Drugi dan predsedničkih izbora u Rusiji – izlaznost preko 55 odsto, visoke mere bezbednosti

Tokom prvog dana glasanja oko 35 odsto glasača je iskoristilo svoje biračko pravo. Izlaznost na ruskim predsedničkim izborima drugog dana glasanja do 14 časova je 50,01 odsto, a podaci su predstvljeni na sajtu CIK-a.

Međutim, postoje i rekorderi u glasanju, pa je u pojedinim okruzima na birališta već izašlo više od 60 odsto glasača.

U Moskvi je više od 80 odsto građana odlučilo da ne glasa direktno na biračkim mestima, već da elektronski bira svog predsednika.

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov glasao je na ruskim predsedničkim izborima, a odziv birača u Čečeniji u 15.00 po lokalnom vremenu drugog dana glasanja bio je veći od 75 odsto.

Prvi put u istoriji Rusi biraju predsednika tri dana, do 17. marta, a 112 miliona birača može da glasa zaokruživanjem listića kao i ranije, elektronski od kuće, kao i elektronski na samim biralištima.

Prvi rezultati očekuju se u ponedeljak i to će biti preliminarni rezultati, s obzirom na to da se glasa na više načina.

Juče je zabeleženo nekoliko incidenata. Na pet biračkih mesta je bilo pokušaja da se ubaci boja u glasačke kutije, na nekoliko mesta je bilo pokušaja paljenja biračkih glasačkih kutija. Za takva dela ruski zakoni prepisuju zatvorske kazne do pet godina.

Ono što karakteriše ove izbore su visoke mere bezbednosti. One su prisutne i na samim biračkim mestima, prolazi se više provera da bi moglo da se pristupi glasanju. Razloga za to svakako ima, s obzirom na to da je od jutra na snazi vazdušna opasnost u nekoliko oblasti.

Sprečan je i jedan pokušaj sabotaže na sibirskoj železnici. Agenti FSB-a priveli su jednog, kako su naveli, agenta ukrajinskih trupa koji je pokušao da izvrši sabotažu.

Veliki broj akreditovanih medija prati ove izbore što iz Rusije što iz inostranstva.

Ko su Putinovi protivkandidati

Glasanje na predsedničkim izborima u Rusiji počelo je na dalekom istoku zemlje i završava se u nedelju uveče u Kalinjingradu.

Aktuelni predsednik je favorit na ovim izborima. Vladimir Putin ima 72 godine. Na mesto predsednika došao je 2000. godine i na toj funkciji je ostao do 2008, kada je postao premijer. Ponovo se vratio na mesto predsednika i ostao dva mandata.

Na predlog čuvene kosmonautkinje Valentine Terješkove da se promeni Ustav kako bi Putin mogao da se kandiduje još dva puta, pre tri godine on je potpisao zakon koji mu to omogućava. Time je otvorena mogućnost da na vlasti Putin bude do 2036. godine.

Na ovim izborima ima tri protivkandidata. Nikolaj Haritonov ima 75 godina. On je iz Komunističke partije, koju je nekada vodio Genadij Zjuganov. Leonid Slucki ima 56 godina iz Liberalno-demokratske partije Rusije, na čijem je čelu od 2022. i smrti nekadašnjeg lidera Vladimira Žirinovskog. Vladislav Davankov ima 40 godina, iz stranke Novi ljudi, čije je osnivanje pomogao njegov otac biznismen. Niko od trojice kandidata nije kritikovao Putina.

Iz opozicionog bloka, dvoje kandidata koji su se nadali da će osvojiti kandidaturu na antiratnoj platformi, Jekaterina Duncova i Boris Nadeždin, diskvalifikovani su zbog narušavanja procedure prilikom predaje dokumenata i propusta u prikupljanju glasova za kandidaturu.

Aleksej Navaljni, koji je u 47. godini preminuo u zatvoru u Sibiru, bio je potencijalni predsednički kandidat i oštar kritičar predsednika Putina.

Vladimir Putin najavio je poboljšanje standarda i kvaliteta života.

Zapadni analitičari tvrde da je Putin sada na vrhuncu svoje moći i sa novim mandatom, po dužini vladavine, nadmašio bi i jednu od njegovih političkih inspiracija – caricu Katarinu Veliku.