Obrušavanje jena ugrozilo velike vojne planove Japana

Japanski premijer Fumio Kišida pre nekoliko dana je objavio povlačenje sa funkcije.

Jedna od najvećih odluka vlade u Tokiju za njegovog gotovo trogodišnjeg mandata bila je ta da se vojni budžet države udvostruči, kako je zvanični Vašington to zahtevao od svih svojih vojno-političkih saveznika od vremena administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Tako je Kišidin kabinet prihvatio premijerovu inicijativu da se izdvajanje japanske države za vojsku poveća sa tradicionalnih oko jednog procenta BDP na dva, s tim što je taj prelaz trebalo da bude izvršen u petogodišnjem periodu od 2023. do 2027. godine

Klizanje jena nadole

U trenutku kada je ta odluka doneta u decembru 2022. uračunat je kurs od 108 japanskih jena za jedan američki dolar, što je praktično značilo da je u tom petogodišnjem periodu japanska armija trebalo da na raspolaganju ima ukupan iznos od čak 398 milijardi dolara.

Međutim, u 2023. i 2024. godini japanski jen počeo je da brzo kliza nadole, te je prošlog meseca dostigao nivo od 160 jena za dolar, što je njegova najmanja vrednost u odnosu na dolar još od sredine osamdesetih godina.

To praktično, znači da se, izraženo u američkoj valuti, vrednost petogodišnjeg japanskog vojnog budžeta sada iznosi oko 270 milijardi dolara.

Interesantno je da je u vreme donošenja budžeta u decembru 2022. jen već bio na oko 137 za jedan dolar, ali da je vlada za projekciju valutnog kursa uzela prosek za prethodnih pet godina, čime se došlo do optimistične cifre od samo 108 jena.

Slabljenje odbrane

Naravno, kada bi sve nabavke predviđene odbrambenim budžetom bile iz domaćih fabrika i materijalnih rezervi efekat slabog jena bio bi minimalan, ali činjenica je da Tokio lavovski deo budžeta za period 2023. do 2027. upravo planira da potroši na nabavku američkog oružja, koje se naravno plaća u dolarima.

Reč je, recimo, o nekoliko stotina krstarećih raketa "tomahavk", i inače vrlo skupim lovacima-bombarderima "F-35", ili razaračima opremljenim sistemom za presretanje projektila "idžis".

Samo jedan takav vojni brod sada će umesto predviđenih 240 milijardi jena, državu koštati 392 milijarde.

Čak i u slučaju kada se određeno oruđe proizvodi u Japanu, nemoguće je u potpunosti izbeći uvoz komponenata stranog porekla, pa veliki pad jena poskupljuje i ugrožava i takve projekte.

Japanski mediji procenjuju da postoje dva osnovna načina na koji će nova vlada, koja će verovatno biti formirana u septembru, moći da se odredi prema problemu devalvacije vojnog budžeta.

Može da drastično smanji uvoz američkog naoružanja i odustane od ranije definisanih odbrambenih ciljeva, ili podigne razne vrste poreza i tako dalje optereti stanovništvo, koje već pati od inflacije i slabog kursa jena, usled kojeg su hrana i druge namirnice iz uvoza znatno skuplji nego pre.