Tramp i Bajden na meksičkoj granici, jaz dublji od reke Rio Grande

Cena američkog sna za ove ljude varira između 8.000, za Meksikance i ostale Latinoamerikance, do 20.000 dolara koliko ulazak u Ameriku košta nelegalne imigrante iz Kine i azijskih zemalja. Ukoliko nemaju dovoljno novaca, useljenici se kartelima koji kontrolišu ove rute, mogu odužiti i na druge načine – recimo tako što prenesu paket kokaina ili fetanila.

Američke vlasti tvrde da je tokom 2023. godine u Ameriku nelegalno ušlo oko 2,5 miliona ljudi, odnosno 300.000 više nego godinu ranije, čime je broj ilegalnih useljenika u SAD dostigao neverovatnih 20 miliona, ili dvostruko više u odnosu na trenutak kada je Džozef Bajden ušao u Belu kuću.

Upravo zato, i Bajden i njegov najverovatniji protivkandidat na novembarskim izborima odlučili su da planove za rešavanje problema nelegalne imigracije predstave istog dana u istoj državi, ali na distanci od oko 800 kilometara – koliko se otprilike razlikuju i njihove politike.

Bajden je, priznajući da je situacija na južnoj granici SAD neodrživa, predložio niz mera, koje bi, ukoliko ih prihvate njegove demokrate i republikanci Donalda Trampa, teoretski mogle da smanje pritisak u tom delu Amerike.

"Vreme za delovanje je odavno prošlo", rekao je Bajden u Braunsvilu na meksičkoj granici, koju je samo u decembru ilegalno prešlo oko 250.000 ljudi.

"Ovo je opasna granica i mi ćemo rešiti problem", smatra Tramp, na čiji su račun odmah dospele kritike da problem migracija želi da reši "jednokratnim autoritarnim potezima", radije nego demokratskim procedurama.

Zakon koji je Bajden predložio Kongresu uključuje dodatna sredstva za granične službe, pooštrenu proceduru za tražioce azila i odlučniju kontrolu nedozvoljenih supstanci koje se švercuju preko granice, pre svega kokaina i fetanila. Iako je taj dokument proizvod dugih pregovora, republikanci su, posle serije Trampovih izjava, od njega jednostavno odustali.

Republikanci smatraju da bi neuspeh ovog plana dodatno povećao šanse njihovog kandidata, koji ionako ima blagu prednost u odnosu na Bajdena, pa su problem nelegalnih imigranata stavili na sam vrh političke agende pred novembarske izbore.

Istovremeno, demokrate smatraju da bi mogli imati koristi od odugovlačenja usvajanja novog zakona, tvrdeći da tvrdoglavost republikanaca deo krivice za neuspeh sveukupne politike svaljuje i na Trampov račun.

Donald Tramp je u teksaški Egl pes došao u ratničkom stilu – proparadirao je pored bodljikave žice i rukovao se sa pripadnicima Nacionalne garde postrojenim ispred sivomaslinastih "hamvija" i dolazak migranata uporedio sa "invazijom hordi ljudi koji liče na ratnike".

"Ovo je nalik ratu", rekao je Tramp, tvrdeći da će "samo prvog dana u Beloj kući biti diktator".

"Zatvorićemo granicu... Posle toga, neću biti diktator", rekao je Tramp televizijskoj mreži Foks, što je izazvalo oštre reakcije latinoameričke zajednice koja je poređenje migranata sa "hordama ratnika" nazvala rasističkim.

Osim negativnih reakcija, Trampov nastup naišao je i na odobravanje mahom među ljudima koje, posle godina masivnih ilegalnih prelazaka granice, ne interesuje na koji će način taj talas biti zaustavljen. Trampov izbor za predsednika mogao bi, tako, postati psihološki faktor u odvraćanju budućih migranata.

Kako je objasnila američka mreža Si-Bi-Es, ključna razlika u politikama budućih rivala na predsedničkim izborima leži u činjenici da je Tramp dramatično ograničio mogućnosti tražiocima azila i naterao ih da sudski epilog čekaju u Meksiku, dok je Bajden jednostavno preokrenuo čitav proces.

U razmenu teških reči uključio se i sindikat graničara, koji je naveo da se "predsednik Tramp prema njima odnosi s poštovanjem, podržava ih i sluša njihove ideje... Dok ih Bajden lažno optužuje za kriminal i sluša jedino radikalne levičare".

Ovo udruženje je samo Trampa nazvalo predsednikom.

Nedaleko od mesta koje je Tramp posetio gradi se baza za oko 2.300 vojnika, čiji bi zadatak bio da zaustave ilegalne migracije. Na sam dan posete, federalni sud je oborio zakon prema kojem je ovim vojnicima dozvoljeno da hapse migrante.

Gotovo istovremeno, problem ilegalnih migracija je tokom poslednjih meseci dramatično skočio na listi ključnih pitanja na koja Amerikanci traže odgovore od kandidata – sa 27 odsto prošle godine, na 35 odsto u nedavnoj anketi agencije Asošijejted pres. Skok je gotovo jednak među pristalicama oba tabora – demokratama i republikancima.

Zid mlađeg Buša

Graditeljski trend, čije istorijske krhotine leže razbacane širom sveta, obnovio je u novije vreme, 2005. godine, mlađi Džordž Buš, koji je talas migranata iz Latinske Amerike odlučio da zaustavi podizanjem 1.000 kilometara duge ograde uz trostruko dužu granicu sa Meksikom.

Pet godina i nebrojeno milijardi dolara kasnije, Amerikanci su projekat obustavili, pošto se ispostavilo da će ograda, makar bila praćena razmeštanjem svakojakih sajber čudesa, dronova, termalnih kamera i graničnih patrola, teško zaustaviti sirotinju u "potrazi za srećom", frazom koju su u elementarna prava stanovnika SAD "ugradili" Tomas Džeferson i ostali oci nacije.

Pre nego što je projekat obustavljen, protivnici njegove izgradnje izračunali su da je za svakog ilegalnog imigranta koji je uhvaćen prilikom pokušaja prelaska granice potrošeno oko 40.000 dolara. Bušu je prebacivano i licemerje, jer je Amerika izgrađena na znoju i krvi imigranata.

Suštinski, Amerika je potrošila sumanutu količinu para na projekat koji je unekoliko usporio prelazak granice, ali nije preterano uticao na priliv ilegalnih imigranata iz Južne Amerike.