Posledice evropskih izbora na proširenje EU – šta može da očekuje Zapadni Balkan

Iako su centrističke stranke, koje generalno podržavaju proširenje EU, zadržale većinu u novom Evropskom parlamentu, uspon krajnje desnice mogao bi da utiče na politiku nacionalnih vlada o proširenju.

U Francuskoj je više od 30 odsto birača podržalo Nacionalno okupljanje, partiju koja se protivi svakom daljem širenju EU. Žordan Bardela, lider ove desničarske liste je u predizbornoj kampanji poručivao da bi dalje širenje EU bila "ludost".

Posle odluke predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore početkom jula, Nacionalno okupljanje ima šansu da preuzme izvršnu vlast, a Bardela poziciju premijera. Za mnoge komentatore u Briselu takav scenario znači širenje krize izvan granica Francuske i blokadu mnogih politika EU – uključujući i proširenje.

David Kareta, dugogodišnji dopisnik iz Brisela, kaže da antievropske partije nisu uspele da preuzmu većinu u Evropskom parlamentu, ali da bi mogli to da ostvare u nekim zemljama članicama.

"Problem dobrih rezultata nekih partija krajnje desnice na evropskim izborima je upravo u tome: da li će neke nacionalne vlade nastaviti da podržavaju proširenje, kao što je to bio slučaj od početka rata u Ukrajini, ili ne? Ako pogledamo u prošlost, imamo razloga za sumnju", kaže Kareta.

Za njega nema dileme: ako na parlamentarnim izborma u Francuskoj pobedi Nacionalno okupljanje Marin le Pen i Žordana Bardele, proširenje EU će biti blokirano.

U Holandiji, još jednoj zemlji osnivačici EU, na vlasti je već jedna partija krajnje desnice. Partija Slobode Gerta Vildersa je od maja deo vladajuće koalicije, čiji program ističe da "vrlo kritičkim očima" gleda na proširenje EU.

"Ako EU nastavi u tom pravcu, Holandija zadržava pravo da ograniči slobodno kretanje ljudi u kontekstu proširenja", stoji u koalicionom sporazumu.

Od početka rata u Ukrajini proširenje visoko na listi prioriteta

Treba znati da tempo proširenja EU ne određuje Evropski parlament, već upravo zemlje članice, uz značajnu ulogu Evropske komisije. Ipak, sastav novog parlamenta odraziće i političku volju glavnih evropskih političkih grupacija prema proširenju.

Od početka rata u Ukrajini, proširenje EU je ponovo visoko na listi prioriteta EU, ali u predizbornoj kampanji za Evropski parlament bilo je vrlo malo zastupljeno.  

Glavne političke grupe centra, narodnjaci, socijalisti i liberali, načelno podržavaju članstvo Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i Gruzije, uz uslov prethodne reforme EU.

Žiga Faktor, iz češkog instituta Europeum, ističe da je evropska desnica podeljena kad je reč o proširenju.

"Neki na desnici se protive proširenju zbog pitanja migracija ili socio-ekonomskog uticaja na sadašnje zemlje članice. Neke desne partije ne žele da sadašnje zemlje članice finansiraju buduće članice EU, i to može da bude problem i na nivou nacionalnih politika. Ali nema jedinstvene pozicije evropske krajnje desnice o proširenju u Evropskom parlamentu", kaže Faktor.

Ko je za, a ko protiv proširenja

Desnica u istočnoj Evropi je podeljena oko proširenja u zavisnosti od toga da li je reč o prijemu Zapadnog Balkana ili Ukrajine.

Partija mađarskog premijera Viktora Orbana se zalaže za brzi prijem Srbije i drugih u regionu, ali je skeptična prema članstvu Ukrajine. Budimpešta upravo ovih dana blokira planove da se krajem juna održi prva međuvladina konferencija na kojoj bi EU otvorila pregovore o članstvu sa Ukrajinom.

S druge strane, narodnjaci, socijalisti i socijaldemokrati, liberali i zeleni podržavaju proširenje i ističu da obećanje članstva dato Zapadnom Balkanu mora da bude ispunjeno. Ipak, njihova predizborna kampanja za evropske izbore nije ostavila utisak da je proširenje jedno od prioriteta EU.

U predizbornim programima ovih političkih grupa o tome se govori ukratko, mahom u okviru nekih drugih tema, bez razvijenih predloga kako i kada da se dođe do tog cilja.

Osim toga, podrška Narodne partije proširenju nije sasvim pravolinijska: nemačka CDU, najborojnija partija u ovoj grupaciji, zalaže se u svom programu za "realističnu politiku" u ovoj oblasti. Po nemačkim demohrišćanima, mogući su i drugi oblici partnerstva osim punopravnog članstva.

Evropski socijalisti kažu da EU u narednih pet godina treba da se pripremi za novo proširenje i možda sprovede ciljane izmene Ugovora.

Zeleni smatraju da pristup zajedničkom tržištu i evropskim fondovima zemalja kandidata treba da zavisi od ispunjavanja kriterijuma u oblasti vladavine prave. Traže i promenu jednoglasnog odlučivanja zemalja članica o proširenju, ocenjujući da to ometa proces.

Na šta može da utiče Evropski parlament kada je reč o Zapadnom Balkanu

Žiga Faktor iz instituta Europeum kaže da će Evropski parlament u narednih pet godina imati određenog uticaja upravo u budžetskim pitanjima vezanim za IPA fondove i plan rasta za Zapadni Balkan

"Parlament ima ulogu u odobravanju budžeta i programa finansiranja, ali za primenu su pre svega zadužene Evropska komisija i zemlje članice. Ne očekujem ni tu probleme, osim ako dođe do značajnog nazadovanja na planu vladavine prava i evropskih vrednosti u zemljama kandidatima", navodi Faktor.

U kontekstu rata u Ukrajini, proširenje će nesumnjivo ostati ključna geostrateška tema za EU. U Briselu i dalje mnogi govore da će naredna Evropska komisija biti "komisija proširenja". Ova politika je važna i u kontekstu migracija i borbe protiv klimatskih promena. Kao takva, imaće većinsku podršku i novog saziva Evropskog parlamenta.

Ipak, glavnu reč će i dalje voditi zemlje članice.

Sa evroskeptičnom, krajnjom desnicom na vlasti u Holandiji i uskoro možda i u Francuskoj, posle kratkotrajnog zamaha, veliki planovi za proširenje mogli bi ponovo da budu skrajnuti u drugi plan.