Koliko će se troškovi transporta robe povećati zbog vojnih dejstava u Crvenom moru

Većina zemalja preusmerila je transport robe sa Sueckog kanala na zaobilaznu rutu oko Rta dobre nade. To je povećalo troškove transporta u Evropu za više od 150 odsto i naši dobavljači se žale da dobijaju uvećane fakture i za 70 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić rekao je za RTS da je slobodno korišćenje prekomorskih puteva neophodno i važno za nesmetan protok robe između zemalja.

"Teretni brodovi i trgovački brodovi sada deluju kao kolateralna šteta bliskoistočnog konflikta, a nažalost, po našu žalost, trgovina između Evrope i Azije će biti najveća, barem trenutno ekonomska, žrtva sukoba u Izraelu. Sva ova dešavanja nas podsećaju na neuralgične i strateški važne tačke kao što je Bab el-Mandeb, ta južna kapija ulaska u Crveno more, jedan prostor širok oko 30 i nešto kilometara, koji se sa jedne strane graniči sa Jemenom, sa druge sa Džibutijem i u kojem se trenutno dešavaju različita, naravno, vojna dejstva", rekao je profesor Lukić.

Dodao je da je blokada u oba smera, što predstavlja problem i brodovima iz Evrope, ali i onima koji su se uputili iz Azije.

"Ovaj dvosmeran problem automatski znači jednu stvar, a to je da će doći do kašnjenja u isporukama roba. To se kao alternativna ruta koristi kao što ste naveli i put preko Rt dobre nade, ali u zavisnosti od toga koja je polazna luka, da li je to Singapur, da li je to Indija, Kina, Šangaj, Indonezija, Malezija, Vijetnam, taj put može da traje od nedelju pa čak i do tri nedelje duže, što je otprilike vreme u kojem ćemo morati da čekamo da nam stigne roba koja je stigla iz Azije", naveo je profesor.

Kroz Suecki kanal prolazi do 20 odsto svetske trgovine

Istakao je da je procena da kroz Suecki kanal prolazi između 12 i 20 procenata svetske trgovine i da nema proizvoda koji ne prolazi tom rutom. Za Evropu su, dodao je, najvažniji nafta i naftni derivati, avio-goriva i slično.

"Onemogućavanje te rute će proizvesti izvesne probleme za sve one koji koriste naftu i naftne derivate u svojoj proizvodnji. Recimo, između ostalog, to može da bude industrija guma i već postoje neke naznake da neki globalni proizvođači u Evropi usporavaju, odnosno obustavljaju svoju proizvodnju. Iz drugog pravca gledano, šta je važno? Ono što iz pravca Evrope ide ka Aziji i ka Africi, opet esencijalni proizvod bez kojeg se ne može, a koji se uvozi iz Evrope, odnosno iz Rusije i Ukrajine i delom iz Evropske unije, jesu pšenica i žitarice", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta.

"Važno je što postoji kontinuitet snabdevanja gasom"

Katar je pre tri dana obustavio isporuke tečnog gasa. Profesor Lukić rekao je kako je trenutno važno što postoji kontinuitet snabdevanja.

"Važno je da gasa ima i meni se čini da se tu Srbija nalazi sa sasvim dovoljnim, zadovoljavajućim rezervama gasa koje našu zemlju umiruju. Što se tiče ostatka Evrope, čini mi se da tu situacija može da se poremeti. Kada postavljamo pitanje ne samo koje su robe su koje će najviše biti pogođene ovom blokadom, možemo postaviti i pitanje koje zemlje su najugroženije. Recimo Saudijska Arabija nije ugrožena zato što ona ima naftovod koji povezuje njena postrojenja na istočnoj obali sa zapadnom obalom i ona preskače južnu kapiju Crvenog mora. Katar sa druge strane, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati nemaju tu privilegiju, odnosno oni moraju da koriste tu maršrutu, odnosno zaobilaznu maršrutu ne mogu da preskoče taj deo", rekao je profesor Lukić.

Istakao je da se može očekivati da dođe do strateških repozicioniranja snabdevanja nafte i gasa u Evropi i ocenio da hladna zima ne ide naruku rezervama gasa.

Ceo razgovor sa profesorom Lukićem pogledajte u video-snimku na početku teksta.