Pedeset godina od ostavke Ričarda Niksona i afere Votergejt
Na današnji dan, pre 50 godina, predsednik SAD Ričard Nikson podneo je ostavku nakon afere Votergejt. Ovaj slučaj obeležio je noviju američku istoriju, ali i novinarstvo.
Sve je počelo juna 1972. godine, kada su provalnici upali u sedište izbornog komiteta Demokratske stranke, koji se inače nalazio u hotelu "Votergejt", i tu postavili prislušne uređaje. Provalnici su sarađivali sa vrhom Bele kuće.
Administracija i Nikson pokušavali su da prikriju ovaj upad i prisluškivanje. Nikson je, inače, demantovao da je uopšte znao da Bela kuća pokušava da prikrije skandal.
Zahvaljujući novinarima Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu, upad i prisluškivanje dospeli su u javnost. Oni su napisali seriju tekstova objavljenih u Vašington postu.
Vudvord i Bernstin su informacije o slučaju dobijali od nekadašnjeg drugog čoveka FBI-ja Marka Felta. Nalazili su se na podzemnom parkingu zgrade u Arlingtonu.
Felt im je pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja, sabotiranja, špijuniranja i zastrašivanja demokrata vođene iz Niksonovog kabineta.
Serija tekstova u Postu, laži predsednika Niksona i njegova sve lošija reputacija doveli su do pripreme za impičment predsednika. Predstavnički dom pokrenuo je proces Niksonovog opoziva pod optužbom da je zloupotrebio vlast.
Kako bi izbegao opoziv, Nikson je 9. avgusta 1974. podneo ostavku. Nasledio ga je Džerald Ford.
Identitet "Dubokog grla" jedan je od najslavnijih neidentifikovanih izvora u istoriji novinarstva. Ostao je tajna više od 30 godina. Za ime "Dubokog grla" saznalo se tek 2005. godine.
Otkriće afere predstavlja najveći uspeh istraživačkog novinarstva. Post je za otkriće ove afere dobio Pulicerovu nagradu.
Novinari Vudvord i Bernstin su u knjizi "Svi predsednikovi ljudi" izneli detalje o tome šta ih je sve pratilo tokom istraživanja afere.
Knjiga je kasnije pretočena u istoimeni film, u kom čuvene novinare glume Robert Redford i Dastin Hofman.
Коментари