Američki izbor(i) između lošeg i goreg – i Tramp i Bajden na istorijskom minimumu

Američki predsednik Džozef Bajden je sa 39 odsto podrške u Galupovom istraživanju javnog mnjenja najmanje popularan šef države koji pretenduje na novi mandat u Beloj kući u poslednjih 70 godina. 

Sedam meseci pre novembarskih izbora, Bajden ima slabe izglede za reizbor, dok protivkandidat Donald Tramp prema analizi ima podršku oko 47 odsto anketiranih, što je drugi najlošiji rezultat od 1952. godine.

Sledeći najgore ocenjeni na listi su Ričard Nikson i Džimi Karter, a najveću podršku u prethodnih sedam decenija imao je Dvajt Ajzenhauer sa 73 odsto.

Za reizbor je potrebno 50 odsto, osim ako niste Obama

Tradicionalno Galupovo istraživanje valjan je pokazatelj uspešnosti za kandidate koji nastoje da budu reizabrani.

Istorijski, svaki predsednik SAD od pedesetih koji je u finišu kampanje imao podršku veću od 50 odsto, uspevao je da još četiri godine vlada u Vašingtonu.

Izuzetak je trka Baraka Obame za drugi mandat i pobeda 2012. uprkos 46 odsto podrške u Galupovim izbornim anketama.

Ne "pomaže" ni njujorški proces, Bajden i dalje u zaostatku

Galupova anketa u saglasju je sa istraživanjima drugih agencija. U najnovijim projekcijama Si-En-En-a, Bajden ne uspeva da dostigne poverenje koju među američkim građanima uživa Tramp, kome ni aktuelno suđenje u Njujorku nije ozbiljnije naštetilo.

Pred revanš dvojice suparnika iz 2020. godine, Amerikanci bolje ocenjuju period vladavine republikanskog kandidata, nego aktuelnu demokratsku administraciju.

Trenutno, prema anketi Si-En-En-a, Trampa podržava 49, a Bajdena 43 odsto ispitanika. U poređenju sa januarskim istraživanjima, 45. američki predsednik je na istoj koti, dok je naslednik slabiji za poverenje dva odsto ispitanika.

Mandati na vagi – ko je vladao bolje ili manje loše

Više od 55 odsto Amerikanaca Trampov mandat u Beloj kući sada vidi kao uspešan, dok je u istim procentima neposredno nakon napuštanja funkcije posle nereda ispred Kapitola 6. januara 2021.  godine njegov boravak u Vašingtonu ocenjen negativno.

Bajdena kao lošeg šefa države doživljava 61 odsto građana, što je za oko pet odsto neuspešniji skor u odnosu na periode posle šest meseci i godinu dana provedenih u Ovalnom kabinetu.

Na ishod značajno utiče i gotovo ujedinjujući stav republikanaca da je Tramp dobro vladao od 2017. do 2021 – 92 odsto podrške. Tek 73 odsto demokrata smatra da je i Bajden donosio pozitivne odluke. Nezavisni su takođe naklonjeniji bivšem predsedniku.

Bajdenu zameraju Gazu, zdravstvo i kredite

Bajdenu se najviše zameraju blago postupanje prema Izraelu zbog stalnih napada na Pojas Gaze, nagomilani problemi u zdravstvu i neuspeh u rešavanju studentskih kredita.

Negativno je ocenjena i američka ekonomska politika u prethodne četiri godine, što više od 65 odsto anketiranih predstavlja kao ključan faktor u odluci za koga će glasati u novembru.

"Inflacija i berzanske fluktuacije, značajni su indikatori da je Bajden u problemu, jer su Amerikanci izrazito nezadovoljni", navode autori istraživanja.

Ko će bolje da čuva Ameriku

Koplja će se lomiti i oko unutrašnje bezbednosne politike – migrante, stopu kriminala i polemika oko prava na nošenje oružja, 48 odsto anketiranih ocenjuje kao najvažnije teme.

Zdravstvena zaštita, pravo na abortus i nominacije za sudije Vrhovnog suda veoma su značajni za svakog četvrtog građanina u anketi.

Na začelju najvažnijih pitanja su spoljna politika, klimatske promene i globalne krize.

Izbor između dvojice loših 

U obe ankete preovladavaju pretežno negativni utisci o oba kandidata i više od polovine Amerikanaca je nezadovoljno što uopšte mora da bira između dva, kako navode, loša izbora.

Skoro svaki sedmi ispitanik glasao bi za nekog drugog ili ne bi glasao uopšte. Među alternativama i nezavisnima, najbolje se kotiraju teoretičar zavere Robert F. Kenedi Junior, zataim Kornel Vest i kandidat zelenih Džil Stajn.

Najmlađi birači sve manje veruju Bajdenu, ali u starosnoj kategoriji od 18 do 34 godina ni na Trampa ne gledaju blagonaklono. Paradoksalno, obojica kandidata značajne resurse ulažu u pridobijanje mladih i apsitenenata, dok ne propuštaju šansu da ocrne jedan drugog. 

U ekstremnim projekcijama, ranije ankete Foks njuza ukazivale su da Tramp vodi i sa 18 odsto razlike u kohortama onih koji imaju 30 godina ili su mlađi, dok prethodne ankete Pju istraživačkog centra naglašavaju Bajdenovu prednost u odnosu na protivnika i do 20 odsto.

Polarizacija i nerazumevanje

Iako pojedine ankete drastično odskaču, u gotovo svim analizama, među etabliranim i sigurnim glasačima primetno je potpuno nerazumevanje za suprotni tabor.

Više od 66 odsto ispitanih Amerikanaca koji ne vole Bajdena apsolutno ne razumeju kako neko može da podržava demokratskog kandidata.

Među 63 odsto onih koji ne podržavaju Trampa isto misli i za one koji bi dali glas predstavniku Republikanske partije.