Vanredni izbori u Francuskoj – hoće li Makronov hazarderski potez zaustaviti rast ekstremne desnice

Predsednik Francuske Emanuel Makron raspisao je vanredne parlamentarne izbore nezadovoljan rezulatima glasanja za Evropski parlament. Na ocene da je reč o kockanju, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da će rezultati pokazati šta je pravi izraz za poslednji potez Makrona, ističući da je to bilo veliko iznenađenje za zemlju i čitavu Evropu.

"Stranka Nacionalno okupljanje Marin le Pen, krajnja desnica, osvojila je veliki broj glasova i većinu na izborima za Evropski parlament. I Makron je želeo da tim hazarderskim potezom zaustavi rast krajnje desnice u Francuskoj", smatra Joksimovićeva.

Navodi da je francuski predsednik povukao takav potez, po jednom mišljenju, zbog želje da prepusti vlast krajnjoj desnici do sledećih predsedničkih izbora, ne bi li Francuzi shvatili zapravo o čemu se radi, odnosno kako bi sledeće predsedničke izbore spasao.

Podseća da je i na prethodnim izborima velikom većinom pobedila stranka Marin le Pen, ali da je postojalo jedinstvo svih ostalih protiv krajnje desnice, što, kako joj se čini, sada nije slučaj.

Prema rečima Aleksandre Joksimović, ono što je takođe bilo veliko iznenađenje po raspisivanju izbora je veoma brzo pregrupisavanje političkih opcija. Levica, bez obzira na ogromne razlike, veoma brzo se ponovo ujedinila.

Razlike francuskih izbora u odnosu na evropske

Joksimovićeva ukazuje na to da je način glasanja na parlamentarnim izborima u Francuskoj značajno drugačiji u odnosu na evropske izbore.

"Prvi kruga ne mora da dâ definitivne rezultate. Drugi krug zna da promeni situaciju, a to je pokazalo i praksa prethodnih godina", kaže Joksimovićeva.

Joksimovićeva navodi da istraživanja pokazuju da je Nacionalno okupljanje Marin le Pen na vrhu tabele sa 37 do 38 odsto podrške u biračkom telu. U apsolutnim ciframa se predviđa da bi mogla osvojiti između 190 i 255 mesta u parlamentu, a 289 je dovoljno za apsolutnu većinu.

Joksimovićeva naglašava da je na poslednjim izborima Makronova partija osvojila 250 mesta, ali u Francuskoj predsednik ima posebnu težinu.

"Kod njega se nalazi velika moć uz podršku drugih stranaka u parlamentu. Iako oslabljen, on bez problema vlada Francuskom", kaže Joksimovićeva.

Ističe da je Makron posle povlačenja Angele Merkel pre svega pokušao sebe da postavi kao lidera Evropske unije. Francuska je izuzetno bitna zemlja, članica NATO-a, nuklearna sila, stalna članica Saveta bezbednosti. Globalno, francuski izbori se smatraju jednim od najznačajnijih u ovoj godini, istakla je Aleksandra Joksimović.

Ankete stavljaju levicu odmah iza stranke Marin le Pen

Govoreći o favoritima, Joksmovićeva posle desnice stavlja koaliciju levih partija – socijalista, zelenih i komunista koja u ovom trenutku ima podršku 28 odsto građana, što bi u apsolutnim ciframa moglo biti 190 do 245 mandata.

To je jedna vrlo heterogena skupina stranaka, ali veoma često u Francuskoj su lokalne teme ključne, oko njih se birači opredeljuju, rekla je sagovornica RTS-a.

U svetlu rezultata izbora za Evropski parlament, upravo je Makronu zamereno što se bavio lokalnim temama, a sa druge strane postoji zamerka da se odvojio od biračkog tela, odnosno da ne prepoznaje probleme običnog građanina.

Makronova stranka je tek na trećem mestu sa 110 do 155 mogućih osvojenih mandata, odnosno 18 odsto podrške, što je prilično nisko za aktuelnog predsednika.

Posebnosti francuskih izbora

Joksimovićeva je skrenula pažnju na još jednu specifičnost izbora u Francuskoj a to je da pored dve najjače stranke, u sledeći krug prolaze svi oni koji osvoje preko 12,5 odsto biračkog tela na datoj izbornoj jedinici. Prema tome, bez obzira na to što je Makronova stranka treća, može se očekivati da uđe u sledeći krug.

Ukoliko stranka Marin le Pen zaista i dobije najveću podršku birača, Joksmovićeva smatra da ne bi prihvatili premijersku poziciju.

"Kao ekstremna desnica, stranka Marine le Pen je antievropska, antimigraciona, anti-NATO stranka, odnosno opcija. Postoji veliki strah da bi jedna takva stranka, odnosno politička opcija, mogla da dođe do podataka kojima barata NATO. Da bi do toga došlo, morao bi još veliki broj uslova da se stekne", kaže Joksimovićeva.

Smatra da Nacionalni savez ne bi prihvatio mesto premijera jer pokušava da izbegne jednu vrstu odgovornosti.

Marin le Pen će 2027. gotovo sigurno ponovo biti kandidatkinja na predsedničkim izborima. "Tako da mi se čini da oni žele da punu snagu ostave upravo za te izbore", rekla je Joksimovićeva.

Le Penova i NATO

Napominje da na međunarodnoj sceni vlada veliki strah od odnosa Le Penove prema ratu u Ukrajini.

"Izjavila je da Francuska neće napustiti NATO dok se ne reši kriza u Ukrajini, ali je sa druge strane list Mond pisao da veliki broj poslanika Nacionalnog okupljanja ima neku vrstu veze sa Rusijom i aktuelnim režimom u Rusiji", navela je Aleksandra Joksimović.

Sa druge strane, Joksimovićeva ukazuje da se nije mnogo čulo u njenoj kampanji kakav bi odnos zauzeli prema EU.

Čini se da se o njenoj ranijoj ideji o izlasku Francuske iz EU, sada gotovo nije govorilo. Rekla bih da su stranke ekstremne desnice shvatile u nekakvom dužem periodu da ta antievropska politika ne daje uvek rezultate u broju glasova, kaže Aleksandra Joksimović.

Prema njenim rečima, u Evropi postoji već ta jedna podela na prihvatljivu i neprihvatljivu ekstremnu desnicu. U prihvatljivu spada Đorđa Meloni, italijanska premijerka.

Kako objašnjava, prihvatljiva ekstremna desnica je ona koja nije protiv EU i koja podržava Ukrajinu u odbrani od Rusije.