Nestašica "patriota“ – Amerikanci traže spas na Dalekom istoku

SAD i Japan ovog meseca su postigli dogovor o tome da japanska vojna industrija proizvodi za potrebe američke vojske najnoviju verziju projektila iz porodice "patriot", PAK-3. Sporazum predviđa i zajedničku proizvodnju raketa vazduh–vazduh srednjeg dometa "AMRAAM".

Pentagon se nada da bi Japan mogao da godišnje produkuje preko 100 raketa "patriot" za njegove potrebe, piše japanski časopis Nikei.

Inače, mediji u Zemlji izlazećeg sunca su krajem jula javili da je njihova država prodala Sjedinjenim Državama "patriote" u vrednosti od oko 19 miliona dolara, što je iznos koji pokriva samo deset projektila.

Sada je, međutim, jasno da je ta skromna vest o maloj isporuci zapravo bila najava ili psihološka priprema, generalno govoreći, pacifistički nastrojene javnosti zemlje za sporazum o trajnoj proizvodnji tih raketa za potrebe SAD. Jer opšte je poznato da je potražnja za raketama "patriot" skočila zbog njihove upotrebe u ratu u Ukrajini, te da bi japanske isporuke tog projektila SAD praktično omogućile američkoj vojsci da sopstvene rezerve "patriota" proslede na ratište u Ukrajini, što bi onda značilo da Japan, bar indirektno, igra ulogu u borbenim dejstvima.

Vojni autsorsing kao posledica industrijske nemoći SAD

Dalekoistočna carevina decenijama raspolaže američkim protivavionskim sistemom "patriot", koji može da se koristi i za presretanje balističkih raketa.

Japanska korporacija "Micubiši – teška industrija" po licenci proizvodi projektile za taj sistem, ali je ta proizvodnja do sada isključivo vršena u svrhu zadovoljavanja domaćih potreba i iznosila je oko 30 komada godišnje.

SAD su proteklih meseci od Japana, pa i Republike Koreje, tražile da omoguće popravke i remont američkih ratnih brodova u svojim brodogradilištima, pa čak i uzmu na sebe proizvodnju plovila za potrebe mornarice SAD, budući da one nemaju dovoljne kapacitete da se nose sa ogromnom proizvodnom moći Narodne Republike Kine, koja ubrzano jača svoje pomorske vojne potencijale.

SAD očekuju i da Japan doprinese proizvodnji, opravci i održavanju američkih lovaca-bombardera "F-35", s obzirom da pomenuta "Micubiši teška industrija" takođe poseduje postrojenje za sklapanje tih letelica u gradu Komaki u prefekturi Aići, nedaleko od Nagoje.

U jednom od svojih intervjua japanskim medijima američki ambasador u Tokiju Ram Emanuel je otvoreno izjavio da je "jasno da američka vojnoindustrijska baza ne može da odgovori svim bezbednosnim izazovima" i da je za njegovu zemlju stoga važno da se osloni na inženjerijski, industrijski i proizvodni potencijal Japana.

Anksiznost američkih vojnopolitičkih komentatora

I dok ta rečenica dobro sumira situaciju u kojoj se nalaze SAD, čija je ekonomija od osamdesetih godina naovamo išla putem deindustrijalizacije i finansijalizacije te sada znatno zaostaje za geopolitičkim takmacem Kinom kada je u pitanju proizvodni kapacitet, mnogi američki vojnopolitički komentatori upozoravaju da američki establišment ne bi trebalo da traži od Japana i Republike Koreje da svoju municiju i naoružanje ustupaju za napor Vašingtona da ojača ukrajinsku vojsku. 

Recimo, ističu oni, Japan ne poseduje dovoljan broj raketa "patriot" da zaštiti sopstvena južna ostrva, raštrkana u dužini od preko hiljadu kilometara od Kjušua do Tajvana, u eventualnom sukobu sa Kinom.

Odnosno, po njima, mada uključivanje japanske (i južnokorejske) industrije u snabdevanje američke vojske i sporazumi o zajedničkoj proizvodnji municije i naoružanja jesu dugoročno gledano korisni u smislu pariranja Kini, svi raspoloživi vojni (i finansijski) efektivi SAD i njenih saveznika u Istočnoj Aziji u ovom trenutku bi trebalo tu i da ostanu, jer postoji rizik da bi Peking mogao da iskoristi nespremnost Vašingtona i njegovih saveznika zbog preteranog materijalnog angažovanja u Ukrajini da interveniše na Tajvanu  

Japan je do sada odvojio čak 12 milijardi dolara za ekonomsku pomoć Ukrajini, a, tvrde domaći mediji, isporučio joj je i dronove i vojna vozila. S druge strane, Republika Koreja je ukrajinskoj vojsci donirala detektore za mine i neprobojne prsluke, te obećala preko dve milijarde dolara za obnovu uništenih fabrika odbrambene industrije. Seul je, takođe, SAD isporučio najmanje 300.000 granata kalibra 155 mm, što je, slično, japanskim raketama "patriot", Vašingtonu omogućilo da sopstvenu municiju prosledi Ukrajini.

Osim opasnosti da mogu biti zatečeni bez dovoljnih rezervi municije u eventualnom sukobu sa Kinom oko Tajvana, pojedini američki analitičari ističu da Vašington, Tokio i Seul ne bi trebalo da rade na zajedničkoj vojnoj pomoći Ukrajini i stoga što time u vladajućim krugovima u Rusiji, pa i Kini i Severnoj Koreji, izazivaju osećaj opkoljenosti, te ih podstiču na jaču međusobnu saradnju.