RTS u Rusiji – izlaznost prva dva dana 58 odsto, zabeležen veliki broj hakerskih napada

Među 58 odsto građana koji su izašli na izbore više od četiri miliona je glasalo putem elektronskog sistema – što je 88 odsto ukupnog broja građana koji su prijavljeni da glasaju na taj način.

Glasanje se održava uz velike mere bezbednosti. Beleže se teškoće u glasanju elektronskim putem uz veliki broj hakerskih napada.

Takođe, na pet biračkih mesta je bilo pokušaja da se ubaci boja u glasačke kutije, na nekoliko mesta je bilo pokušaja paljenja biračkih glasačkih kutija. Za takva dela ruski zakoni prepisuju zatvorske kazne do pet godina.

Moskva optužuje Ukrajinu da je pojačala "terorističke aktivnosti" tokom ruskih predsedničkih izbora u Rusiji, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova optužuje Zapad da učestvuje u opstruisanju izbora. 

Prvi rezultati izbora se očekuju u ponedeljak i to će biti preliminarni rezultati, s obzirom na to da se glasa na više načina.

Promene koje čekaju Rusiju

Predsednički izbori neće doneti značajne promene ove godine, ali bi u narednih šest mogli da utiču na ekonomiju, ocenjuju ruski analitičari.

Na osnovu predizbornih najava, sledi izmena poreskog sistema.

"U Rusiji smo u poslednjih dvadesetak godina imali fiksnu poresku osnovicu od 13 odsto. Doći će do naglog ublažavanja, to je u nekom smislu ekonomska revolucija u Rusiji i, naravno, očekujem nove investicije u regione koje su predviđene u narednih šest godina", kaže politički analitičar Aleksandar Kinev.

Sagovornik RTS-a navodi da zbog inflacije ne zna koliko će koja oblast dobiti, ali da u ovoj godini neće biti promena.

Izborni programi nešto su uži u odnosu na ponudu koja je bila pred biračima 2018. godine. Iz Petrograda se čini da se u kampanji mnoga pitanja ponavljaju.

Stabilan ekonomski rast, pitanja socijalnog razvoja, povećanje potrošačke moći, životnog standarda i prosečne plate građana su pitanja u fokusu, uz spoljnu politiku kao i pitanja vezana za odbranu zemlje, kaže istoričar prof. Ruslan Kosjuk.

"Ako govorimo o unutrašnjoj politici ne bih rekao da postoje principijalne razlike u odnosu na ranije godine", objašnjava Kosjuk.

Promene će se osetiti tek za tri-četiri godine kada ističe drugi mandat aktuelnom korpusu gubernatora.

Tek u toj novoj generaciji, očekuju u Moskvi, biće i novi politički lideri Rusije. Predsednički izbori međutim uticaće na naredni sastav Dume.

Politički analitičar Aleksandar Kinev zaključuje je da će Komunistička partija nastaviti da slabi, LDPR takođe, a da će se za četvrto mesto boriti dve stranke – oslabljena partija Pravedne Rusije i partija Novi ljudi, gradska partija biznisa i omladine.

"Razlika će nastati ako lider partije Novi ljudi zauzme dobru poziciju na ovim izborima za predsednika", objašnjava Kinev.

Poslanici Dume biraju se na pet godina, a trenutnom sazivu mandat ističe 2026. godine. Izuzev aktuelnog predsednika ostale kandidate predložile su parlamentarne stranke.

Ko su Putinovi protivkandidati

Glasanje na predsedničkim izborima u Rusiji počelo je juče na dalekom istoku zemlje i završava se u nedelju uveče u Kalinjingradu.

Aktuelni predsednik je favorit na ovim izborima. Vladimir Putin ima 72 godine. Na mesto predsednika došao je 2000. godine i na toj funkciji je ostao do 2008, kada je postao premijer. Ponovo se vratio na mesto predsednika i ostao dva mandata.

Na predlog čuvene kosmonautkinje Valentine Terješkove da se promeni Ustav kako bi Putin mogao da se kandiduje još dva puta, pre tri godine on je potpisao zakon koji mu to omogućava. Time je otvorena mogućnost da na vlasti Putin bude do 2036. godine.

Na ovim izborima ima tri protivkandidata. Nikolaj Haritonov ima 75 godina. On je iz Komunističke partije, koju je nekada vodio Genadij Zjuganov. Leonid Slucki ima 56 godina iz Liberalno-demokratske partije Rusije, na čijem je čelu od 2022. i smrti nekadašnjeg lidera Vladimira Žirinovskog. Vladislav Davankov ima 40 godina, iz stranke Novi ljudi, čije je osnivanje pomogao njegov otac biznismen. Niko od trojice kandidata nije kritikovao Putina.

Iz opozicionog bloka, dvoje kandidata koji su se nadali da će osvojiti kandidaturu na antiratnoj platformi, Jekaterina Duncova i Boris Nadeždin, diskvalifikovani su zbog narušavanja procedure prilikom predaje dokumenata i propusta u prikupljanju glasova za kandidaturu.

Aleksej Navaljni, koji je u 47. godini preminuo u zatvoru u Sibiru, bio je potencijalni predsednički kandidat i oštar kritičar predsednika Putina.