Rezultati prvog kruga izbora u Francuskoj – da li se Pariz više okreće sebi i da li će to uticati na odnose sa Srbijom

Prema izlaznim anketama, u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje osvojilo je 34,2 odsto glasova, krajnje levičarski Novi narodni front 29,1, a centristička alijansa Zajedno predsednika Makrona 21,5 procenata. Drugi krug održaće se 7. jula.

Zoran Milivojević navodi da iako sve zavisi od drugog kruga, već se može reći da su rezultati izbora za Evropski parlament praktično potvrđeni ovim izborima i da na francuskoj političkoj sceni dominira desnica.

"Francusko društvo se menja u meri u kojoj se to dešava prvi put posle Drugog svetskog rata, ocenjuje bivši diplomata. "I po značaju ovog trenutka to je važnije nego što je to do sada bio slučaj."

Prema njegovim rečima, još jedna karakteristika rezultata prvog kruga je nezadovoljstvo politikom koju sprovode predsednik Emanuel Makron i njegova stranka.

Budući da Francuska ima polupredsednički sistem, Milivojević napominje da Makron ostaje na svom mestu i konstatuje da ubuduće treba računati na kohabitaciju.

Bivši diplomata očekuje da će se to najviše odraziti i na unutrašnju ali i spoljnu politiku.

Referendumski karakter izbora

Milivojević smatra da su rezultati prvog kruga pokazali i referendumski karakter.

"Prve dve stranke, desnica i levica, nezadovoljne su politikom Francuske i na to se mora ubuduće računati", kaže Zoran Milivojević.

Makron više neće kontrolisati Parlament i Vladu na način kako je to do sada činio, bez obzira na to da li će Nacionalno okupljanje imati apsolutnu većinu ili će biti dominantna stranka. Ni drugoplasirana krajnja levica takođe ne podržava politiku u francuske vlade, konstatuje Milivojević.

Podsetio je na veliko nezadovoljstvo u francuskom društvu oličeno u protestima poljoprivrednika i "Žutih prsluka", a tu su i rezultati imigracione politike.

Kad je reč o spoljnoj politici, Milivojević napominje da desničarsko Nacionalno okupljanje ima veliki broj mladih glasača.

Politika prema Rusiji i srpsko-francuski odnosi

Ograđivanje francuske desnice od Rusije, Milivojević vidi u poziciji Francuske i njene politike u okviru Evropske unije. Oni sada umerenije govore o Evropskoj uniji, ranije su se čak zalagali i za izlazak, ali su sada mnogo umereniji, dodaje Milivojević.

Ističe da ovi izbori pokazuju da se Francuska vraća na nacionalnu politiku.

Prema tome, u narednom periodu će dominirati nacionalna politika i svi oni elementi koji podrazumevaju više uvažavanja nacionalnih interesa i na unutrašnjem i na spoljnom planu.

Na pitanje šta znače parlamentarni izbori u Francuskoj za Srbiju, Milivojević ne očekuje promene na kursu jačanja bilateralnih odnosa.

"I ako bi desnica došla na vlast, potvrdio bi se taj pozitivan odnos prema Srbiji i bio bi u funkciji jačanja naših odnosa", ocenjuje Milivojević.

Ukazuje na to da Nacionalno okupljanje ima konstruktivan stav i u odnosima sa Srbijom, kad je reč o Kosovu i Metohiji, i da bi to bio dodatni impuls u odnosima dve zemlje.

"Sve ono što je postignuto sada i sa predsednikom Makronom, ne bi se dovodilo u pitanje u narednom periodu i ne treba očekivati promene u tom smislu", zaključuje Milivojević.