Tramp ponovo uzburkao duhove, preti da će preuzeti Panamski kanal
Kao i tokom prvog predsedničkog mandata, Donald Tramp ne prestaje da iznenađuje domaću i svetsku javnost i pre nego što je preuzeo drugi. Preti i ponovnim uvođenjem američke kontrole nad Panamskim kanalom, zbog previsoke cene za korišćenje tog prolaza. Predsednik Paname odgovara - nema pregovora o suverenitetu i nezavisnosti zemlje. Novoizabrani američki predsednik kaže i da arktičko ostrvo Grenland treba da bude u američkom vlasništvu.
Govoreći pred pristalicama u Arizoni, Donald Tramp je rekao da neće dozvoliti da Panamski kanal padne u pogrešne ruke, upozoravajući na potencijalni kineski uticaj. Kina ne kontroliše niti upravlja kanalom, ali deo kompanije sa sedištem u Hongkongu već dugo upravlja lukama koje se nalaze na ulazima u kanal na Karibima i Pacifiku.
"Kada je predsednik Džimi Karter glupo predao kanal, dao ga je za jedan dolar. Tokom njegovog mandata samo je Panama upravljala kanalom, a ne Kina ili neka druga zemlja. SAD su korisnik broj jedan Panamskog kanala, sa 72 odsto udela u tranzitu robe koja stiže iz američkih luka. Mislite o tome. Mi smo ga izgradili, mi ga najviše i koristimo", istakao je Tramp.
Kanal je otvoren 1914. godine. Sjedinjene Američke Države su upravljale njime sve do 1977. godine. Nakon perioda zajedničke uprave, Vašington je u potpunosti predao kontrolu nad prolazom 1999. godine. Predsednik Paname kaže da svaki kvadratni metar kanala i okolnih oblasti pripada Panami i da će tako i ostati. U tome ga podržava predsednica Meksika.
"Kanal ne kontrolišu ni Kina, ni Evropska unija, ni SAD. Odbacujem bilo kakve lažne interpretacije. Kanal će ostati u rukama Paname, kao naše nasleđe. Očekujem da ćemo očuvati dobre odnose sa novom američkom vladom, uz uzajmano poštovanje", napomenuo je predsednik Paname Hoze Raul Mulino.
Buru je izazvala i Trampova izjava o statusu Grenlanda. Smatra da ta autonomna teritorija Danske, zbog nacionalne sigurnosti i slobode širom sveta, treba da bude pod američkom kontrolom, o čemu je govorio i tokom prvog predsedničkog mandata.
"Grenland nije na prodaju. Nije bio ni 2019. kada je stigla prva ponuda. Želimo veću saradnju sa Amerikancima u odbrani, obrazovanju i biznisu, ali nismo na prodaju i nećemo biti pod njihovom kontrolom", kaže poslanica u parlamentu Danske Aja Čemnic.
Kristijan Keldsen, direktor "Grenland biznisa" kaže da na to treba gledati kao poziv na dijalog. "SAD su naš važan partner, postoji duga istorija odnosa Amerike i Grenlanda. Mislim da ne manjka političkog interesa da se nastavi saradnja", dodaje Keldsen.
Ostrvo, čiji je glavni grad bliže Njujorku nego Kopenhagenu, ima bogata nalazišta minerala, nafte i gasa. Strateški je važno za američku vojsku koja tu ima veliku bazu ratnog vazduhoplovstva, kao i za sistem za rano upozoravanje na balističke projektile.
Коментари