Рекордне стране инвестиције у Србију, кинески капитал избио на прво место

Током прошле године Србија је привукла рекордних 5,1 милијарду страних директних инвестиција, 37,2 одсто из земаља Европске уније, а 34 одсто из азијских земаља. Народна Република Кина избила је на прво место као водећи страни инвеститор у Србији, каже за РТС Јагода Лазаревић, помоћница министра спољних послова за економску дипломатију.

Јагода Лазаревић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да бројке показују растући удео азијских инвестиција у укупним инвестицијама у Србији.

"Азијски партнери постају све важнији Србији и у складу су са трендом диверзификације. Србија је посвећена развијању економске сарадње са ЕУ, као убедљиво најважнијим економским партнером у свим сегментима, али због геополитичких и геоекономских турбуленција које се дешавају и имају ефекат преливања на појединачне економије, морамо да тражимо сигурну луку и имамо алтернативе где ћемо отварати тржишта", указала је Лазаревићева.

Напоменула је да расте трговинска размена са Кином, у првих 11 месеци 2024. премашила је ниво из целе 2023.

"Ниво нашег извоза за 11 месеци је премашио ниво из рекордне 2023. А ако погледамо структурно, видимо да доминирају руде бакра и концентрати. Нама је интерес да имамо диверзификацију извоза и много више робе која ће имати пласман на кинеском тржишту", наглашава помоћница министра спољних послова за економску дипломатију.

Према њеним речима, у 2024. години НР Кина је избила на прво место као водећи страни инвеститор у Србији.

"Говорим кумулативно од 2010. године, закључно са три квартала 2024. Претекла је Холандију која је држала неприкосновено прво место као годинама водећи страни инвеститор. Али није ни то чисто холандски капитал, реч је о мултинационалним компанијама из трећих земаља које региструју подружнице и преко Холандије стижу код нас", указује Лазаревићева.

Такође је позитиван тренд сарадње и са Јапаном и Јужном Корејом.

"Заједничко за све три земље је да је ауто-индустрија била водећа област. Те три земље запошљавају око 45.000 радника у Србији", навела је помоћница министра спољних послова за економску дипломатију.

Шта ће обухватити споразум са Јужном Корејом

Интензивно се ради и на закључивању споразума о слободној трговини са Јужном Корејом, који ће, према речима Јагоде Лазаревић, бити другачији од кинеско-српског споразума, који је ступио на снагу 1. јула прошле године.

"Његов обухват ће бити шири, тако да ће он у себи садржати и широк сегмент услуга, и финансијске и дигиталне. То имамо у неким споразумима у слободној трговини, не у свим. То је врло комплексна област и тешка за преговоре. Комуникација преговарачких тимова је интензивна и очекујемо да нам корејска страна достави предлог споразума о слободној трговини. Били смо вољни да преговори почну и раније, али су код њих дуже интерне процедуре. Пренели су интерес да предлог доставе крајем марта, почетком априла, када ће се десити прва рунда преговора у Сеулу", навела је Лазаревићева.

Јагода Лазаревић предложена је за новог министра спољне и унутрашње трговине, након оставке Томислава Момировића. За РТС каже да ће се, када буде изабрана на то место, наставити активности које је предузимала у МСП-у као помоћник министра за економску дипломатију.

"Фокус ће бити на кључним тржиштима, новим тржиштима, ту мислим и на трговину и привлачење нових инвестиција, али и закључењу нових споразума врло пажљиво и врло бирано, тамо где сматрамо да су наши национални економски интереси у питању. То ће бити идеја водиља. Када је реч о унутрашњој трговини, постоји доста ствари на којима би требало да се поради", истакла је Јагода Лазаревић.

Цео разговор можете погледати у видео-снимку на почетку текста.