Danak jednom protestu i strogi sud Kongresa – odlazak još jedne dekanke američkih univerziteta

Nemat (Minuš) Šafik nije odslužila ni polovinu svog prvog semestra na mestu predsednice Univerziteta Kolumbija kada su u aprilu buknuli studentski i građanski protesti "za" i "protiv" Izraela i Palestine na tom i drugim američkim univerzitetskim kampusima povodom sukoba u Pojasu Gaze. 

Demonstracije su razlog i zbog kojeg Šafikova nije dovršila mandat prve predsednice u istoriji jednog od najprestižnijih američkih univerziteta, podnevši ostavku na tu funkciju posle višemesečnih kritika na račun njenog postupanja u vezi sa raširenom islamofobijom i antisemitizmom na Kolumbiji, te zbog pozivanja policije da uguši proteste.

"Ovaj period je uzeo danak mojoj porodici i ostalima u našoj zajednici. Ovo je takođe bilo vreme previranja u kojem je bilo teško prevazići različita gledišta. Tokom leta sam razmislila i odlučila da bi moj odlazak omogućio Kolumbiji da prebrodi izazove koji su pred nama", napisala je Šafikova u pismu upućenom čelnicima univerziteta.

Univerzitet tvrdi da je "razočaran odlukom" sada već bivše dekanke, ali da će je poštovati.

Upravni odbor Kolumbije je do sada podržavao Šafikovu, a situacija na kampusu je mirnija, iako su studenti za septembar najavili nove demonstracije.

Tada bi već uveliko trebalo da traje i novi semestar, pa je za privremenu dekanku brzo imenovana Katarina Armstrong, dosadašnja direktorka Medicinskog centra Kolumbije i dekanka Medicinskog fakulteta na tom Univerzitetu.

Uticaj protesta na karijerni put Minuš Šafik

Šafikova je priznala da su protesti u kampusu uticali na njenu odluku da podnese ostavku.

Univerzitet Kolumbija bio je viđen kao centar propalestinskih protesta predvođenih studentima, što je izazvalo demonstracije na univerzitetima širom Sjedinjenih Država i u inostranstvu. Potom su usledile i proizraelske demonstracije. 

Univerzitet i Šafikova su suočeni sa kritikama zbog svoje grube taktike, koja je podrazumevala pozivanje policije da prekine studentski protestni kamp u dva navrata, kao i "čišćenje" zgrade koju su zauzeli studenti.

U prvoj raciji uhapšeno je više od 100 studenata, što je izazvalo revolt studenata i na Kolumbiji i građana koji su podržali proteste. Scene iz Njujorka ubrzo su postale viralne na društvenim mrežama i besni studenti su organizovali demonstracije i na drugim kampusima. 

Studenti Kolumbije i građani su postavili barikade u kampusu, a dekanki je zamereno što ih za dve nedelje nijednom nije posetila i saslušala. Umesto dijaloga, ponovo je pozvala policiju kada su studenti upali u Hamilton hol, zauzevši jednu od centralnih zgrada.

Kada je policija rasterala demonstrante iz zgrade i kampusa, Šafikova je odlučila da zadrži njene pripadnike unutar kampusa, što je ocenjeno kao izdaja studenata i akademskih sloboda.

Kobno ispitivanje pred Kongresom

Univerzitet i Šafikova su optuženi i da nisu uspeli da jevrejskim studentima garantuju bezbednost, a pojedini donatori su doveli u pitanje dalje finansiranje Kolumbije. 

Fakultet umetnosti i nauka Univerziteta Kolumbija potom je u maju doneo rezoluciju o nepoverenju dekanki, uz obrazloženje da je "prekršila osnovne principe akademske slobode i statut Kolumbije".

Šafikova je bila među univerzitetskim čelnicima pozvanim na ispitivanje pred Kongresom i četvrti je dekan koji je podneo ostavku zbog dešavanja u vezi sa studentskim protestima.

Ostavke su podnele i Klodin Gej, Marta Pola i Elizabet Magil, dekanke Harvarda, Kornela i Univerziteta u Pensilvaniji.

Republikanci su Šafikovu kritikovali i optužili da ne čini dovoljno u borbi protiv antisemitizma u kampusu.

Dekanka je prihvatila većinu optužbi i krivicu i odgovarala je u pomirljivom tonu. Njeno izlaganje pred kongresmenima negativno je protumačeno na univerzitetu, koji je naklonjeniji Demokratskoj stranci.

Egipatsko detinjstvo, internacionalno školovanje

Šafikova je rođena 1962. godine u Aleksandriji, u Egiptu, u porodici naučnika muslimanske veroispovesti.

Otac joj je bio naučnik i veliki zemljoposednik, pa joj je bilo omogućeno obrazovanje u internacionalnoj školi.

Kada je imala četiri godine, egipatska vlada je nacionalizovala posede njenog oca, zbog čega je porodica napustila zemlju i preselila se u Ameriku.

Šafikova se kasnije vratila u domovinu, gde je u prestonici Kairu upisala Američki univerzitet.

Ipak, diplomirala je u SAD, na Univerzitetu Masačusets, a magistrirala ekonomiju na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Doktorirala je filozofiju na Univerzitetu u Oksfordu. 

Pre funkcije na Kolumbiji, šest godina je vodila Londonsku školu ekonomije i političkih nauka.

Prethodno je radila i na visokim pozicijama u Svetskoj banci, gde je postala najmlađa potpredsednica ove nadnacionalne institucije, Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i britanskoj vladi, kao zamenica guvernera.

Dosadašnja dekanka Kolumbije je u pismu navela da će se sada vratiti u Ujedinjeno Kraljevstvo i raditi u kancelariji britanskog ministra spoljnih poslova.