Подморница "велики кит" – убрзана градња моћне морнарице Јапана

Од почетка рата у Украјини међународни медији су у више наврата писали о томе како Јапан, суочен с брзим растом кинеских ракетних снага и морнарице, те крупним напретком Северне Кореје у освајању балистичких и крстарећих пројектила, планира куповину неколико стотина америчких ракета "томахавк", којима ће бити опремљени његови разарачи и почиње рад на развоју сопствених противбродских пројектила домета преко хиљаду километара.

Познато је и да јапанска морнарица последњих неколико година ради на преуређивању својих великих носача хеликоптера у платформе са којих ће узлетати савремени ловци-бомбардери пете генерације "Ф-35Б".

Међутим, ван медијских рефлектора остао је скупи и сложени пројекат модернизације и јачања јапанске подморничке флоте.

Кина, парадигма опасности

Украјина и Јапан се налазе у истој реченици на почетку текста јер у Токију, као и у Вашингтону, верују да је руска интервенција, као изазов међународном поретку у којем САД и њени савезници имају монопол на војно мешање у туђа унутрашња питања, охрабрење за "све агресивнији" Пекинг да покуша слично на Тајвану.

Евентуални кинески војни удар на то острво са 23 милиона становника сигурно би прекинуо линије снабдевања Земље излазећег сунца и озбиљно отежао њен извоз, а вероватно је на неки начин и увукао у конфликт, јер је разумно претпоставити да би крупни амерички војни ефективи стационирани у Јапану били ангажовани бар на извиђању и електронском ометању, ако не и у борби.

Одлука Вашингтона да оружјем подржи Тајван, несумњиво би дала легитиман изговор Кинеској народноослободилачкој армији да изврши напад на америчке базе на Окинави и другде у Јапану.

Постоји и опасност да би због географске близине најјужнијих јапанских острва Тајвану кинеске снаге током оружаних дејстава могле да наруше територијалне воде или ваздушни простор Земље излазећег сунца.

Треба узети у обзир и могућност активног учешћа Јапана у судару матице Кине и Тајвана, јер би влада у Токију могла да, што из сопственог интереса што због притиска Вашингтона, одлучи да Тајпеј подржи логистички – испорукама оружја и муниције.

Због свега тога, остваривање паритета с кинеским снагама на мору и у ваздуху је приоритет за Јапан.

Подморничке снаге Јапана

И док Кина брзо проширује своје морнаричке капацитете и сада поседује највећи број површинских пловила на свету, острвска царевина у великој мери наде полаже у своје подморничке снаге.

То је и у складу с њеном географијом и стратешки и економски оправдано, јер квалитетни подморски апарати могу да десеткују флоте противничких бродова, пресеку важне поморске саобраћајнице и примакну се копну непријатеља те ракетирају упоришта у његовој унутрашњости.

Последњих дана, медији у Источној Азији пишу о новој класи јапанских подморница "таигеи", што буквално значи "велики кит". Реч је о врло тихим и добро наоружаним јуришним подморницама дужине 84 метра и површинског потиска од око 3.000 тона, које носе 70 чланова посаде.

Иако задржавају конвенционалан, дизел-електрични погон, квалитетне литијум-јонске батерије произвођача "Јуаса" им омогућавају изузетно дуг боравак под водом, велико убрзање и готово бешумно кретање.

Опремљене су са шест цеви за торпеда калибра 533мм и противбродским ракетама "УГМ 84Ц харпун". То, као и коришћење литијум-јонских батерија које су управо Јапанци први у свету успели да примене у подморницама, говори о њиховој концептуалној сродности са претходном породицом домаћих подводних пловила, класом "сорју".

Међутим, за разлику од њих, "велики китови" имају унапређени сонар и нови систем за управљање борбом.

Оно што је посебно важно је да је од 2020. до 2023. Јапан успео да порине чак четири апарата класе "таигеи", што је за дивљење с обзиром на технолошку сложеност и велику цену подморница тог профила. Коштају 70 милијарди јена по комаду, што је у време када је држава одвојила буџет за њихову изградњу, било еквивалент 635 милиона америчких долара.

За изградњу једног "великог кита" потребно је око две и по године, а тај посао обављају корпорације "Кавасаки" и "Мицубиши".
Јапан сада има 23 војне подморнице, од којих је 20 у активној употреби - оне су сврстане у две флотиле са базама у градовима Јокосука (у близини Јокохаме) и Куре (у близини Хирошиме).

Јачање јапанске морнарице

Треба рећи и да је Јапан у последњих шест лета годишње продуковао и по две вишенаменске фрегате са стелт карактеристикама, од којих свака носи 90 чланова посаде, противбродске и противавионске пројектиле, мине, хеликоптер и површински и подводни дронове.

Производња побољшаног, већег модела биће настављена у наредних шест година како би укупни број тих фрегата у саставу морнарице достигао 24.

Токио планира и изградњу нова два разарача опремљених системом "иџис", који служи за обарање непријатељских пројектила, чиме ће број таквих пловила порасти на десет.

За набавку крстарећих ракета "томахавк" за потребе морнарице влада је одвојила више од милијарду и по америчких долара.

Када се овоме дода чињеница да ће већ у наредне три године бродови "Изумо" и "Кага", који су до сада служили као носачи противподморничких хеликоптера, вероватно понети укупно 42 ловца-бомбардера "Ф-35Б", односно, почети да функционишу као носачи авиона, јасно је да ће Јапан у врло кратком року поново постати једна од неколико највећих поморских сила на свету, као и да ће стећи завидну способност пројектовања силе далеко од својих обала на територију противника.

Предности моћне морнарице

Несумњиво је да Земља излазећег сунца, која је пре нешто више од годину дана буквално удвостручила издвајања за војску и располаже са преко 300 милијарди долара за трошење у ту сврху у периоду од 2023. до 2027., настоји да крупним корацима надокнади заостатак у односу на кинеску морнарицу, која захваљујући крупном бродоградилачком капацитету своје земље, расте невероватном брзином у последње две деценије.

Умножавање офанзивних ракетних платформи као што су подморнице и разарачи Јапану даје и способност да причини огромну штету севернокорејској армији, која се због свог нуклеарног потенцијала и богатог асортимана балистичких и крстарећих ракета, у Токију доживљава као огромна претња.

Ваља и приметити да Јапан брзом изградњом робусних флота површинских и подморских пловила сада, осамдесет година након завршетка Другог светског рата, практично враћа моћ коју је имао на прагу тог сукоба, као и да постепено проширује аутономност у војном деловању у односу на САД (барем када су у питању капацитети, ако не одлучивање).

Сопствени војни капацитети пружају потенцијал и за већу политичку независност, па ће бити интересантно видети у којој мери ће Земља излазећег сунца у будућности наставити да се за своју безбедност ослања на присуство америчке војске и у којој мери ће водити политику усклађивања сопствених геополитичких циљева са жељама Вашингтона.