Dete revolucije i verni vojnik Islamske Republike – ko je bio Ebrahim Raisi

Predsednik Irana Ebrahim Raisi poginuo je u helikopterskoj nesreći na severozapadu Irana nakon svečanog otvaranja brane kojem je prisustvovao i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev. 

Raisi je bio predsednik Islamske Republike Iran od juna 2021. godine, nasledivši Hasana Rohanija na toj funkciji, ali je u društveno-političkom životu države zauzimao više značajnijih funkcija u prethodnih skoro 40 godina. 

Dete Islamske revolucije i njen verni vojnik

Raisi je rođen u porodici šiitskih duhovnika 1960. godine u Mešhadu, u severoistočnom Iranu.

Osnovno obrazovanje stekao je u jednoj od medresa u rodnom gradu, a sa 15 godina odlazi na školovanje u grad Komo, pa potom u Teheran. Tvrdio je da je diplomirao privatno pravo na Univerzitetu "Šahid Motahari", gde je kasnije, kako je govorio, i doktorirao. 

Ipak, Raisijevo obrazovanje osporavano je među naučnom zajednicom i iranskom opozicijom, koja je isticala da nema potvrda da je zaista završio srednju školu.

Kao 19-godišnjak je podržavao svrgavanje iranske monarhije predvođene dinastijom Pahlavija. 

Učestvovao je u Islamskoj revoluciji 1978. i 1979. godine, pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija, kojom je sa vlasti svrgnut šah Reza Pahlavi.

Posredovao je i u akcijama "Kulturne revolucije" kojima se insistiralo na tome da se iransko društvo u potpunosti posveti načiu život prema, kako je navodio, "normama šiitskog islama".

Uspon u novom sistemu 

Raisi je politički stasavao uporedo sa novoustanovljenim društvenim sistemom. Sa 20 godina je 1981. postao glavni tužilac grada Karadž kod Teherana pod obrazloženjem lokalnih vlasti da je "uzoran musliman".

Sredinom osamdesetih se preselio u prestonicu i brzo je napredovao u pravosudnoj hijerarhiji. Sa 25 godina je postao zamenik glavnog tužioca Teherana, a sa 29 i glavni tužilac u glavnom gradu. 

Glavni tužilac Teherana bio je do 1994, kada je imenovan za načelnika Generalnog inspektorata, gde je proveo narednih deset godina.

Raisi je krajem osamdesetih, prema izveštaju Amnesti internešenela, angažovan u komisijama koje su sudile političkim zatvorenicima i pripadnicima opozicione grupe Mudžahedin e Kalk (MEK). 

Opozicionare su navodno naoružavali irački lider Sadam Husein i Irak, odakle su organizovali napade na iransku miliciju.

Ko se na kasnijim suđenjima izjasnio kao mudžahedin sa učešćem u borbama protiv milicije, prema izveštaju, poslat je u smrt, a procenjuje se da je u sudskim procesima pogubljeno nekoliko hiljada ljudi, zbog čega je Stejt department tri decenije kasnije sankcionisao Raisija. 

Sankcije mu je zbog kršenja ljudskih prava uvela i Evropska unija. 

Pravosuđe i moć

Zamenik šefa pravosuđa Raisi je postao 2004. godine i na toj poziciji ostaje takođe deceniju, pre nego što je 2014. postao generalni državni tužilac. Od 2012. do 2014. godine uporedo je radio i kao tužilac Specijalnog svešteničkog suda na kojem se duhovnim liderima Irana sudilo za nedolično ponašanje. 

Podržavao je represiju milicije prema hiljadama demonstranata nakon višemesečnih protesta u Teheranu i drugim gradovima posle rezultata izbora 2009. na kojima je ponovo pobedio Mahmud Ahmadinedžad, uz navodne izborne nepravilnosti. 

Podneo je ostavku na mesto glavnog tužioca da bi 2016. predsedavao jednoj od najbogatijih fondacija u islamskom svetu, Astan Kuds Razavi, nakon smrti stalnog vođe organizacije, ajatolaha Tabasija.

Odatle je 2017. krenuo u prvu izbornu trku, kada je na junskim predsedničkim izborima zauzeo drugo mesto, iza Rohanija. Ipak, ajatolah Ali Hmanei je 2019. Raisija imenovao za šefa pravosuđa, na jednu od najmoćnijih funkcija u zemlji.

Bio je projektovan i da zameni Hamneija.  

Šef države u doba masovnih demonstracija

Na izborima 2021. godine je imao i podršku vrhovnog vođe, pa je trijumf bio isvestan. Raisi je dobio 62 odsto glasova, ali uz rekordno nisku izlaznost od 49 odsto, jer su mnogi Iranci apstinirali zbog tvrdnji o nameštenom izbornom procesu.

Dok je Rohani, koji više nije imao pravo da se kandiduje zbog uzastopnih mandata, upamćen kao relativno umereni predstavnik iranske politike i sveštenik koji je sklopio nuklearni sporazum Teherana sa svetskim silama 2015, Raisi je viđen kao ekstremno konzervativni predstavnik šiitskog sistema u Iranu.

Preuzeo je rukovođenje zemljom u doba ekonomske krize i američkih sankcija Teheranu zbog navodnog reaktiviranja iranskog nuklearnog programa.

Potom se u septembru 2022. godine suočio sa talasom masovnih protesta izazvanih smrću Mahse Amini, 22-godišnje Iranke kurdskog porekla. Aminijeva je preminula pod nerazjašnjenim okolnostima u policijskom pritvoru u Teheranu pošto ju je prethodno uhapsila i pretukla policija za moral zbog navodnog nepravilnog nošenja hidžaba. 

Iranski građani i studenti su se tada okupili na trgovima više gradova u provinciji Kurdistan, odakle su se protesti u narednim nedeljama proširili na Teheran i ostatak zemlje, uprkos upozorenjima Revolucionarne garde i paravojnih snaga o zabrani protesta.

Izbili su sukobi policije i demonstranata u kojima je poginulo najmanje 250 građana, uhapšeno je na stotine osoba, a Raisi je opravdao ponašanje vlasti prema demonstrantima. 

Sporazum sa Saudijcima i nesporazum sa Izraelom

U martu 2023. godine, Raisi je inicirao sporazum o obnavljanju diplomatskih odnosa sa Saudijskom Arabijom, sedam godina pošto su vlasti u Rijadu pogubile šiitskog sveštenika Nimra el Nimra. Detant je uspostavljen uz posredstvo Pekinga, a ispraćen je oštrim reakcijama izraelskih političara.

Tenzije sa Izraelom dodatno su porasle od početka sukoba u Pojasu Gaze u oktobru 2023. godine, a posebno nakon izraelskog bombardovanja iranskog konzulata u Damasku početkom aprila. U granatiranju je ubijeno 16 osoba, uključujući trojicu generala iranske Revolucionarne garde.

Iran je uzvratio prvim direktnim napadom na Izrael sa iranske teritorije dve nedelje potom, odakle je, u znak odmazde, ispaljeno više od 300 dronova i projektila, a Raisi je naredio akciju. 

Zapadni mediji su Raisija opisivali kao tvrdolinijaša i političara sa konzervativnim vrednostima, a iranski predsednik je više puta pre i tokom mandata podržao odluke i ideje o islamskoj rodnoj segregaciji i većoj islamizaciji visokoškolskih ustanova.

Između ostalog, protežirao je i cenzuru elemenata zapadne kulture u Iranu i kontrolu interneta, koja je intenzivno korišćena posle protesta 2022. Zagovarao je i razvoj iranskog nuklearnog programa. 

Na spoljnom planu iranske politike, nastavio je da sponzoriše proksi grupe na Bliskom istoku, poput jemenskih Huta i Hezbolaha u južnom Libanu.