Kina na putu da do kraja decenije ostvari najveći nuklearni kapacitet na svetu

U prvih petnaestak godina ovog veka gradovi u Narodnoj Republici Kini često su zauzimali gotovo svih prvih deset mesta na spisku najzagađenijih urbanih centara sveta. Oni su, naročito zimi, neretko bili prekriveni plaštom sivog i crnog smoga od ugljene prašine, industrijskih i izduvnih gasova automobila.

Ta situacija je zahtevala hitno (i skupo) rešenje, i vlasti i preduzeća u najmogoljudnijoj zemlji sveta počeli su da rade na rešavanju te opasne situacije povećanim ulaganjem u električna vozila, solarne panele, ali i izgradnju nuklearnih centrala.

Kina je jedna od retkih zemalja koja nije odustala ili usporila izgradnju reaktora nakon nuklearne nesreće u Fukušimi 2011, već nastavila sa razvojem svog programa u toj oblasti. Ona je u proteklih deset godina izgradila čak 37 reaktora (više od polovine svih novih postrojenja tog tipa u svetu), čime je utrostručila svoj nuklearni kapacitet. Pored pitanja zagađenja, važni razlozi za to, naravno, su i potreba da se obezbedi pouzdano snabdevanje strujom za rastuću privredu i pritisak međunarodne zajednice, naročito Zapada, da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

U maju ove godine s radom je počeo 56. po redu kineski nuklearni reaktor u centrali Fangčenggang, u autonomnoj regiji Guangsi, nedaleko od vijetnamske granice. Po podacima portala "Statista", azijska država tako je po broju reaktora u upotrebi dostigla Francusku, s kojom sada deli drugo mesto u svetu po tom pokazatelju.

SAD i dalje lider u svetu sa 94 reaktora

Po podacima Međunarodne atomske agencije, kineski reaktori imaju ukupnu instalisanu snagu od 54 gigavata i, mada Sjedinjene Države u tom domenu predvode svet sa 100 gigavata (94 reaktora), stručnjaci procenjuju da će usled ubrzane izgradnje (Kina trenutno gradi nuklearne reaktore ukupne snage 26 gigavata i planira još 25 gigavata povrh toga), do 2030. godine azijska država preuzeti prvo mesto u svetu kada je u pitanju kapacitet nuklearnih centrala. Jer, dok je Kina u proteklih desetak godina pustila u rad blizu 40 novih reaktora, SAD su u upotrebu uvela samo dva.

U svetu je, smatra se, u prvoj polovini ove godine radilo ukupno između 436 i 440 nuklearnih reaktora, koji su generisali oko 420 gigavata struje.