Izvoz Tajvana u maticu Kinu proporcionalno najniži u poslednje dve decenije  

Tajvan je u 2023. godini u maticu Kinu, uključujući i Hong Kong, izvezao robe i usluga u iznosu od 152,2 milijarde dolara, što predstavlja 35,25 posto ukupnog izvoza tog pacifičkog ostrva, objavilo je Ministarstvo finansija u Tajpeju.

Taj novčani iznos je za čak 18,1 odsto niži nego u 2022. godini, kada je matica Kina u tajvanskom izvozu učestvovala sa oko 38,8 procenata.

Inače, tajvanski izvoz je u 2023. ukupno pao gotovo deset posto u odnosu na 2022. i iznosio 432,5 milijardi američkih dolara.

Dok se u novčanom iznosu i strukturi osetno smanjilo učešće matice Kine, prošle godine tajvanski izvoz u Evropu je zabeležio rast od skoro puna tri procenta, dosegavši 42,2 milijarde američkih dolara.

I količina roba i usluga koje su potekle sa tog ostrva za SAD se takođe uvećala, za 1,6 posto, dostigavši iznos od 76,2 milijarde dolara.

Dalje, mada se tajvanski izvoz u Japan i zemlje ASEANA prošle godine smanjio nekoliko procenata kada je u pitanju apsolutni iznos, udeo koji dalekoistočna carevina i zemlje jugoistočne Azije u njemu zauzimaju se uvećao.

Kada politika umeša prste u trgovinu

Mada matica Kina zadržava poziciju najvećeg trgovinskog partnera Tajvana, iz navedenih podataka je jasno da politika smanjivanja zavisnosti od njenog tržišta, koju od ponovnog dolaska na vlast 2016. godine, uz svesrdnu podršku i ohrabrenje Vašingtona, sprovodi vladajuća Demokratsko-progresivna partija, počinje da uzima maha.

Ta politika se sastoji od preusmeravanja tajvanskih investicija u zemlje jugoistočne Azije i Australiju, odnosno, Japan i SAD, i uvođenja carina na kineske proizvode.

Njeni rezultati se, između ostalog, mogu videti i u činjenici da se iz godine u godinu smanjuje broj tajvanskih kompanija i zaposlenih koji posluju u matici.

"Hrabrenje" iz Vašingtona na početku mandata predsednika Džozefa Bajdena je u nemaloj meri imalo formu političkog i ekonomskog pritiska na tajvanske kompanije, naročito one koje se bave proizvodnjom čipova, da izmeste svoje proizvodne kapacitete i Kine i, uz ekonomski stimulus američke vlade, otvore nove fabrike u SAD.

Sada već, međutim, čini se, nije ni potreban dalji podsticaj američke administracije za migraciju tajvanskih postrojenja iz matice Kine, jer sami poslovni ljudi s tog ostrva sa 23 miliona stanovnika osećaju veliku anksioznost u vezi zategnutosti političkih i vojnih odnosa između Tajpeja i Pekinga, odnosno, Vašingtona i Pekinga.

Oni sada samoinicijativno nastoje da zaštite svoje vlasništvo i poslovne interese prebacivanjem fabrika nazad na Tajvan ili u Vijetnam i Tajland.

Još jedan razlog za pad tajvanskog izvoza u maticu u prošloj godini, tvrde stručnjaci, je i to što se po okončanju politike zaključavanja gradova u Kini, odnosno, borbe protiv epidemije kovida 19, u njoj smanjila potražnja za kompjuterima i pametnim telefonima.

Poslednjih godina, naročito povodom posete tadašnje predsedavajuće Kongresa Nensi Pelosi, i matica Kina je uvodila carine na pojedine tajvanske proizvode, što je takođe delimično umanjilo obim trgovine između Pekinga i Tajpeja.