Takovska 10: Zid od BRIKS-a – nova podela Istoka i Zapada

BRIKS nudi nešto novo, a to je nada da svet može postati pravednije mesto, štit nastanka multipolarnog sveta i potvrda da se moć seli na drugu stranu sveta - u Aziju i na globalni jug, smatra profesorka beogradskog FPN Dragana Mitrović.

Ne možemo praviti paralelu između EU i Briksa. Pre bih EU poredio sa ASEAN-om. BRIKS nudi nove mehanizme saradnje, dok zemlje članice EU imaju jedan diskurs gledanja na sebe, i smatraju se i pored krize superiornim po vrednostima i postignutim postulatima u odnosu na druge", kaže profesorka Mitrović.

Objašnjava da BRIKS ne tvrdi da je bolji od drugih, svi se prihvataju takvi kakvi jesu, a traže se zajedničke tačke za saradnju.

Diplomata u penziji Vladimir Vereš smatra da je najbolji opis za BRIKS platforma.

"Ne nameće generalne principe i obaveze. BRIKS je veoma različit unutar. Imate zalivske zemlje koje su monarhije, Indiju kao najveću demokariju na svetu gde glasa 900 milina ljudi, i imate Kinu sa jednopartijskim sistemu", objašnjava.

Podseća na reči indijskog premiera Modija koji je rekao da Briks nije antizapadna organizacija već da nisu sa zapada.

Zašto Zapad gleda na BRIKS kao pretnju

Sagovronici Takovske 10 kažu da se BRIKS izdvaja kao jedan veliki centar moći imajući u vidu broj stanovnika, ali da je Zapad i dalje organizovaniji.

"Putin je u govoru rekao da je to nezapadni blok. Imate Iran koji je antizapadni, a Kina pokušava da održi ekonomsku saradnju sa Zapadom, dok Indija i Brazil stalno pokušavaju da ublaže ton deklaracija koji su uopštenije u odnosu na deklaracijama recimo G 7", navodi ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.

Ono što BRIKS želi je da svet bude manje zapadni nego sada, odnosno da međunarodne institucije budu manje prozapadne.

"I to je nešto oko čega se svi slažu i teško je odoupreti se tome. Indija i Brazil želi da Briks bude poluga pritiska na međunarodne institucije i da u njima dobiju veći značaj", rekao je Nikolić.

BRIKS je vrlo šarenolik, potseća diplomata Vladimir Vereš, ali i mnoštvo nerešenih pitanja unutar zemlja same organizacije.

"Ako uzmemo recimo samo versku podelu, BRIKS je vrlo šarenolik, kao i u kulturnom smislu. Nazivaju ga i samitom savremene dekolinizacije. Posoje ambicije da ospori sadašnje međunarodne ekonomske tokove. Ali imate i nerešeno pitanje granica između Indije i Kine.

Pitanje dedolarizacije i rezervne valute

Profesorka Mitrović ponavlja da BRIKS nije antizapadni format već format koji se bori protiv diskrimitarskorske prakse institucija koje Zapad koristi za isisvnje sirovina i bogatstava siromašnijih zemalja, i na uštrb njih sebi pribavlja korist.

"Ako hoćete da im uskratite tu praksu, da vas neko izrabljuju, oni koji to čine žele zadrže svoju privilegovanu poziciju i takve pokušaje vide kao pretnju. Globalna hegemonija SAD koliko počiva na vojnoj sili toliko počiva i na dolaru, kao valuti koja ima vrednosni staus na berzama i trgovinskim tokovima", kaže Mitrovićeva.

Kina želi da juan bude taj koji će da parira dolaru, ali ne želi da bude svetska valuta.

"Pronalaženje nove globalne valute je nešto što se ne može desiti preko noći, otuda su u opticaju kriptovalute, rezerve u zlatu, roba i slično", navodi profesorka FPN-a.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da je Svift organizacija koja je zadužena za novčane transakcije širom sveta, i da je definitivno oslonjena na dolar.

"Ideja eksperata BRIKS-a je da implementiraju jednu novu digitalnu platformu. Ako date bilateralne transakcije putem digitalne platforme one će postai mutilateralne. Zamena za dolar bi bila valuta koja ne bi stvarno postajala, već bi se koristila samo za obračune. Taj sistem će biti alternativni, ali će troškovi tog sistema biti znatno veći od Svifta. Iran i Rusija su spremni to  da plate ako bi to prihvatila polovina sveta. I to je nešto što bi moglo da promeni dinamiku globalne ekonomije", tvrdi Nikolić.

Ko je okosnica BRIKS-a

Ako postoji osovina unutar Briksa to su svakako Rusija i Kina, a Indija je tu korektiv. Indija ima pretenzije, a svi ostali imaju značajno manju ulogu, smatra Vladimir Vereš.

"Uloga Rusije je i dalje jaka, međutim iako zemlje BRIKS-a ne podržavaju sankcije Rusije, oni ne žele ni da budu direktno uvučene u sukobe sa Zapadom", kaže Vereš.

Ističe i da je Zapad kao nikada pre vrlo ozbiljno shvatio ovaj samit što, podseća, može da se vidi i iz izjava Šarla Mišela koji je rekao da je Zapad puno grešio u odnosu na globalni jug.

da okosnicu BRIKS-a ne čine samo Rusija, Kina i Indija smatra profesorka MIitrović koja kaže da vrlo važnu ulogu imaju i Južnoafrička Republika i Brazil.

"Za BRIKS je najvažnija međunarodna institucija UN i smatraju da treba da se radi na njenom ozdravljenju. Zapad je svojim ponašanjem naterao mnoge od zemalja koje su u BRIKSU ili koji su partneri da traže rešenja. Oni sada traže rešenja koje nisu protiv Zapada već diskriminatorske prakse", rekla je profesorka Mitrović.

Podseća da su mnoge zemlje globalnog juga  prezadužene upravo prema institucijama kao što su MMF ili Svetska banka, i smatra da komogenost nije dobra čak ni za zemlje zapada jer je, kako kaže, predaja poluga moći Vašingtonu i EU dovela na rub ekonomskog urušavanja.

Vladimir Vereš, međutim, smatra da su sve zemlje, uključujući i one u BRIK-u i dalje upućene u mnogo čemu na Zapad.

"I to će još dugo biti tako. Sada sve treba okrenuti na međusobnu saradnju i ubediti i građane i elitetih zemalja koji školuju decu i imaju nekretnine na Zapadu da se okrenu recimo ka Kini i Indiji", pojašnjava.

Gde je Srbija u odnosu na BRIKS

Kada je reč o Srbiji profesorka Mitrović smatra da treba da težimo partnerstvu sa briksom, dok Vereš kaže da treba da sarađuje sa zemljama briksa ali da treba prvo da vidi svoju ulogu kao zemlje koja se opredelila da ide ka EU.

Goran Nikolić smatra da Briks nije naša budućnost jer nijedna evropska zemlja nema intencije da bude članica Briksa+ i da to pitanje ne treba da bude od neposrednog značaja za našu zemlju.