Američki "tajfun" hara Istočnom Azijom

Američki raketni sistem srednjeg dometa "tajfun" biće prebačen u Zemlju izlazećeg sunca u sklopu vojnih vežbi Japana i SAD.
Isti sistem poslednjih nekoliko meseci se nalazi i na Fililipinima, gde se takođe koristi u vežbama i obuci.

I dok je pretpostavka da će u oba slučaja "tajfun" posle nekoliko meseci biti uklonjen, istina je, i to američki zvaniničnici ne kriju, da bi oni želeli da ta moćno oružje trajnije ostane na teritoriji njihovih saveznika, odakle mogu da aktivno učestvuju u eventualnim borbama oko Tajvana.

Naime, mediji u Japanu prenose ovih dana izjavu Kristine Vormut, sekretarke zadužene za kopnenu vojsku SAD, koja je u svojoj zemlji izvjavila da je tokom nedavne zvanične posete Tokiju u susretu s domaćim ministrom odbrane zatražila da Japan dozvoli razmeštanje lansera "tajfuna" u američkim jedinicama na svojim južnim ostrvima odakle mogu da pokrivaju u delove Tajvana u sklopu nebično dugih vežbi od po šest meseci. Poznato je i da je otprilike u isto vreme japanska vojna delegacija posetila bazu "tajfuna" Luis-Mekord u američkoj državi Vašington.

Amerikanci unose "tajfun" na mala vrata

Sigurno je da SAD već sada postepeno stvaraju ne samo diplomatske, već i materijalne i edukativne preduslove za buduće neograničeno stacioniranje "tajfuna" na teritoriji svojih saveznika u istočnoj Aziji.

Taj sistem je, na primer, prebačen na Filipine još u aprilu povodom vežbi "Salaknib 24", ali je sudeći po izveštavanju istočnoazijskih medija, ostao čitavih šest meseci.

To je ujedno bilo i prvo razmeštanje jednog američkog raketnog oruđa srednjeg dometa (kopnenog baziranja) u inostranstvu otkad se Vašington u 2019. povukao iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (raketama sa nuklearnom bojevog glavom dometa od 500 do 5.500 kilometara) za vreme mandata bivšeg predsednika Trampa.

Taj sporazum, zaključen sa Sovjetskim Savezom još daleke 1987, tada je imao svrhu da doprinese popuštanju tendencija i jačanje poverenja između dveja strana u slovima kada su one nastojale da prevladaju Hladni rat. On je, po američkim ekspertima, zemljama poput Kine, koje nisu obuhvaćene njegovom primenom, omogućio neometano unapređenje vojne moći, kojim je narušena ravnoteža snaga u zapadnom Pacifiku.

Konkretno, "tajfun" u verziji predstavljenoj na Filipinima je u stanju da ispaljuje krstareće projektile "tomahavk" dometa od oko 1.600 km i presretač "S-M6", dometa od oko 370 km. S obzirom na blizinu pojedinih filipinskih i japanski opstrva kineskoj obali, ti projektili bi mogli biti korišćeni ne samo za ometanje napredovanja kineske mornarice u slučaju eventualne intervencije Pekinga u Tajvanskom moreuzu, već i za udar po aerodromima i raketnim bazama kineske vojske, koji bi onda dao veći manevarski prostor američkim, tajvanskim i možda drugim savezničkim snagama.

"Tajfuni" su deo šireg naoružavanja i međusobne vojne saradnje Vašingtona i njegovih regionalnih saveznika u Istočnoj Aziji i zapadnom Pacifiku, koji obuhvataju i otvaranje novih baza vojske SAD na Filipinima i južnopacifičkim ostrvima, uvođenje novih eskadrila lovaca bombardera pete generacije "F-35" i drugo.