Mišel: EU i kandidati da budu spremni za proširenje 2030. godine, slede istorijski dani

Evropska unija (EU) i zemlje kandidati moraju da budu spremni za proširenje do 2030. godine, izjavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i poručio da naredni talas proširenja EU predstavlja geopolitički imperativ i "novi sastanak sa istorijom".

Mišel je u Briselu, na ceremoniji povodom 20 godina od velikog proširenja EU, koja je održana prvog dana sastanka ministara unutrašnjih poslova EU, istakao da je 2004. godinu, kada se deset država pridružilo EU, obeležilo ponovno ujedinjenje "podeljenog kontinenta".

"Danas, 20 godina kasnije, rat se vratio u Evropu. Naredni talas proširenja je ponovo sastanak sa istorijom, to je ponovo geopolitički imperativ", rekao je Mišel. 

Haglasio je da je proširenje kamen temeljac strateškog suvereniteta EU.

"I mi, zemlje kandidati i EU institucije, imamo mnogo posla. Želeo bih da ponovim svoje čvrsto uverenje da moramo biti spremni sa obe strane na proširenje do 2030. godine", rekao je Mišel. 

"Test generacije"

Objasnio je da je za kandidate to znači sprovođenje neophodnih reformi i rešavanje svih bilateralnih sporova, a za EU reformu programa i budžeta i procesa donošenja doluka.

"Test naše generacije je da ovu Evropu, našu Evropsku uniju, učinimo jačom, suverenijom, uticajnijom, integrisanijom i ujedinjenijom. Ponovo smo na pragu još jednog istorijskog trenutka za našu Uniju. Imamo sastanak sa istorijom. Zgrabimo ga sa obe ruke", poručio je Mišel.

Podsetio je da je od 2004. godine EU pristupilo 13 novih članica zbog želje da postanu deo "sveta slobode i prosperiteta".

"One više ne bi bile zapadni deo Istoka, već istočni deo Zapada. Evropa je bila mnogo više od geografije, Evropa je ideja, san, putovanje, svetionik nade", rekao je Mišel.

"Zov istorije"

S druge strane, kako je naveo, EU je kao motiv imala moralnu obavezu da odgovori na "zov istorije", ali je imala i i strateški interes. 

"Veliko proširenje 2004. godine bilo je transformativni događaj za naš kontinent. Za nove članove, pridruživanje našoj porodici EU predstavljalo je moćan motor za veći prosperitet, spektakularan rast njihovog BDP-a je najbolji dokaz", rekao je Mišel i istakao da je veliko proširenje EU dalo veći globalni uticaj.

"Splasnuo optimizam iz 2004. godine"

Optimizam koji je vladao 2004. godine, kako kaže, izgleda davno.

"Danas se suočavamo sa tri velika šoka. Prvi šok sa kojim se suočava naš prirodni svet – klimatske promene i biodiverzitet. Drugo, šok tehnologije – digitalna revolucija i veštačka inteligencija, i uticaj na naša društva. I treće, šok od haotične geopolitičke tranzicije", naveo je Mišel.

U tom kontekstu naveo je da je svetski poredak uzdraman, što se, kako je naglasio, dešava na evropskom tlu, gde Rusija vodi rat protiv Ukrajine.

"EU, zemlje kandidati i Afrika mete hibridnih napada Kremlja"

Tvrdi da su EU, zemlje kandidati i Afrika na meti hibridnih napada Kremlja koji, kako je rekao, ima za cilj da sruši evropski san jer se plaši slobode i demokratije na svom pragu.

Ocenio je i da su Evropljani decenijama mir, bezbednost i prosperitet uzimali "zdravo za gotovo" i postajali previše zavisni od energije iz Rusije, ključnih sirovina iz Kine, pa čak i od odbrane iz SAD.

"Sada moramo da nadoknadimo izgubljeno vreme. Imamo strategiju, zove se evropski suverenitet ili strateška autonomija. Suverenitet znači da postanemo jači, uticajniji i da više kontrolišemo svoju sudbinu", rekao je Mišel i dodao da se suverenitet zasniva na tri stuba.

"Tri stuba nove EU"

Kako je objasnio, prvi čine  demokratske vrednosti i principi, a drugi izgradnja jake i konkuretne ekonomije, a treći je izgradnja odbrambene spremnosti EU.

"Svi razumemo da bezbednost i odbrana nisu teoretski, i važno je da razvijemo sopstvene alate, sopstvene sposobnosti i ojačamo naše industrijske odbrambene kapacitete. Moramo više ulagati u Evropu i razvijati evropske vodeće projekte, kao što je na primer Gvozdena kupola", poručio je Mišel.