Специјални односи САД и Британије доведени у питање: Сећамо се грешака, извукли смо поуку

Недељу дана од почетка америчко—израелског напада на Иран, чини се да су највећа политичка жртва овог сукоба специјални односи Лондона и Вашингтона.

"Нисам задовољан Уједињеним Краљевством. Из неког разлога Стармер је препустио архипелаг Чагос другима. Било нам је потребно три-четири дана да осмислимо где да слетимо. Било би много згодније слетети на Дијего Гарсију, а не летети много додатних сати. Веома смо изненађени. Јасно је да немамо посла са Винстоном Черчилом", рекао је амерички председник Доналд Трамп новинарима у Овалном кабинету.

За десничарске медије у Британији, Стармер препушта Иранце теократама, као некада Чемберлен Чехе и Словаке Хитлеру.

За левичаре, Стармер ставља међународно право испред специјалних односа. "Хватати се за сваку реч председника Трампа нису специјални односи", брани се британски премијер кога лидерка торијеваца Кеми Бејденок оптужује да подилази гласачима из сунитске муслиманске заједнице у Британији.

Мишљење шиитске муслиманске заједнице одражавају протести иранских Британаца на улицама Лондона. "Ми акцију не доживљавамо као напад на Иран, већ као помоћ Сједињених Држава и Израела. Захвални смо им на томе", објашњава ирански дисидент Али Реза.

У међувремену, ирански дронови погађају британску базу на Кипру, коју бране Французи и Грци док су британски бродови код куће на ремонту.

Криза је оголила све слабости британске војске – бројчано мање него током Наполеновских ратова.

Аналитичар у Чатам хаусу Бадер ал Саиф истиче да Британија не мора да се придружи рату, али да мора да мисли на партнере у региону, укључујући ту и земље Залива, којима треба да пружи "партнерску помоћ".

За то време, стотине Британаца у Заливу не знају како да се врате кући. Први чартер узлетео је из Омана чак шест дана по почетку рата.

Стармер најављује да ће Украјинци учити Арапе како да се бране од иранских дронова. "Шаљемо додатна четири тајфуна, који ће се прикључити нашој ескадрили у Катару", каже он.

Лидер реформиста Најџел Фараж, кога многи виде као премијера на чекању, не пропушта прилику за напад на премијера.

"Срамота! Створио је јаз према Американцима, Кипранима, Бахреину и Уједињеним Арапским Емиратима. Потпуно смо сами – ни тамо, ни овамо, као риба на сувом", наглашава први човек британске тврде деснице.

Стармер пословично мења мишљење под притиском. "Сједињене Државе затражиле су коришћење британских војних база у ограничене одбрамбене сврхе. Одлучили смо да им то дозволимо", саопштио је Стармер у једном од неколицине обраћања јавности у недељу дана.

"Видимо огољену истину. Наш премијер је следбеник, а не вођа. Он, и наша репутација на светској сцени, иду низ воду. Што пре оде са положаја, биће боље за све нас", коментарише уз аплауз следбеника лидер реформиста Најџел Фараж.

Стармер открио прави разлог за оклевање

И најзад, Стармер откива прави разлог за оклевање - сврставање Тонија Блера уз Џорџа Буша током рата у Ираку, уклонило је лабуристе са власти скоро деценију и по.

"Сећамо се грешака из Ирака. Извукли смо поуку. Нисмо били укључени у иницијалне ударе на Иран и нећемо се ни сада придружити офанзивним акцијама", објашњава сер Кир Стармер.

Познаваоци унутрашњих струјања у Вајтхолу истичу да премијер не контролише владу из које цуре сви детаљи сваке седнице.

Кога слуша Кир Стармер

Исти извори наводе да се премијер махом повинује мишљењима већине министара са којима се не слаже и изнад свега слуша свог најбољег пријатеља лорда Ричарда Хермера, кога је по доласку на власт поставио за државног правобраниоца.

Део аналитичара у Лондону примећује да специјални односи нису дугорочно угрожени, већ да премијер Стармер ставља идеологију испред државног интереса, јер води политику лабуристима сестринске Демократске странке у Америци, која је, кажу ти исти аналитичари, супротна геостратешким циљевима Лондона.