Indira Gandi – četiri decenije od atentata na gvozdenu damu Indije

Indiru Gandi, dugogodišnju predsednicu Vlade Indije, ubili su pripadnici njenog obezbeđenja 31. oktobra 1984. godine u Nju Delhiju, usred političkih i verskih tenzija.

Punih petnaest godina vodila je indijsku vladu, s trogodišnjom pauzom, kao jedna od najistaknutijih ličnosti svetske politike druge polovine 20. veka.

Sprovela je značajne reforme, ali je njena politika podelila javnost. Mere nacionalizacije, agrarne reforme, kao i zalaganje za samodovoljnost Indije u snabdevanju hranom, bile su odluke koje su oblikovale modernu Indiju.

Međutim, zbog uvođenja vanrednog stanja 1975. godine, kada su bila ukinuta brojna građanska prava i slobode, njeno liderstvo bilo je predmet kritika.

Kćerka Džavaharlala Nehrua, velikog lidera u vreme dekolonizacije, stasala je u jednoj od najuglednijih porodica te velike zemlje. 

Ne tako srećno detinjstvo i ulazak u politiku

Indira Gandi je rođena 1917. u Prajagraju, u državi Utar Pradeš.

Iako je njena porodica bila dobrostojeća, Indira nije imala posebno srećno odrastanje. Bolešljiva majka nije dugo poživela dok je otac, potpuno posvećen političkoj borbi, uglavnom bio odsutan. 

Školovala se u Indiji, Švajcarskoj, pa u Velikoj Britaniji. Tokom studija, koje nije završila delom i zbog ratnih prilika, bila je zapažena kao sklona ekonomskim i politikološkim temama.

Sa druge strane, tokom školovanja u Britaniji upoznaje potonjeg supruga Feroza Gandija, čije prezime nema veze sa Mahatmom.  

Britanske vlasti su je tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme držale zatočenu, što je bila trajna trauma koju nije uspela da potisne.

U politiku je ušla odrastanjem uz oca Nehrua, koji je na čelu Vlade Indije bio od 1947. do smrti 1964. godine.

Indira u Indijskom nacionalnom kongresu zauzima važne funkcije od 1955. godine, kada je i zapažena njena uloga u vreme raspleta oko političkih prilika u državi Kerala na jugu Indije.

Raspustila je, naime, tamošnju upravu koju su predvodili komunisti. 

Za predsednika stranke izabrana je 1959, a u Vladu je ušla posle očeve smrti 1964 godine, kao ministarka informisanja.

Uspešno je predvodila Indijski nacionalni kongres na izborima 1967. i 1971. godine.

Borba za suverenost Bangladeša

Najkrupniji politički uspeh Indire Gandi bila je borba za suverenost Bangladeša 1971. godine, što je podrazumevalo i rat sa Pakistanom, koji je Indija odlučno dobila.

Bila je tada spremna, ako je neophodno, na rat širokih razmera.

Indijska vojska je pod njenim vođstvom pokazala izrazitu nadmoć, što je krunisano munjevitim zaposedanjem Istočnog Bengala, čime je obezbeđena nezavisnost otcepljenog Bangladeša od Pakistana. Zarobljeno je čak 93.000 pakistanskih vojnika.

Iako je Vašington uporno podržavao Islamabad, odnosno Pakistan, SAD su zaslugom njene diplomatije priznale izdvajanje Istočnog Pakistana, koji će postati samostalna država pod imenom Bangladeš.

Jedna od posledica vojne pobede 1971. godine, bilo je i konsolidovanje pozicije Indije na severu, u Kašmiru.

Nuklearni program

Indiri je uspelo, što je bio izuzetan međunarodni uspeh, da razvije nukelarni program.

Činjenica da je Indija postala nuklearna sila, ne samo da je obezbedila sigurnost zemlje, već i prestiž.

Prve uspešne probe nuklearnog oružja Indije bile su 1974. godine, dok se 1967. već našla u ratu sa Kinom, koji nije dugo trajao, ali je odneo stotine života.

Indira Gandi upamćena je kao osoba čvrste ruke – težila je centralizaciji, uprkos tradicionalnim osobenostima različitih krajeva te velike zemlje.

Odlučno je sprovela i administrativnu reorganizaciju, ustanovivši niz novih teritorijalnih jedinica, što se u manjoj meri može reći i za nametanje hindu jezika kao zajedničkog, uprkos brojnim negodovanjima.

Oko 100.000 ljudi je tokom njene vlade bilo zatočeno iz političkih razloga.

Nacionalizacija, Pokret nesvrstanih i atentat

Sistematski je, takođe, rušila duboko ukorenjen kastinski sistem, a ubrzo je uvela izvesne socijalističke mere, poput nacionalizacije 14 najvećih banaka u zemlji.

Sledila je nacionalizacija osiguravajućih društava, industrije uglja, čelika, tekstilne idustrije, na kraju i većeg dela naftnog sektora. 

Od marta 1983. godine, kada je u Nju Delhiju održana sedma konferencija Pokreta nesvrstanih, pa do kraja života, predsedavala je tom asocijacijom.

Problemi u Pendžabu kulminirali su 1984, pošto se prethodno militantna grupa Sika utvrdila u njihovom glavnom svetilištu Zlatnom hramu u Amritsaru.

Siki su osobena verska grupa, nastala u 15. veku, a u Pendžabu čine 58 odsto populacije.

Indira se odlučila na upotrebu sile protiv separatista, pa je vojska juna 1984. upala u kompleks Zlatnog hrama, a svetilište je teško oštećeno.

Broj žrtva nikada nije sasvim rasvetljen.

Ubijena je u atentatu nekoliko meseci potom, što je nesumnjivo bila osveta.

Iako je kod dela njenih sunarodnika bila osporavana, u međunarodnim odnosima uživala je gotovo nepodeljeno uvažavanje.

Državni sekretar SAD Henri Kisindžer opisao je Indiru Gandi kao "gvozdenu damu".

Četiri decenije posle njene smrti, Indira ostaje kontraverzna, ali poštovana ličnost, čija je politička zaostavština i dalje prisutna u svakodnevnom životu Indije.