Evropski izbori – bitka za prevlast između pet kriznih glasačkih plemena

Evropski glasači, uoči junskih izbora za Evropski parlament (EP), više nisu tradicionalno podeljeni na levicu i desnicu, ili one koji su za ostanak ili izlazak iz Unije, već na "pet plemena" izrazito sukobljenih interesa, ukazuje istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR).

Izveštaj "Sopstvena kriza: Politika traume u evropskoj izbornoj godini" sugeriše da je pet plemena, zapravo, grupisanje glasačkog tela oko pet velikih kriza koje su uticale na živote birača poslednjih godina – klimatske promene, migracije, koronavirus, globalna ekonomska kriza i rat u Ukrajini.

Autori tvrde da su krize pogodile skoro svaku od evropskih zemalja, iako u različitom intezitetu, zbog čega su ih Evropljani doživeli kao egzistencijalnu pretnju. Ujedno, nijedno od pet pitanja oko kojih se glasači dele nije okončano.

Promena kursa – od evropskog projekta do rešavanja hitnih pitanja

Koautor studije i direktor istraživačkog centra ECFR-a Mark Leonard kaže da je na izborima za EP 2019. spor bio između populista sa idejom napuštanja evropskih integracija i partija koje su insistirale na očuvanju projekta EU nakon ere Bregzita i Donalda Trampa na mestu predsednika Sjedinjenih Država.

"Ovog puta, verovatno je da će to biti nadmetanje između suprotstavljenih strahova od porasta temperature, izbeglica, inflacije i vojnog sukoba", rekao je Leonard.

Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije kaže da studija ukazuje da se građani EU udaljavaju od ideoloških veza sa desnicom i levicom, a da su podstaknuti ličnim stavovima o krizama koje su pogodile Evropu.

Najveće evropske partije će umesto dosadašnjih ideja o budućnosti evropskog projekta morati da hitno ispitaju i reše trenutne brige glasača, navode autori istraživanja.

Klimatska kriza i migracije – dve najveće brige evropskih glasača 

Odgovori na klimatsku krizu i migracije biće dva najveća mobilizatora u predizbornim kampanjama koje će se voditi širom Evrope 2024. godine, kao što je bio slučaj i na holandskim izborima krajem 2023.

Pobednik izbora u Holandiji je Gert Vilders sa svojom antimigrantskom politikom, dok je drugo mesto pripalo proekološkom savezu zelenih i laburista.

"Sukob između ova dva 'plemena' je duel dve 'pobune protiv izumiranja'. Klimatski aktivisti strahuju od izumiranja ljudskog i drugog života, dok antimigrantski aktivisti strahuju od nestanka svojih nacija i kulturnog identiteta", navodi se u studiji.

Glasači koji imigraciju vide kao najveću krizu uglavnom podržavaju desničarske stranke kao što su Nacionalni savez u Francuskoj ili nemačka Alternativa za Nemačku (AfD).

Birači koji daju prednost rešavanju ekoloških problema imaju tendenciju da podržavaju zelene ili levičarske stranke, poput španskih socijalista ili poljske levice.

Izbori u Evropi i strah od Lisabona do Talina 

Pored izbora za EP, iste teme biće ključ kampanja političara na pojedinim nacionalnim izborima u Evropi.

Birači u 15 evropskih zemalja – uključujući Portugaliju, Belgiju, Austriju, Litvaniju, Veliku Britaniju, Rusiju i Hrvatsku – ove godine izlaze na birališta na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Među devet država članica EU koje predstavljaju 75 odsto stanovništva bloka, uz Veliku Britaniju i Švajcarsku, 73,4 miliona građana veruje da su klimatski problemi najvažnija kriza koja utiče na njihovu budućnost.

Nešto manji broj ljudi (72,8 miliona) smatra da je najveća kriza izazvana koronavirusom i posledicama pandemije na zdravstvene sisteme i ekonomije država, dok je 69,3 miliona Evropljana istaklo ekonomsku krizu i inflaciju kao glavnu brigu.

Da je najveće evropsko pitanje rešavanje migrantske krize opredelilo se 58,2 miliona građana, dok je rat u Ukrajini najvažniji za 49 miliona Evropljana.

Biračka "plemena", ipak, nisu ravnomerno raspoređena – geografski, po obrazovanju ili starosnoj granici.

Glasači u Nemačkoj smatraju da je migrantska kriza najvažnija sa 31 odsto, dok su u Francuskoj to klimatske promene (27 odsto).

U Italiji i Portugaliji, koje su bile teško pogođene finansijskom krizom iz 2008. i krizom evrozone koja je usledila, oko 34 odsto ispitanika je istaklo inflaciju i rastuće troškove života kao najveće pretnje.

Strah zbog rata Rusije i Ukrajine je najveći u zemljama koje su blizu sukoba – Estoniji (40 odsto), Poljskoj (31 odsto).

Starije brine migrantska, a mlade i visokoobrazovane klimatska kriza

Istraživanje stavova po starosnoj osi ukazuju da stariji kao vitalno pitanje smatraju migrantsku krizu (iznad 25 odsto), dok je među visokoobrazovanima (22 odsto) i mladima (24 odsto) klima najvažnija.

"Ovogodišnji izbori za EP biće pre projekcije nego projekti. Svaka od pet evropskih kriza imaće mnogo života, ali će oni živeti, umreti ili vaskrsnuti u glasačkoj kutiji. Stoga, evropski izbori neće biti samo takmičenje između levice i desnice, evroskeptika i proevropljana, već i bitka za prevlast između različitih kriznih plemena Evrope", zaključuje se u studiji.