Završnica kampanje u trci za Belu kuću – Kamala i Tramp u borbi za Pensilvaniju

Skoro 80 miliona birača već je glasalo poštom ili tokom ranog glasanja koje je završeno juče, što je oko 50 odsto američkih građana sa pravom glasa.

Poslednjeg dana kampanje, Kamala Haris i demokrate su se rastrčali na skupovima širom Pensilvanije – možda i najbitnije savezne države, među sedam ključnih koje bi mogle da odluče novog šefa Bele kuće.

Završni miting im je u Pitsburgu i Filadelfiji, gde bi u fokusu trebalo da im budu srednja klasa i Latinoamerikanci. U tome će Harisovoj pomoći pevačica Lejdi Gaga i voditeljka Opra Vinfri.

U komšiluku će se čuti i glas republikanskog kandidata Donalda Trampa, koji će govoriti u Pitsburgu. Završnu reč imaće na skupu u Grand Rapidsu, u Mičigenu.

Analitičari predviđaju da će kandidat koji osvoji 19 elektorskih glasova u Pensilvaniji imati više od 97 odsto šansi da postane 47. predsednik SAD.

Pensilvanija je 15 puta glasala za republikanske kandidate, a 14 za kandidate demokrata. Tamo je 2016. godine pobedio Tramp, dok je 2020. slavio Džozef Bajden.

Trampovo "novo zlatno doba" i pretnje Meksiku

Dok je Kamala u završnici kampanje izbegla naširoko pominjanje rivala, republikanski kandidat Donald Tramp je na predizbornom skupu u Severnoj Karolini potkačio nju, Mišel i Baraka Obamu, ali i migrante, pre svih one iz Meksika.

Ako postane američki predsednik, kako kaže, od suseda će zatražiti da plate za ilegalne prelaske granice, uvođenjem carina od 25 odsto.

Tramp je prethodnih dana obećavao i "novo zlatno doba" Amerike, popravku onoga što su demokrate i Kamala "slomili", finansijsku podršku Izraelu i veliku ulogu za Roberta F. Kenedija Mlađeg u sektoru zdravstva, teoretičara zavere i protivnika vakcinacije, koji je dugo bio nezavisni kandidat i treća strana američkih izbora, pre nego što je krajem leta odustao od kampanje i podržao republikanskog kandidata.

Tramp je naveo i da je pogrešio što je prihvatio rezultate prethodnih izbora i napustio Belu kuću.

Kamala Haris – borba za Gazu kreće iz Mičigena

Kamala Haris je prethodnih dana obećala kraj rata u Pojasu Gaze, što je posebno interesovalo brojne arapske birače u Mičigenu, još jednoj kolebljivoj saveznoj državi. 

U Mičigenu živi oko 240.000 registrovanih glasača muslimana ili Amerikanaca arapskog porekla, od kojih je većina na prethodnim izborima glasala za Bajdena, kada je tesno pobedio upravo Trampa.

U međuvremenu, Amerikanci muslimanske veroispovesti i arapskog porekla, zamerili su zvaničnom stavu Vašingtona u aktuelnim sukobima na Bliskom istoku.

Finalne ankete istraživanja javnog mnjenja prikazuju neizvesnu trku kolebljivim državama, dok kladionice predviđaju Trampovu pobedu.

U fokusu ekonomija i pitanje abortusa

Kao najvažnije teme republikanaca izdvojile su se ekonomija i ilegalne migracije, dok su demokrate kampanju fokusirale na borbi za očuvanju reproduktivnih prava.

Iako je američka retorika zaoštrena, profesor Piter Lodž sa Univerziteta u Vašingtonu u razgovoru za RTS ističe da ne očekuje političko nasilje.

"Politika je najčešće dosadna, a ovde izbori liče na sportske događaje. Međutim, ima ljudi koji politiku žele da predaju u pogrešne ruke. Oni mogu da budu nasilni, a mediji bi to onda prenosili i preuveličavali. Političko nasilje moramo da shvatimo kao opasno, ali i da razumemo da većina Amerikanaca želi da živi normalno", poručio je Lodž. 

Pored glasanja za predsednika, Amerikanci odlučuju i ko će kontrolisati američki Predstavnički dom, a bira se i trećina mesta u Senatu. 

Zvanični rezultati predsedničkih izbora biće objavljeni 6. januara 2025. godine.

Ovo su 60. po redu američki predsednički izbori.