Marvan Barguti, novi lider Palestinaca – Mandela sa Zapadne obale ili još jedan terorista

Mladi oficir palestinskih snaga stajao je naslonjen na banderu, tačno naspram ribljeg restorana u Tel Avivu. Nosio je automatsku pušku, nekoliko bombi i nož. Prilazeći kafanici, lagano je podigao pušku i raspalio po ljudima koji su unutra doručkovali. Srča polupanih vrata i prozora letela je na sve strane, kada je na uspaničene goste bacio par granata. U opštem haosu stradale su dve osobe, a nešto kasnije i policajac koga je napadač ubio nožem.

Napadač, kasnije identifikovan kao Ibrahim Kasuna, uspeo je da obavi jedan telefonski razgovor pre nego što ga je izraelska policija, tog 5. marta 2002. godine, ustrelila.

Izraelska policija tvrdila je kasnije da je Kasuna, pre nego što je ubijen, pozvao Marvana Bargutija, čije se ime 22 godine kasnije našlo na samom vrhu spiska zahteva u pregovorima o prekidu vatre koje je Hamas ispostavio izraelskim vlastima.

Gotovo zaboravljen van Pojasa Gaze i Zapadne obale, Marvan Barguti je svojevremeno slovio za potencijalnog naslednika šefa Palestinske oslobodilačke organizacije Jasera Arafata i mogućeg budućeg lidera svih Palestinaca. Trenutno, nalazi se u izraelskom zatvoru gde služi kaznu od pet doživotnih robija i još 40 godina zatvora zbog ubistva najmanje 26 osoba.

Njegovo oslobađanje jedan je od ključnih zahteva koji je izraelskim pregovaračima i posrednicima, u zamenu za Izraelce otete 7. oktobra, predočio politički lider Hamasa Ismail Hanije.

"Palestinski Nelson Mandela", kako ga zbog godina provedenih u zatvoru zovu Palestinci, posle tri meseca rata u Pojasu Gaze slovi za mogućeg naslednika predsednika palestinske samouprave Mahmuda Abasa, čiji je politički kraj, kako se čini, neminovan.

Barguti, takođe, već godinama slovi za najpopularniju ličnost među Palestincima. U poslednjem istraživanju, koje je u decembru obavio Palestinski centar za politiku i istraživanja, 55 odsto Palestinaca podržalo bi njegovu kandidaturu za novog lidera, daleko ispred Abasa i Hanijea.

Tražeći njegovo oslobađanje, Hamas nastoji da postavi politički osnov za dane posle rata, te neutrališe Abasove pokušaje da klimavi autoritet za Zapadne obale prenese i na Pojas Gaze, ali i da se prikaže kao pokret koji zastupa interese svih Palestinaca.

Nije, međutim, jasno da li će Izrael pristati na oslobađanje Bargutija, posebno pošto je poslednja runda pregovora u Kairu, kojima posreduju Amerikanci, Katarani i Egipćani, u četvrtak okončana neuspešno, dok se palestinska delegacija vratila u Gazu.

Palestinski i arapski mediji navode da je za krah pregovora kriva izraelska strana, ali američki zvaničnici, uključujući i predsednika Džozefa Bajdena, tvrde da je Tel Aviv "načelno pristao na dogovor", upozoravajući da će se situacija na terenu dramatično zakomplikovati ukoliko sporazum ne bude postignut do početka ramazana.

Osim Bargutijeve sudbine, ključni problem, kako se čini, predstavlja odlučnost Izraela da na teritoriji Gaze zadrže brojne snage i posle prekida neprijateljstava, što lideri Hamasa Ismail Hanije i Jahja Sinvar odbacuju.

Čelnici Hamasa, kako se čini, ne slažu se ni oko dužine trajanja primirja, pri čemu je Hanije spreman da pristane na šestonedeljno primirje, dok je lista zahteva koju je ispostavio najtraženiji begunac u ovom delu sveta znatno duža.

Ko je Marvan Barguti?

Mladi buntovnik tokom prve i jedan od vođa druge Intifade, Marvan Barguti je prešao dug put od pristalice oružane pobune protiv izraelske okupacije do žestokog pristalice rešenja koje pretpostavlja stvaranje dve države – izraelske i palestinske.

Od tog trenutka, izraelski obaveštajci smatraju ga šefom operacija Intifade, što je Barguti u više navrata demantovao. Telefonski poziv od 5. marta 2002. godine za policiju predstavlja krunski dokaz njegove veze sa tom grupom.

Odmah po hapšenju 2002. godine, nekadašnji američki predsednik Džimi Karter i južnoafrički borac za ljudska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir, biskup Dezmond Tutu, prozvali su ga "palestinski Mandela", s čim se Izrael nikako nije slagao.

Gro entuzijazma analitičara leži u pretpostavci da bi Barguti mogao da ujedini niz posvađanih grupa oko jedinstvenog palestinskog cilja.

"Nazivati Bargutija liderom je kao da (sirijskog predsednika Bašara) Asada zovete pedijatrom", rekao je 2017. godine izraelski premijer Benjamin Netanjahu, aludirajući da je neprikosnoveni vladar Damaska diplomirao na medicinskom fakultetu.

Netanjahu je ponovo o njemu govorio i početkom februara kada je Hamas odbio mirovni plan, jer je Barguti bio izostavljen spiska ustupaka na koje je Izrael spreman. "Od sada, nema drugog rešenja sem potpune i konačne pobede", rekao je izraelski premijer.

Izraelske rezerve prema oslobađanju Bargutija, suštinski, zasnovane su na strahu da bi se mogao ponoviti slučaj Jahje Sinvara, šefa vojnog krila Hamasa, koji je iz izraelskog zatvora pušten 2011. godine da bi se ispostavilo da je bio glavni planer operacije u kojoj je u oktobru prošle godine stradalo oko 1.200 Izraelaca.

Iz zatvora, tvrdio je da će budućnost izraelsko-palestinskih odnosa uglavnom zavisiti od toga da li će se u Tel Avivu pojaviti osoba poput nekadašnjeg francuskog predsednika Šarla de Gola ili južnoafričkog lidera Frederika Vilema de Klerka, koji su, svaki na svoj način, okončali kolonijalizam i aparthejd.

Drugu Intifadu je opisivao kao pokret zamišljen kao "narodni ustanak", tokom kojeg su stvari, jednostavno, izmakle kontroli. "Želeli smo da ograničimo napade na izraelske vojnike i naselja, ali ne unutar Izraela", tvrdio je Barguti.

Nekadašnji izraelski predsednik Šimon Peres se, tokom kampanje za predsedničke izbore 2007. godine, zalagao za njegovo oslobađanje, dok je bivši šef obaveštajne službe Šin Bet Ami Avalon žestoko kritikovao cirkus koji je pratio suđenje Bargutiju.

"Bio je otelotvorenje zla i postao je lider jer smo ga mi takvim načinili", tvrdio je šef špijuna, navodeći da je za boravka u zatvoru Barguti posao "živi mučenik".

Palestinci su, tvrde obe strane, do sada imali samo dva istinska lidera – Jasera Arafata, koji je već odavno mrtav, i Mahmuda Abasa, čiji je autoritet gotovo iščezao u talasu korucije i netransparentnih dogovora sa Izraelom. Jedini čovek koji bi mogao zauzeti njihovo mesto, sada kada je Pojas Gaze sveden na gomilu šuta, jeste Marvan Barguti.

U istraživanju javnog mnjenja, koji je Arapski barometar objavio neposredno pre početka rata 7. oktobra, 24 odsto ispitanika glasalo bi za Ismaila Hanijea, 12 odsto za Abasa i 32 odsto za Bargutija.