Misterija nastradalog južnokorejskog aviona - kako je tragedija na Muenu mogla da bude izbegnuta

Letelica južnokorejske avio kompanije "Čeđu er" sa 181 putnikom i članom posade je 28. decembra ujutro pri sletanju na Međunarodni aerodrom Muen udarila u barijeru od ojačanog betona koja je nosila ILS antene namenjene za vođenje letelica tokom spuštanja.

Strahovitu eksploziju preživela su samo dva člana posade koja su sedela u repu aviona, jedinom delu letelice koji nije u potpunosti progutao plamen.

Avion tipa "Boing 737-800", vlasništvo pomenute južnokorejske lou kost kompanije, vraćao se u zemlju iz prestonice Tajlanda Bangkoka i skoro isključivo nosio južnokorejske turiste.

Prilikom sletanja, pokazuju snimci, zakrilca aviona nisu bila u položaju za kočenje, odnosno, sletanje, a ni stajni trapovi nisu bili izvučeni, zbog čega je on završio klizajući na trupu velikom brzinom. 

Sumnja se da je letelica izgubila pogon na jednom ili, možda, oba motora usled udara ptica, koje su u velikom broju nastanjene u neposrednoj blizini aerodroma, te da je tako prouzrokovani gubitak električnog napajanja onemogućio pokretanje kontrolnih površina letelice i stajnih trapova.

Odgovornost nije na arhitektama aerodroma? 

Puno domaćih i stranih medija neposredno nakon nesreće je izrazilo žaljenje i iznelo osudu na račun projektnog plana aerodroma, zbog toga što je avion, mada je uspeo da uredno sleti na "stomak," doživeo strašnu tragediju. 

Njihov argument je bio da bi verovatno mnogo života bilo spaseno da je postolje za antene u koje je nesrećni avion udario bilo postavljeno malo dalje od piste ili da bar nije bilo napravljeno od betona, već nekog lakšeg materijala, kako je to uobičajeno. 

Sada je, međutim, jasno da je aerodrom u Muenu, što se tiče razdaljine propratnih objekata od piste, izgrađen u skladu sa međunarodnim propisima koji važe u vazduhoplovstvu, te da je beton upotrebljen za utvrđivanje antena iz objektivnih razloga - zbog visoke opasnosti od plavljenja. 

Pod lupom medija bila je i činjenica da je samo nekoliko desetina metara iza fatalnog betonskog postolja sa antenama, nesrećnu letelicu čekao i zid od cigala, koji opasuje ceo aerodrom. No, tvrde poznavaoci materije, on postoji stoga što sve vazdušne luke u Republici Koreji, zbog kontinuiranog ratnog stanja sa severnim susedom, moraju da služe i u vojne svrhe, pa se radi umanjivanja rizika od špijuniranja vojnih aviona obavezno okružuju zidovima. 

Misteriozne okolnosti

No, puno toga ostaje nejasno u vezi poslednjih trenutaka leta, pišu mediji u istočnoj Aziji, između ostalog i zato što je transponder aviona prestao sa radom nekoliko minuta pred nesreću. 

Najveća misterija je da li je nalet ptica zaista prouzrokovao havariju oba ili samo jednog motora i koliko su nesreći doprineli ljudi koji su upravljali avionom. 

Naime, strahuje se da su piloti možda u panici greškom isključili ispravni levi motor letelice u uverenju da je on taj koji je oštećen. 

Na tu pomisao navode snimak aviona napravljen neposredno pred sletanje, koji pokazuje kako dim kulja iz desnog motora, i činjenica da je prilikom prizemljenja samo na toj pogonskoj jedinici bio uključen uređaj za obrtanje smera potiska, koji služi da uspori avion tokom kretanja na pisti - to verovatno znači da je pilot pogrešno verovao da upravo taj motor radi i da stoga na njemu treba da izvrši kočenje.

Još jedna nepoznanica je to zašto su piloti, kada su odlučili da odustanu od sletanja, krenuli u novi, ovoga puta fatalni, pokušaj za prizemljenje samo nekoliko minuta docnije, mada za vršenje potrebnih proračuna i postavljanje nove konfiguracije aviona za sletanje treba oko 20 minuta.

Prvi udes malog avioprevoznika

Mladi avio prevoznik "Čeđu er", koji nosi ime po najvećem južnokorejskom ostrvu na kojem živi oko 670.000 stanovnika, je za istočnoazijske uslove mala kompanija sa oko 2.700 radnika i 40 letelica.

Kompanija nije imala nijednu smrtonosnu nesreću od osnivanja u 2005. godini do incidenta koji je predmet ovog teksta, ali jeste pretrpeo manji skandal u kojem je nekoliko njenih letova bilo obustavljeno zbog propusta vezanih za bezbednost. 

Nastradali avion proizveden je 2009. godine i pre nego što su ga Koreanci preuzeli 2016. služio je u irskom prevozniku "Rajan er."

Avion je pretrpeo havariju upravo kada je bio na završnom prilazu aerodromu Muen, nakon leta koji je trajao četiri i po sata i počeo po noći sa pola časa zakašnjenja.

Krive i ptice i ljudi?

Stručnjaci spekulišu da je moguće da su piloti bili umorni zbog gustog rasporeda letenja uoči praznika, te da stoga nisu uspeli da adekvatno odreaguju na gubitak jednog ili oba motora, kao i da je njihovom zamoru moguće doprinela činjenica da su na put krenuli kasno uveče po lokalnom vremenu. 

Po njima, s obzirom da je "Boing 737-800" konstruisan tako da može da poleti pod maksimalnim opterećenjem i sa samo jednim motorom, moguće je da su piloti nakon udara ptice u levi motor umesto da ostanu mirni i polako prizeme mašinu, zbog umora pogrešno procenili situaciju i isključili ispravan motor, što je dovelo do potpunog gubitka napajanja strujom i otkazivanja svih uređaja za upravljanje.

To ih je onda, možda, prisililo na brzo sletanje u kojem nisu imali vremena ni da ručno spuste točkove, mada je na pomenutom modelu Boinga moguće manuelno, povlačenjem poluga, otpustiti stajne trapove iz njihovog ležišta i pustiti ih da sami pod delovanjem gravitacione sile skliznu u odgovarajući položaj.

Pista aerodroma u retko naseljenom okrugu Muan nalazi se neposredno uz more i močvaru, zbog čega je redovno pod opsadom čitavih jata ptica, pa je moguć i scenario u kojem su one onesposobile oba motora.

To bi, zbog već pomenutog gubitka komandi, predstavljalo veliki šok za posadu i tešku situaciju za koju se piloti širom sveta po pravilu ne obučavaju jer je izuzetno retka. U tom slučaju, razložnije od pokušaja sletanja na pistu, moglo je biti spuštanje aviona na neku mekšu i širu površinu u njegovoj okolini.

Da li je odsustvo prisebnosti pilota jedan od uzroka nesreće pokazaće istraga, koja je već počela i u kojoj pored domaćih, učestvuju i američki stručnjaci, pošto je letelica proizvedena u SAD. 

Do objavljivanja konačnog izveštaja istrage, međutim, proći će više meseci, a možda i nekoliko godina.