Džefri Saks: Slavim odlazak Viktorije Nuland, bila je kreator pogrešne politike

"Slavim što je Viktorija Nuland napustila vladu", rekao je direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija Džefri Saks u onlajn obraćanju na Kopaonik biznis forumu.

Podsekretarka za politička pitanja SAD Viktorija Nuland obavestila je državnog sekretara Entonija Blinkena da namerava da napusti tu funkciju i ode u penziju, saopšteno je iz Blinkenovog kabineta.

"Vest da je Nuland dala ostavku bi trebalo da se proslavi, jer je bila odgovorna za spoljnu politiku u poslednjih 30 godina. Bila je ključna ličnost u ovom pogrešnom razmišljanju Amerike, koja se opredelila za dominaciju, a ne saradnju", naglasio je Saks.

"Srbija je prva upala u ovu mrežu SAD bombardovanjem koje je trajalo 78 dana 1999. godine, što je bio prvi ulazak SAD na saveznike Rusije, to jest Srbiju", naveo je Saks.

Odgovornost za ratove u Iraku i Ukrajini

Podsetio je da je Nuland bila savetnica za nacionalnu bezbednost i, kako je rekao, odvela SAD u rat u Iraku, a bila je i za širenje NATO-a na Ukrajinu i Gruziju, što je dovelo do rata u Ukrajini.

Saks je naglasio da je Viktorija Nuland stajala na Majdanu u Kijevu sa demonstrantima kada je američka vlada 2014. zbacila sa vlasti Viktora Janukoviča, koji nije bio za Ukrajinu u NATO-u, već za ukrajinsku neutralnost.

Rusija je zatim, podsetio je, organizovala referendum po pitanju Krima i anektirala to poluostrvo, nakon čega su se svi etnički ruski regioni otcepili. I onda je krenuo rat u granicama Ukrajine, dodao je Saks. Naveo je da su SAD nastavile da insistiraju na tome da će se Ukrajina pridružiti NATO-u i došlo je do rata koji pustoši Ukrajinu koja, kako je rekao, dosta gubi na bojištu.

Naveo je i da je evropska ekonomija na gubitku zbog toga, a posebno nemačka ekonomija, koja više nije konkurentna na međunarodnom nivou.

O radu sa Antom Markovićem 1989. godine

Saks je podsetio da je radio u Jugoslaviji 1989. godine sa Antom Markovićem kojem je pokušavao da pomogne u zauzdavanju hiperinflacije.

"Duboko sam verovao u zamisao Gorbačova da može da bude mir i da je Evropa objedinjena i da je u to vreme došlo do kraja neprijateljstava između Istoka i Zapada. Ali sam naučio, da to neće tako lako proći zbog gepolitičkog opredeljenja SAD", naveo je čuveni ekonomista.

Kaže da je prvi put osetio da od toga nema ništa kada je tadašnji premijer Marković predložio da Jugoslaviji bude odobrena pauza u vraćanju duga kako bi se obuzdala inflacija, ali da su Evropa i SAD odbile mogućnost moratorijuma 1989. godine.

"Imali smo pasivan stav Amerike i Nemačke, i Jugoslavija je bila osuđena na propast i onda se interno raspala. A ideja Evorpe je bila da će postojati Hrvatska i Slovenija, a sa druge strane Srbija, sa ruske strane ove podele", naveo je Saks.

"Bilo je jasno da Zapad ne razmišlja o saradnji sa Rusijom"

Rekao je da je bilo jasno da Zapad razmišlja o podeli, a ne o saradnji sa Rusijom. Saks navodi da je početkom devedesetih godina preporučio Beloj kući da Rusiji da vreme kako bi se stabilizovala i uspostavila fond za stabilizaciju rublje, ali je to bilo sve odbijeno. Naglasio je da je to bila šansa za mir, ali da je 1992. bilo jasno da su SAD preuzele unipolarnu viziju - ''zašto da pomognemo Rusiji''.

"Razmišljali su - bićemo broj jedan iako će nas malo boleti, ali će SAD biti dominantne, centralna Evropa će biti na našoj strani, a Rusija na drugoj", naveo je Saks.

Kaže da je postojala doktrina SAD devedesetih godina da se NATO proširi na Poljsku i Mađarsku, a potom i na region Zapadnog Balkana, ali ne i na Srbiju, već da je razbije i uspostavi NATO bazu na Kosovu. Ali i da se opkoli Rusija sa NATO zemljama u regionu Crnog mora, dodao je Saks.

Tada su, kako je rekao, SAD pozvale Ukrajinu i Gruzija da postanu članice NATO 2008. godine, što je bio plan da se ponovo podeli Evropa.

"Sa ekonomskog stanovišta, ovo je bila katastrofa, a sa gepolitičkog još veća katastrofa. Mislim da je glavna greška bila što je potcenjena Rusija na svakom koraku ovog puta. SAD su očekivale da je Rusija toliko slaba da neće biti u stanju da se odupre", rekao je Saks.

Kako je dodao, to su bile sve pogrešne kalkulacije i došlo je do rata u Ukrajini, što je bio neokonzervativni debakl te američke politike.

"Sankcije se vratile kao bumerang evropskim ekonomijama"

"Ali, ono što me iznenađuje jeste kako je ovo za Evropu bila strašna greška, Amerika je potrošila 100 milijardi dolara na ovu avanturu, ali SAD nisu ekonomski patile, dok Evropa jeste", naveo je Saks.

Rekao je da je raskid Evrope sa Rusijom zaista mnogo koštao i da su se sankcije vratile kao bumerang evropskim ekonomijama. Ocenio je da Rusija ima prednost u konvencionalnom naoružanju i da će rat sigurno potrajati još godinu ili dve, ali da će onda Ukrajina biti potpuno osiromašena kada je reč o ljudima.

"Bajden treba da nazove Putina i kaže da je proširenje NATO-a pogrešna ideja"

"Zahtevam da se zaustavi ovaj rat i ideja proširenja NATO je bila jedna strašno pogrešna ideja i ne treba je više slediti. Bajden nije sposoban za pregovore, a trebalo bi da nazove predsednika Putina i kaže da je proširenje NATO pogrešna ideja", naveo je Džefri Saks.

Američki ekonomista da bi onda Rusija stala sa operacijama u Ukrajini i da bi sankcije bile povučene i zaustavljena spirala mržnje, koja je strašna za Evropu i to mnogo više nego za Rusiju.

"Mislim da bi Putin prihvatio ovakvu ponudu", zaključio je Saks.