda vojni budžet i utiče na javno mnenje.

Portparol kineskog ministarstva odbrane, Žang Siogang optužio je Ameriku da već dve decenije objavljuje slične obmanjujuće izveštaje, kako bi stvarajući lažne narative, stvorila krivu sliku o Kini. Takođe, američke procene o broju nuklearnih bojevih glava nazvao je "ozbiljnim preterivanjem".

"Kina je privržena mirnom razvoju, ograničavajući se na odbrambenu vojnu doktrinu. Aktivno ispunjavamo međunarodne obaveze koje proizilaze iz statusa vojne sile i pridržavamo se koncepta zajedničke brige za čovečanstvo", rekao je kineski oficir.

Novi avioni, dron, nosač helikoptera

Tamnoplavi, gotovo potpuno trouglasti avion koji je nakratko leteo iznad Kine, izazvao je pravu paniku među zapadnim analitičarima, do mere da su se, skoro momentalno, stropoštale akcije "lokid martina" - kompanije koja proizvodi najnapredniji američki borbeni avion F-35.

Novi avion je, na Zapadu, odmah dobio oznaku J-36 na osnovu serijskog broja letelice koji se vidi na fotografiji - 36011. Predstavljen je tačno 14 godina posle modela J-20, odnosno na rođendan predsednika Mao Cetunga.

Prema prvim procenama, nova kineska letelica duga je 22 metra, sa rasponom krila od oko 20 metara. Još nije poznato da li će avionom J-36 upravljati jedan ili dva pilota. Izvesno je, pak, da ga pokreću tri motora, a dizajn izduvnih otvora sugeriše da će imati nisku radarsku vidljivost.

Svega dan posle rođendana Mao Cetunga, šareni dim obavio je trup novog amfibijskog broda "Sečuan", pre nego što je uz sve fanfare porinut u vodu u šangajskom brodogradilištu.

Najveći brod ovog tipa na svetu, na ivicama palube ima dva tornja i opremljen je elektromagnetnim katapultima, što omogućava poletanje i sletanje ozbiljnih borbenih aviona i helikoptera.

Nakon toga, pojavio se još jedan avion i velika bespilotna letelica.

Brojčano, sa 370 brodova i podmornica, Kina ima najveću mornaricu na svetu. Procenjuje se da će do 2030. imati 435 brodova, što praktično znači da Peking na svake tri godine u sastav flote uvrsti plovila snage francuske ratne mornarice.

"Kina ima kapacitet za izgradnju bilo kojeg tipa ratnih brodova: podmornica, površinskih, pomoćnih i amfibijskih brodova, navodi se u izveštaju Pentagona.

Ovaj podatak predstavlja ozbiljan kontrast u odnosu na američku odbrambenu industriju, koja se suočava sa teškoćama u proizvodnji svega, od podmornica do površinskih ratnih brodova i municije.

"Kineska mornarica održava površinsku flotu u stanju visoke pripravnosti, s naglaskom na brz odgovor na moguće regionalne krize... Podmornička flota je slično pozicionirana sa sve većim fokusom na treninge za stvarne krizne situacije daleko od kineske obale. Avijacija je pokrenula niz reformi sa ciljem stvaranja modernih, profesionalnih borbenih snaga".

Kineski vojni i budžet i korupcija

Ključni deo Pentagonovog izveštaja odnosi se na kineski vojni budžet, koji prema američkim procenama iznosi između 330 i 450 milijardi dolara, odnosno skoro dva i po puta više od javno objavljenih troškova za održavanje i razvoj oružanih snaga.

Navodi se da je Kina izgradila tri nove raketne baze sa 320 silosa za lansiranje interkontinentalnih balističkih projektila.

Osim iz silosa, kineska armija sposobna je da balističke rakete lansira i sa podmornica i sve većeg broja strateških bombardera. Navodno, razmatra se mogućnost da se ovi projektili ispaljuju i iz železničkih kompozicija, a u toku je razvoj sistema za "frakciono orbitalno bombardovanje", te hipersoničnih raketa, kojih Kina i sada ima više nego bilo koja država na svetu.

Iako izveštaj uključuje posebno poglavlje o korupciji, bila bi greška fokusirati se na ovo pitanje nauštrb značajnih napretaka koje Kina očigledno ostvaruje u izgradnji moderne i sposobne vojske koja može ugroziti SAD.

Samo tokom druge polovine 2023. godine, najmanje 15 visokih vojnih oficira i zvaničnika kineske odbrambene industrije je smenjeno, uključujući i ministra odbrane koji je ranije bio zadužen za razvoj, te direktora najvećeg kineskog proizvođača raketa.

Činjenica da lider Kine, Si Đinping, nastavlja agresivno da iskorenjuje korupciju u PLA više od decenije nakon početka svog mandata, pokazujeodlučnost da izgradi vojsku koja može da mu pruži snažne opcije za postizanje političkih ciljeva - pre svega ujedinjenje sa Tajvanom.

Cilj - Tajvan

Kao ključni cilj kineske vojne ekspanzije, američki analitičari i dalje vide Tajvan.

Pentagon navodi da kinesko rukovodstvo ujedinjenje sa Tajvanom vidi kao suštinski uslov sveobuhvatne nacionalne obnove, čiji je krajnji rok 2049. godina.

"Kineska armija agresivno razvija kapacitete za obeshrabrivanje, odvraćanje ili neutralizaciju eventualne intervencije trećih strana u azijsko-pacifičkom regionu", navodi Pentagon, ne skrivajući da se iza geografske odrednice, u ovom slučaju, misli na Tajvan.

U tom cilju, tvrdi Pentagon, Kina je nastavila da usavršava veštine potrebne za "napad na Tajvan", te da se manevri kineskih oružanih snaga, iz godine u godinu, sve više fokusiraju na vojne krize u Tajvanskom moreuzu, dok istovremeno odlažu ili sprečavaju intervenciju trećih strana.

Vežba "Zajednički mač" u aprilu 2023. godine bio je prvi put kada je kineski nosač aviona "simulirao napad na Tajvan“.

Pentagon je, istovremeno, ocenio da Kina još uvek nije demonstrirala tip i obim sofisticiranih urbanih ratnih operacija ili sposobnosti za dugoročnu logistiku koji bi verovatno bili potrebni za operacije protiv Tajvana.

"Tajvan je pitanje unutrašnje politike Kine i od suštinske je važnosti za kineske interese. To je prva od crvenih linija u odnosima Kine i SAD koja ne sme biti pregažena", navelo je kinesko ministarstvo odbrane.

"Kineski narod nikada neće pristati na odvajanje ostrva Tajvan, bez obzira ko i kada pokuša tako nešto. Kineska vojska održava manevre oko ostrva Tajvan kako bi se sprečilo strano mešanje i provokacije tajvanskih secesionista. Ove vežbe su neophopodne i opravdane kako bi se zaštitio teritorijalni integritet i suverenitet", tvrdi kinesko ministarstvo odbrane.