Francuska između kohabitacije i ekspertske vlade – izlaznost do 17 časova u drugom krugu izbora najveća od 1981. godine

Председник Макрон и прва дама гласали на северу Француске

Председник Емануел Макрон гласао је са првом дамом Брижит Макрон у Тукеу, на северу Француске.

Фото: Танјуг/Mohammed Badra, Pool via AP

Francuzi širom zemlje i prekomorskih teritorija glasa u drugom krugu parlamentarnih izbora, dok su juče već birali stanovnici Sen Pjera, Mikelona, Martinika, Gvadalupea, Gvajane, Francuske Polinezije i građani koji žive u Severnoj i Južnoj Americi.

Stranka Nacionalno okupljanje (RN) i saveznici vode posle prvog kruga izbora sa osvojenih oko 34 odsto glasova, ispred levičarske koalicije Novi narodni front (29 odsto) i centrističke koalicije "Zajedno", kojoj pripada i stranka "Preporod", francuskog predsednika Emanuela Makrona (21 odsto).

Namera francuskog predsednika da raspusti parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore čim je RN pobedio na izborima za Evropski parlament, kako bi u svojevrsnoj "šok terapiji" sprečio novi trijumf krajnje desenice, pokazala se lošom.

Front protiv desnice i nikad jači RN

Između dva kruga, na stotine centrističkih i kandidata levice se povuklo iz trke da bi povećali šanse svojih umerenijih rivala i sprečili pobedu krajnje desnice. Odustao je 131 kandidat iz Novog narodnog fronta i 82 iz koalicije "Zajedno", piše Mond.

Francuska politika svedočila je i ranijim iznuđenim koalicijama centra i levice u pokušaju blokiranja ekstremnih desničara, a najsvežiji je primer saradnje kada je Marin Le Pen bila blizu pobede nad Makronom na predsedničkim izborima 2022. godine.

Široki front levičara, centrista i umerene desnice tada se udružio protiv RN i ekstremne desnice. Odustajanjem slabijih kandidata, birači su imali direktan izbor između ekstremne desnice i najjačeg izazivača sa druge strane.

Slična taktika funkcionisala je i 2002, kada se Žan-Mari Le Pen suprotstavio Žaku Širaku u drugom krugu predsedničkih izbora.

Ipak, stranka Marin Le Pen nakon prvog kruga ima najveću podršku u svojoj istoriji, uz projekcije prema kojima će joj pripasti i daleko najviše mesta u Nacionalnoj skupštini, što bi bilo prvi put posle Drugog svetskog rata da krajnja desnica vodi glavnu reč u francuskom parlamentu.

Kohabitacija

Ako RN osvoji apsolutnu većinu, Makron bi morao da imenuje Žordana Bardelu (28) za novog premijera, što bi dovelo do nove kohabitacije, situacije kada su predsednik zemlje i vlade iz različitih političkih struja.

Prema takvom rasporedu snaga, Makronu bi bilo teže da sprovede najavljenu reformu socijalnih davanja za nezaposlene. Kohabitacija je ranije usporavala i usvajanje budžeta.

Moderna Francuska imala je tri kohabitacije, poslednju sa Širakom, kao konzervativnim predsednikom  i socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom, od 1997. do 2002. godine.

U slučaju "kohabitacije", premijer je odgovoran pred parlamentom, vodi vladu i uvodi zakone, dok pozicija predsednika slabi, uz određene vlasti na polju spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane i pregovoranja i ratifikacije međunarodnih ugovora.

Francuski predsednik u svakom je slučaju i vrhovni komandant vojnih snaga zemlje i poseduje nuklearne kodove.

Dva glasa Francuske u spoljnoj politici

Tokom prethodnih kohabitacija u Francuskoj, odbrana i spoljna politika smatrane su neformalnim domenom predsednika, koji je obično uspevao da postigne kompromise sa premijerom kako bi zemlja govorila jednim glasom u inostranstvu.

Međutim, sada se stavovi ekstremne desnice, ali i levičarske koalicije u ovim oblastima značajno razlikuju od Makronovog pristupa i verovatno bi bili predmet većih neslaganja tokom potencijalne kohabitacije.

Bardela se, kao i Marin Le Pen, protivi slanju francuskih trupa u Ukrajinu, što je mogućnost koju Makron ne isključuje. Bardela odbija da Francuska isporuči Kijevu rakete dugog dometa, dok je aktuelni predsednik predložio ovakvu pošiljku.

Alternative i previše "ako"

U slučaju da je ishod drugog kruga izbora osvojena relativna većina u parlamentu (230 poslaničkih mesta), pobednik mora da sklapa saveze koji bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.

Ako Le Penova struja ne osvoji većinu, ali pridobije veliki broj mandata, Makron bi mogao da imenuje Bardelu za premijera, iako bi RN to mogao da odbije iz straha da bi njihova vlada mogla da  bude smenjena putem glasanja o poverenju.

Postoji i mogućnost da Makron izabere premijera iz partija centra i levice i pokuša da formira koaliciju sa umerenim strankama.

Ukoliko nijedna stranka ne bude imala jasnu podršku za vođenje vlade, Makron može da imenuje tehničku, ili vladu eksperata.

Takva vlada bi se verovatno bavila svakodnevnim pitanjima održavanja normalnog funkcionisanja Francuske. Svaka od ovih opcija zahteva parlamentarnu podršku.

Ukoliko politički pregovori potraju dugo tokom letnjih odmora i Olimpijskih igara koje se održavaju od 26. jula do 11. avgusta u Parizu, Makron bi mogao da zadrži prelaznu vladu do daljeg.

Makron ima predsednički mandat do 2027. godine i već je izjavio da neće odstupiti pre isteka svog mandata.

Strah od nemira 

Oko 30.000 policajaca biće raspoređeno širom Francuske tokom dana i posle glasanja u drugom krugu parlamentarnih izbora da bi se osiguralo da ne bude nereda.

Birači odlučuju o izboru za poslanike 501, od 577 mesta u Nacionalnoj skupštini.

Preostalih 76 pozicija već je osvojeno u prvom krugu glasanja. Od toga, 39 mandata pripalo je RN-u, 32 Novom narodnom frontu, a svega dva koaliciji "Zajedno", koju podržava i Makron.

Za apsolutnu većinu, svakoj političkoj opciji i koalicijama potrebno je da obezbedi 289 mesta.