Zurof i Nikolić za Džeruzalem post: Nemačka treba da izrazi kajanje zbog zločina nad Srbima

Izraelski istoričar i direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof i počasni konzul Srbije u Ber Ševi Aleksandar Nikolić u autorskom tekstu za "Džeruzalem post" ističu da je, kada je reč o rezoluciji o Srebrenici, koju je u maju usvojila Generalna skupština UN, a koju nije podržala većina članica, jedan od aspekata koji izaziva najviše ogorčenja činjenica da je predlagač i jedan od sponzora rezolucije Nemačka.

Zurof i Nikolić navode da malo ljudi izvan bivše Jugoslavije zna za surovost nacističkih zločina nad Srbima u Drugom svetskom ratu i da je brutalnost nacista bila očigledna od prvog dana invazije na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, kada je bombardovan Beograd i kada je izgorela Narodna biblioteka sa dragocenom kolekcijom knjiga od kojih su neke datirale iz 12. veka.

"Potom su na teritorijama pod nemačkom okupacijom izgrađeni koncentracioni logori gde su hiljade nedužnih Srba stradale, a usledile su i masovne odmazde prema civilnom stanovništvu koje su bile mnogo drastičnije od onih u drugim okupiranim zemljama", pišu Zurof i Nikolić.

Ističu da su u nekim slučajevima egzekucije vršene i nad decom i da je za jednog nemačkog vojnika ubijano po 100 civila, a za ranjenog 50, kao i da se na najmračniji primer egzekucija dogodio u Kragujevcu 1941, kada su streljani učenici i učitelji.

U tekstu se naglašava da su saveznici nacističke Nemačke, od kojih su najozloglašeniji bili ustaše, u anektiranim delovima Jugoslavije takođe činili užasne zločine nad srpskim, jevrejskim i romskim civilima, te hrvatskim antifašistima.

"Nacistička Nemačka snosi punu odgovornost"

Zurof i Nikolić ukazuju da su hrvatske ustaše pokrenule genocidnu kampanju nad Srbima, tokom koje su Srbi masovno klani u selima i logorima širom Nezavisne Države Hrvatske (NDH) zbog čega je nemački vojni izaslanik u Zagrebu Edmund Glaize fon Horstenau kritikovao ustaše i upozoravao da njihovi potezi prete ustanku lokalnog srpskog stanovništva.

"Nacistička Nemačka snosila je potpunu odgovornost za ta zlodela, jer ne samo da je stvorila preduslove za njih, već je i formirala NDH i nikada nije pokušala da spreči njihova zlodela", ističe se u tekstu.

Autori navode i primer šefa spoljnopolitičkog komiteta nemačkog Bundestaga Mihaela Rota, koji je negativne reakcije Beograda na donošenje rezolucije o Srebrenici nazvao "sramnim i razočaravajućim" ocenivši da je predlaganje slične rezolucije o Jasenovcu "pokušaj odvraćanja pažnje", te da "poenta nije u tome da neki upiru prstom u druge".

"Iako je jasno šta je Rot hteo da kaže, potpuno odsustvo elementarnog izražavanja žaljenja i kajanja je neprihvaljitvo", naglašava se u tekstu.

"Na Balkanu ne postoji osećaj da je Nemačka ikada izrazila kajanje"

Zurof i Nikolić ukazuju da je reč o odsustvu bilo kakvog obzira prema sudbini žrtava od Nemačke, koja, kako se ističe, snosi punu odgovornost i za Jasenovac.

"Do danas, međutim, na Balkanu ne postoji osećaj da je Nemačka ikada izrazila kajanje ili žaljenje zbog zločina počinjenih nad Srbima", ističu Zurof i Nikolić u tekstu i ocenjuju da se Nemačka, umesto toga, iz političkih razloga često stavljala na stranu onih koji su delovali na štetu Srbije.

Zurof i Nikolić zaključuju da je Nemačka svakako jedna od centralnih zemalja EU, da je među najznačajnijim investitorima i spoljnotrgovinskim partnerima Srbije i da bi upravo zbog toga bilo sasvim prirodno očekivati izražavanje istorijske odgovornosti prema srpskom narodu i pijeteta prema njegovim žrtavama.