Oko: Šta čeka Ameriku i svet posle Trampovog istorijskog povratka

Republikanski kandidat Donald Tramp pobedio je kandidatkinju Demokratske stranke Kamalu Haris na izborima za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, a republikanci slave potpuni trijumf, budući da su preuzeli kontrolu nad Senatom i poboljšali poziciju u Predstavničkom domu, koji je već bio u njihovim rukama.

Profesor na Pariskoj školi međunarodnih odnosa i bivši predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić smatra da je u Americi ispisana istorija.

"Ovo je najveći politički povratak u poslednjih nekoliko generacija. Nikada se toliko sistemske moći nije upotrebilo da se spreči ovakav ishod, koji se ipak dogodio", objašnjava Jeremić. 

Naglašava i da je američka hegemonija "trokirala" u prethodnom periodu, a da su u tom kontekstu, američki izbori 2024. bili izbor između promena i kontinuiteta.

"Odnosno, težnja da se prestane sa politikom pretvaranja da je sve kao što je bilo. Sada se očekuje drugačije raspolaganje resursima Amerike, koja i dalje ima najveće resurse u svetu", kaže bivši predsednik Generalne skupštine UN.

Rajić: Tramp je napredovao u skoro svakoj glasačkoj kategoriji

Spoljnopolitički komentator Predrag Rajić tvrdi da je ishod izbora iznenađujuć.

"Pokazalo se da je pobedio u sedam ključnih država, ali veoma ubedljivo, napraviši pomak u svakoj kategoriji – rasno, polno, ruralno-urbano... U svakoj od ovih kategorija je osvojio više glasova u odnosu na pre četiri godine. Sa druge strane, Kamala je imala manje glasova u odnosu na rezultate Džozefa Bajdena. Recimo, Tramp je uzeo Nevadu, koju nije uspeo da osvoji ni 2016. godine", primetio je Rajić. 

Jeremić ističe da je očekivao pobedu republikanskog kandidata, što je, kako kaže, javno govorio još od početka 2024. godine.

"Bilo je pitanje kolika će biti razlika. Prosto je, imali ste 80 odsto Amerikanaca nezadovoljnih svojim životima. Doduše, Tramp je polarizovao Sjedinjene Države, ali je proizveo novi kurs američke politike. Zbog toga je, na neki način, njegov potpredsednik Džej Di Vens gotovo izvesni pobednik narednih izbora, budući da se Tramp više ne može kandidovati po odredbama Ustava", ukazuje profesor na Pariskoj školi međunarodnih odnosa. 

Tačno 130 godina prošlo je od Gruvera Klivlenda i trenutka kada je prethodni put američki predsednik imao razdvojeni mandat, a Jeremić upoređuje dva mandata novog-starog predsednika Amerike.

"Prvi put, Tramp je delovao pažljivije. Sada će biti većih promena. Evropa neće biti centralna tačka Trampove i međunarodne politike, ali hoće Pacifik. Evropa je u nezavidnoj situaciji, jer se skoro cela svrstala na stranu Kamale Haris", ističe Jeremić.

Jeremić: Trampova pobeda je nada za svetski mir i okončanje sukoba

Iako je većina evropskih lidera podržala demokrate na američkim predsedničkim izborima, Rajić ističe da pojedini političari nisu, a jedan od njih je, kako navodi, i mađarski premijer Viktor Orban.

"Viktor je rekao da je siguran da će Amerika i Mađarska sada obnoviti svoje odnose tako da se oni nađu u zlatnom dobu. Tu su i Janez Janša, ako govorimo o Evropskoj uniji, te Robert Fico", nabraja Rajić.

Sa druge strane, Jeremić navodi, kao bitnu, i poziciju Rusije i Vladimira Putina posle Trampove pobede.

"Objektivno je situacija takva da odnosi Amerike i Rusije imaju deleko veću šansu za normalizaciju nego što je to bio slučaj do sada. Glavna koska, da kažem, između Amerike i Rusije svakako je bio rat u Ukrajini", naglašava Jeremić.

Smatra da su SAD pod Bajdenom i Zapadna Evropa na rusku, kako kaže, specijalnu operaciju, ili invaziju, u Ukrajini, 2022. godine reagovali burno zato što je time, smatra, ugrožen fundamentalni monopol zapadne dominacije u poslednjih 35 godina – monopol na upotrebu sile za sprovođenje u delo nečega što je nacionalni interes.

"Do sada je jedino Amerika smela da upotrebljava vojnu silu u odbrani nacionalnih interesa. Pa sad, bilo to u Jugoslaviji, Iraku ili negde drugde. Kada je to pokušala da uradi Rusija, morala je da bude izostavljena i slomljena. A Moskva je odnela prevagu. Čak i da je pobedila Kamala Haris, prišlo bi se pregovorima o kraju sukoba u Ukrajini. Sa Trampom će to biti jednostavnije i bez koordinacije sa evropskim partnerima. A sličan ishod očekujem i na Bliskom istoku. Nekako, Trampova pobeda postala je nada za svetski mir, odnosno za okončanje sukoba", zaključuje Vuk Jeremić u razgovoru za RTS.

Rajić: Optimističan sam u pogledu razvoja odnosa Srbije i Amerike

Rajić ističe da je rano govoriti kakve će biti posledice Trampove pobede na zapadnu Evropu, ali da, što se tiče nekih drugih svetskih regiona, očekuju promene.

"Meni je vrlo zanimljiva Kurtijeva reakcija u Prištini. Kurti kaže da oseća, mislim da je rekao, stres i anksioznost, kao i ceo kontinent, ali se nada da neće doći do promene američke politike", konstatuje Rajić.

Smatra i da je pozicija Srbije daleko bolja nego u prethodnom periodu.

"Ja sam, u suštini, sigurno više optimističan nego ranije i mislim da je srpska politička uloga na geopolitičkoj mapi sveta daleko bolja. To je posledica, pre svega, rada predsednika zemlje Aleksandra Vučića, zato što je Srbija napokon počela da aktivno lobira u Vašingtonu, te da ide u susret događajima, a ne da čeka da je događaji zateknu", kaže spoljnopolitički komentator.

Zaključuje da zbog toga Srbija ima drugačiju spoljnu politiku, od čijeg rada se, smatra, tek očekuju plodovi.

"Imaćemo sigurno širi manevarski prostor. Mislim da se otvaraju perspektive za obnavljanje srpsko-američkih odnosa i njihovo podizanje na viši nivo, na kojem i treba da budu. To je interes Srbije, a i to je prirodno ako gledate ukupnu istoriju naših odnosa sa Amerikom. Srbi su bili kivni na američku politiku tokom devedesetih, ali nikada nisu imali nešto protiv američke kulture ili Amerike kao države", zaključuje Predrag Rajić u razgovoru za RTS.