Mitrović: Tenzije na Korejskom poluostrvu rastu, ali smatram da rata ipak neće biti

Severna Koreja ima najveću armiju na svetu posle kineske, ako je u pitanju broj ljudi, napominje profesorka Fakulteta političkih nauka i direktorka Centra za azijske studije Dragana Mitrović.

"U Severnoj Koreji vlada duh sličan kao u Izraelu – država je stalno spremna na rat, smatrajući se ugroženom", objašnjava Mitovićeva.

Kako kaže, ugroženo se oseća zbog SAD koje imaju trupe svuda u okolini, i pod čijim su stravičnim sankcijama.

"I to je vid izražavanja patriotizma u jednom sistemu koji je vrlo zatvoren, u kome postoji velika isključenost protoka informacija sa strane", kaže profesorka FPN-a.

Oko 1,4 miliona dobrovoljaca spremno je da se pridruži vojsci Severne Koreje, a profesorka kaže da je ne čudi broj i da je ne bi čudio ni veći od toga.

"Lider Severne Koreje se pokazao umešnim" 

Smatra da se lider Severne Koreje Kim Džong Un pokazao spretnim, s obzirom na to da su ga predstavljali kao potpuno nepripremljenim i mladim.

Direktorka Centra za azijske studije objašnjava da je Kim Džong Un morao i hteo da nastavi nuklearni program koji je započeo njegov deda, tako da je Severna Koreja 2006. godine postala defakto nuklearna sila.

"Tada su se Rusija i Kina, koji inače podupiru Severnu Koreju, politički, u svakom smislu, ne želeći da se promeni poredak u Istočnoj Aziji, saglasile u Savetu bezbednosti da se ovoj državi uvedu izuzetno stroge, stravične sankcije", objašnjava politiku velikih sila prema Pjongjangu.

Profesorka Mitrović kaže da od rata u Ukrajini te sankcije Rusija ne poštuje, a ni Kina.

"Upravo je Rusija sada vetom sprečila da SB UN usvoji novu rezoluciju kojim se produžavaju sankcije, a Kina je bila uzdržana", napominje Mitrovićeva.

Da li je na pomolu novi rat u svetu?

Profesorka Mitrović je navela niz razloga u kojima se može tražiti motiv za rat.

"Podsetimo, posle Korejskog rata 1953. godine, podeljen je jedan narod, jedna država na dva dela. Oni su pripali ideološki, politički, geopolitički različitim blokovima i cilj obe strane bio je da se ponovo ujedine", kaže gošća RTS-a.

Međutim, Severna Koreja je sada objavila da je Južna Koreja neprijateljska država i više ne želi da se ujedini.

"Ako to znači da je neprijateljska – to je sada ekstremna retorika sa neprijateljskom državom i može se ući u rat", kaže profesorka FPN-a.

Međutim, direktorka Centra za azijske studije smatra da do rata neće doći, niti da lider Severne Koreje i njegovo okruženje imaju takvu nameru.

Tenzijama prethodio niz provokacija i Seula i Pjongjanga

Južna Koreja šalje dronove na teritoriju Severne Koreje, odnosno propagandne letke. Severna Koreja odgovara slanjem dronova sa balonima u kojima se nalazi smeće.

Mitrovićeva podseća da je Južna Koreja i ranije slala propagandni materijal, u skladu sa politikom omekšavanja, tj. ponovnog uspostavljanja građanskih, ekonomskih odnosa.

Podseća da je tokom Olimpijskih igara delegacija Pjongjanga sa sestrom Kim Džong Una na čelu došla u Seul, prvi put posle razdvajanja dve države.

Smatra da je problem ako Seul želi ratobornu ili čvršću i više defakto neprijateljsku politiku prema Severu, da pod plaštom delanja različitih nevladinih organizacija šalju te propagandne materijale.

"Oni su često i na samoj granici puštali jako bučne verbalne poruke koje pozivaju na svrgavanje vlasti Severne Koreje. Sada su poslali niz dronova, opet navodno nekakva nevladina organizacija, napravljenih od materijala poput stiropora koji nisu vidljivi za sisteme koji detektuju prelet preko granice. I to je sad iritiralo (Pjongjang), to je povod", kaže profesorka FPN-a.

Oštre poruke sestre i desne ruke Kim Džong Una

Kim Jo Džong, uticajna sestra severnokorejskog lidera, upozorila je na "katastrofu" ako južnokorejske bespilotne letelice ponovo budu primećene iznad Pjongjanga.

"Severna Koreja je nuklearna sila, ali se ona, verujem, ne bi odlučila na upotrebu nuklearnog oružja", smatra profesorka Mitrović.

Podseća i da se na teritoriji Južne Koreje nalazi više 30.000 američkih vojnika s udruženom komandom na čijem su čelu američki generali.

"Oni godišnje sprovode vežbe kraj obale Severne Koreje. Lete avioni koji su sposobni da nose nuklearne oružje. Da li ih nose ili ne, to niko ne zna – Severna Koreja tvrdi da nose", kaže direktorka Centra za azijske studije.

Objašnjava da je Pjongjang zaključio da nema ništa od ujedinjenja, da je Južna Koreja prosto izdala sva nacionalna sećanja na zajedničku, etničku pripadnost, da je ona u ime nekakvih ideologija postala neprijateljska država i da nema svrhe očekivati ujedinjenje.

Učešće Severne Koreje u ratu u Ukrajini 

Profesorka Mitrović smatra da je Severna Koreja osokoljena ratom u Ukrajini, time što su sankcije popustile i što je ona ušla u saradnju sa Rusijom, pre svega kada je reč o izvozu naoružanja i uvozu hrane i drugih potrepština, kao i time što Kina na geoekonomskom planu vodi oštru borbu sa Vašingtonom.

Objašnjava da Pjongjang zato želi da kaže "mi smo nuklearna sila, mi smo nezadovoljni ponašanjem Seula, neka pripazi šta čini jer ih ne mogu zaštititi ni Amerikanci niti drugi za koje misli da im pružaju taj bezbednosni kišobran".