Odlazak boksera i džentlmena britanskog laburizma, preminuo Džon Preskot

Džon Preskot je preminuo u prisustvu supruge Polin, dece i unučadi uz zvuke džeza i glasa Marijan Mongomeri.

Preskot je nominalno bio član Doma lordova do 9. jula ove godine, kada je uklonjen iz gornjeg doma britanskog parlamenta zbog odsustva sa zasedanja.

Preskot se godinama borio sa Alchajmerovom bolešću.

Velšanin iznad svega

Džon Preskot je sin železničkog skretničara iz Velsa, koji je, pored toga, bio i lokalni odbornik laburista.

Njegova porodica je 1951. godine pobedila na takmičenju za „najtipičniju porodicu“ u Britaniji.

Nije uspeo da se upiše u starije razrede osnovne škole, te još kao maloletnik postaje mornar.

Nedugo zatim aktivno će se uključiti u rad sindikata, a potom i u Laburističku stranku.

Preko sindikata je završio Raskinov koledž, a zatim diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Halu.

U mladosti je bio i odličan bokser. Zabavljao je i putnike na brodovima egzibicionim mečevima.

Jednom takvom meču prisustvovao je, posle povlačenja iz politike, konzervativni premijer Entoni Iden.

Fotografija na kojoj mu Iden dodeljuje nagradu posle pobede na mini-turniru, krasiće kasnije njegovu kancelariju u Vajtholu gde je tokom decenije bio desna ruka tadašnjoj perjanici laburizma Toniju Bleru.

Preskot je bio pravi "čovek iz naroda" i veoma ponosan Velšanin, koji je voleo da ističe da "Vels nosi u srcu", mada je bio poslanik za sever Engleske.

Mirotvorac

Novi laburizam, koji je levicu doveo na vlast 1997. godine, bio je čedo intelektualaca iz više-srednje klase.

Ta politička vizija, čiji je ideolog bio Piter Mendelson, a lice Toni Bler, raskinula je sa socijalizmom ukinuvši sporni 4. član statuta te stranke, koji je predviđao masovnu nacionalizaciju u slučaju dolaska na vlast.

Time je levica ponovo postala opcija za koju je običan birač bio u stanju da glasa.

Na krilima nezadovoljstva zbog socijalne politike Margaret Tačer, novi laburisti su se uselili u ulicu Dauning i u njoj ostali preko dvenaest godina.

Taj period britanske politike bio je obeležen rivalstvom između premijera Tonija Blera i ministra finansija Gordona Brauna, koji je predstavljao klasični škotski laburizam, koji je zapravo i originalna forma radničkog pokreta u Velikoj Britaniji.

Pred dolazak na vlast, Bler i Braun dogovorili su se da premijerski položaj treba da podele ravnomerno tokom mandata.

Time su ujedinili stranku. Međutim, Bler je uskoro zaboravio na taj dogovor čime je napetost između broja 10 i 11 u ulici Dauning stigla do i zadržala se godinama na tački ključanja.

Džon Preskot je sa svojom legendarnim smislom za humor i psihologijom "čoveka iz naroda" jedini uspevao da premosti jaz između dvojice lidera i smiri strasti.

Time nije bio samo moćni ministar za saobraćaj i regije, već i stub oslonca za laburistički pokret.

Bio je i spona između "starih" i "novih" laburista – radnika i intelektualaca, ali i veza sa običnim svetom i njihovim stavovima, jer mu politički uspesi nikada nisu "udarili u glavu".

Jedino nikada nije uspeo da nađe zajednički jezik sa Piterom Mendelsonom, nekadašnjim evropskim komesarom za trgovinu.

Bombardovanje SRJ

Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine bilo je izuzetno važno za Nove laburiste, jer je predstavljalo praktičnu primenu njihove doktrine „moralne spoljne politike“, koja je predviđala vojni odgovor na kršenje ljudskih prava.

Najglasniji zagovornik te doktrine bio je tadašnji šef diplomatije Robin Kuk.

Posle njegove iznenadne smrti, lice "moralne spoljne politike" bio je premijer Bler, potpomognut njegovim šefom kancelarije za odnose sa medijima Alisterom Kembelom.

Interesantno je da se Džon Preskot, mada često najglasniji među laburistima, nikada nije javno oglasio povodom bombardovanja Srbije i Crne Gore, iako je, kao i ostali poslanici njegove stranke, glasao za bombardovanje u parlamentu.

Reakcije

Na vest o smrti Džona Preskota prvi, je u udarnom radijskom programu Bi-Bi-Sija, reagovao Toni Bler ocenivši "da nema nikoga poput Preskota" u britanskoj politici.

Ni sat kasnije u istom programu, bivši premijer Gordon Braun, koji je bio privatno mnogo bliži sa porodicom Preskot, nazvao ga je "istinskim herojem radničke klase" i "pravim džentlmenom mekog srca" u privatnom životu.

Premijer ser Kir Starmer okarakterisao ga je kao "giganta radničkog pokreta", prisećajući se svojih početaka u Laburističkoj stranci dok je pomagao Preskotu tokom pregovora, koji su rezultovali prvim sporazumom o suzbijanju klimatskih promena – Protokolom iz Kjota.

Oglasila se i liderka konzervativne opozicije Kemi Bejdenok istakavši Preskotove zasluge u parlamentu.

Potpredsednica laburističke vlade Anđela Rejnard, koja je, slično Preskotu, od negovateljice u staračkom domu, preko sindikalnog rada postala druga osoba laburizma, naglasila je da joj je on bio velika inspiracija.

"Budi ono što jesi i misli na ljude, koje zastupaš", rekao je Rejnerovoj Preskot na početku parlamentarne karijere.

Preskot je dugo odbijao da postane član Doma lordova što je, posle laburističke reforme gornjeg doma parlamenta, najčešći način da politički veterani nastave da utiču na kreiranje zakona posle izlaska iz vlade.

Pristao je na kraju uz obrazloženje da je to bio najbolji način da nastavi da radi na zaštiti čovekove okoline, koja mu je vremenom postala glavna politička delatnost.

Mnogi saradnici Džona Preskota setili su se predizborne kampanje iz 2001. godine kada je bivši bokser nokautirao građanina, koji ga je u severnom Velsu gađao jajima.

Mediji su tog čoveka pronašli i pitali da li žali zbog incidenta. Dobili su odrečan odgovor.

Tadašnji premijer Bler branio je svojevremeno Preskota na konferenciji za novinare rečima: "Džon je Džon".

Preskotovi saradnici slažu se da je on zaista bio jedinstvena ličnost laburizma, koja je dokazala da je moguće prevazići vekove klasnih barijera i podela i ostaviti trag na naciju bez obzira na skromnost porekla ili obrazovanja.