Tramp "zaledio" Tajvance

Posebno od dolaska na vlast administracije predsednika Džezefa Bajden, Tajvan uživa otvorenu i nedvosmislenu političku i vojnu naklonost Vašingtona, a američki lider je čak u više navrata javno rekao da će njegova država oružjem braniti Tajvan ukoliko matica Kina pokuša da silom izmeni "status kvo".

Međutim, u svom tipičnom biznis maniru, koji u međunarodne odnose i politiku unosi logiku poslovne transakcije, predsednički kandidat Donald Tramp je novinarima Blumberg biznisvika u odnosu na Tajvan nedavno izjavio sledeće: "Uzeli su nam celu industriju čipova. Tajvan treba da nam plati za odbranu. Znate, mi nismo drugačiji od neke osiguravajuće firme. Tajvan nam nikad ništa nije dao".

Nije sasvim jasno na šta se konkretno odnose ove Trampove reči, pogotovo kada se ima u vidu da su pre izrastanja Tajvana u najvažnijeg svetskog proizvođača naprednih čipova na svetu, taj status od Sjedinjenih Država najpre preuzeli Japan, pa onda i Republika Koreja.

Kada je reč o odbrani, međutim, pojedini azijski mediji spekulišu da je Tramp nezadovoljan činjenicom da je administracija predsednika Džozefa Bajdena nedavno odvojila dve milijarde dolara novca američkih poreskih obveznika za odbranu Tajvana. 

Odnosno, moguće je da Tramp namerava da od Tajpeja traži da finansijski više doprinese zajedničkim vežbama, pa možda čak snosi i troškove za patroliranje američkih brodova i podmornica u okolini tog ostrva.   

Razočaranje na Tajvanu

Mada je intervju dat još pre nekoliko nedelja, on je tek u proteklih nekoliko dana došao u fokus medija i sada je predmet debata u Istočnoj Aziji.

Trampove primedbe u odnosu na Tajvan izazvale su veliko razočaranje i zabrinutost na tom ostrvu iz dva osnovna razloga.

Prvi je taj što je Tajvan zapravo jedan od najvećih mušterija američkog naoružanja na svetu - u 2023. na isporuku Tajvanu čekalo je naoružanje poput tenkova "Abrams", aviona "F-16", protivbordskih raketa "harpun" ili dronova samoubica "svičblejd" ukupne vrednosti od čak 19 milijardi američkih dolara. Reč je, dakle o oružju za koje su potpisani ugovori i Tajvan položio kaparu. 

Najveći deo tih ugovora, zapravo, je sklopljen još za vreme Trampove vlade. Konkretno, za vreme duplog mandata predsednika Obame i jednokratnog mandata predsednika Trampa, Tajvan je od SAD naručio oružje vredno čak 32 milijarde dolara, od čega je čak 18 milijardi ostvareno unutar četvorogodišnje Trampove vladavine.

Drugi razlog je taj što je najveći tajvanski i svetski proizvođač čipova po ugovoru "TSMC", nakon višegodišnjih pritisaka vlade u Vašingtonu, odlučio da odstupi od svoje decenijske prakse proizvodnje čipova isključivo na Tajvanu ili u matici Kini i otvori nove, skupe fabrike u SAD i drugim zemljama vojnopolitičkim saveznicama Vašingtona, kao što su Japan i Nemačka. Ovo zato da bi se omogućilo stabilnije i trajnije snabdevanje tih privreda deficitarnim čipovima promera između šest i tri nanometra, koji nalaze primenu u superkompjuterima i neophodni su za razvoj veštačke inteligencije, i predupredio pogubni scenario u kojem, usled rata u Tajvanskom moreuzu, dolazi do potpune nestašice tih proizvoda strateškog značaja u SAD i na kolektivnom Zapadu.

"TSMC" je praktično jedino preduzeće u svetu koje je sposobno da pouzdano izradi tako napredne čipove i pristanak te korporacije da u SAD izgradi čak dve fabrike za njihovu proizvodnju znači će i neizbežan transfer tehnologija i znanja, budući da će stotine tajvanskih inženjera preći da radi u SAD, gde će onda sigurno postati meta domaćih kompanija poput "Nvidije" i "Intela". Te američke kompanije do sada su znatan deo čipova koji su ugrađivale u aparate pod svojim brendom zapravo poručivale od "TSMC"-a sa Tajvana.

Dan nakon Trampovog intervjua Blumbergu vrednost deonica "TSMC" na berzi je pala za 30 milijardi dolara.

Ekonomski oprtunizam?

Mada Trampova diplomatski gledano neodmerena izjava ide u prilog vlastima u Pekingu, većina analitičara u Istočnoj Aziji je vrlo oprezna u njenom tumačenju, budući da je u SAD trenutno u toku izborna kampanja, kada se daju mnoge oštre izjave. 

Dalje, upravo je administracija bivšeg predsednika Trampa ta koja je počela da uvodi visoke carine na kineske uvozne artikle, a ne treba ni zaboraviti da je nakon otpočinjanja epidemije kovida-19 Tramp za nju otvoreno okrivio vlasti u Pekingu i novi korona virus javno nazivao "kineskim virusom". 

Puno toga u vezi politike prema Pekingu i Tajpeju zavisiće i od toga kojim ljudima će se Donald Tramp okružiti nakon eventualne pobede na izborima i dolaska na vlast. Poznato je da su kadrovi poput Džona Boltona i Majka Pompeja, koji su služili u njegovoj prethodnoj administraciji, bili izrazito antikineski nastrojeni i zdušno podržavali Tajvan u njegovim nastojanjima da se ekonomski što više odvoji od matice Kine i politički i vojno čvršće prikloni Vašingtonu.  

Mnogi analitičari u Aziji, u tom pogledu, smatraju da separatističke vlasti na Tajvanu, koje poslednjih godina očigledno nastoje da polako erodiraju princip jedne Kine i prošire de fakto nezavisnost svog ostrva, ne treba da brinu da bi ih SAD u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima napustile u tom nastojanju. 

Oni podsećaju na slične bombastične izjave s početka prethodnog Trampovog mandata o tome kako SAD neće štititi evropske članice NATO ako one ne uvećaju izdvajanja za odbranu, kao i njegov zahtev Japanu da odvoji više novca za odbranu i držanje američkih trupa na svojoj teritoriji. Tadašnji japanski premijer Šinzo Abe te Trampove primedbe brzo je neutralisao tako što je formulisao program japanskih investicija u SAD u visini od 15 milijardi dolara i uputio se u Trampov dom na Floridi, gde je sa domaćinom razvio prisni lični odnos, između ostalog, igrajući s njim golf. Tako Trampova ideja da Japan uveća godišnja izdvajanja za prisustvo američkih trupa na svojoj teritoriji sa dve na osam milijardi dolara, na kraju, nije bila realizovana.

Ta prošla iskustva, dakle, sugerišu da, ako bi vlasti na Tajvanu otvorile svoje trezore i na neki način doprinele smanjenju američkog deficita u trgovini s njima (koji je u 2022. iznosio oko 50 milijardi dolara), drastični zaokret u američkoj politici prema Tajvanu pod Trampom bio izbegnut.

Ipak, tajvanski premijer Čo Đuntai morao je da izađe pred kamere kako bi umirio domaću javnost. On je naglasio da je odnos SAD i Tajvana čvrst poput stene i dodao da će njegovo ostrvo "preuzeti više odgovornosti za sopstvenu odbranu".