Dan posle važnih izbora na Tajvanu

Jutro nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora na Tajvanu koji mogu imati dalekosežne posledice po mir u regionu istočne Azije i na odnose velikih sila Kine i SAD, svode se rezultati i utisci tog, moguće sudbonosnog, glasanja.

Laj Ćingde, kandidat vladajuće Demokratsko-progresivne partije (DPP) poznat po svojim beskompromisnom gledanju da je Tajvan nezavisna država, odneo je pobedu na predsedničkim izborima sa 5,58 miliona glasova.

On je ostavio iza sebe najvećeg protivkandidata, predstavnika partije Kuomintang, Hou Juija, koji je trku završio sa 4,67 miliona glasova, i lidera Tajvanske narodne partije (TNP) Ko Venđea koji je stekao poverenje 3,69 miliona građana.

Na parlamentarnim izborima vladajuća DPP je izgubila većinu, osvojivši 51 od 113 fotelja. Opoziciona stranka Kuomintang će u novom sazivu imati 52 poslanika, dok će Tajvanska narodna partija imati osam predstavnika i praktično funkcionisati kao jezičak na vagi između dve izjednačene stranke s dijametralno suprotnim gledanjem na budućnost Tajvana.

Reakcije u regionu

Činjenica da je opozicija, koja ima topliji stav prema matici Kini, skupa osvojila 60 posto glasova na predsedničkim izborima, ali uprkos tome nije uspela da sa kormila države ukloni DPP koja aktivno radi na jačanju de fakto nezavisnosti Tajvana od Pekinga, rasrdila je vrh Kuomintanga, koji je pred izbore pozivao TNP na koaliciju i na imenovanje zajedničkog kandidata za predsednika.

Zato je u reakciji na rezultate izbora rukovodstvo Kuomintanga svalilo krivicu za neuspeh na populistu Ko Venđea, predsednika TNP, bivšeg gradonačelnika prestonice Tajpeja koji je po profesiji hirurg. On uživa nemalu podršku građana zbog svog neobičnog, neformalnog stila izražavanja i diskursu da on i njegova partija mogu ponuditi srednji put i biti korisna alternativa višedecenijskoj političkoj dominaciji dvojca DPP-Kuomintang.

Funkcioner vlade u Pekingu, portparol Kancelarije za odnose sa Tajvanom Čen Binhua je izjavio kineskoj novinskoj agenciji Sinhua da, uprkos pobedi na izborima, Lajev režim neće biti reprezentativan kada je u pitanju javno mnjenje na Tajvanu (s obzirom da je osvojio samo 40 posto glasova biračkog tela). On je dodao da rezultati izbora na Tajvanu neće promeniti opšti trend razvoja odnosa između Tajvana i matice i da neće omesti "neizbežno ponovno ujedinjenje".
Ipak, mada opozicioni kandidati jesu osvojili osetno više glasova od kandidata pozicije, ostaje činjenica da po istraživanjima javnog mnjenja na Tajvanu oko 75 posto građana podržava nezavisnost Tajvana od matice.

Takođe, treba imati na umu da je lider TNP Ko Venđe, koji je stekao naklonost više od tri i po miliona građana na ostrvu koje ima ukupno 19 i po miliona stanovnika s pravom glasa, zapravo kao nezavisni kandidat na lokalnim izborima dugo uživao podršku vladajuće DPP, od koje se definitivno odvojio 2019. godine da bi osnovao sopstvenu stranku. Mada zagovara uzdržavanje od provokativnih postupaka u odnosu na Peking i poslednjih godina flertuje sa Kuomintangom, on je dugo bio glasni zagovornik teze o nezavisnosti Tajvana, te i danas smatra SAD najvažnijim partnerom tog ostrva.

Kuomintang za ublažavanje tenzija i približavanje matici

U tom smislu interesantno je da je u martu prošle godine bivši šef Kuomintanga i predsednik Tajvana Ma Jingdžou posetio maticu Kinu da bi obišao mesto iz kojeg njegova porodica vodi poreklo i poklonio se seni svojih predaka. Sa sobom je poveo i jedan broj tajvanskih naučnika i studenata, te proputovao nekoliko kineskih gradova kako bi ohrabrio jačanje ljudskih veza između ostrva i matice i pokušao da ublaži političke tenzije.

Ma je u nedavnom intervjuu Dojče veleu, svega nekoliko dana pred izbore, izjavio da Tajvanci treba da više veruju predsedniku Kine Si Đinpingu i da je ujedinjenje sa maticom u skladu sa tajvanskim ustavom.

Međutim, kandidat njegove partije za predsednika na jučerašnjim izborima Hou Jui, činilo se, pokušao je da se distancira od Ma i udovolji većini na ostrvu koja priželjkuje nezavisnost tako što je izjavio da će nastaviti sa sprovođenjem programa naoružavanja, koje, naravno, osim odvraćanja Peking od eventualne vojne intervencije praktično doprinosi jačanju de fakto nezavisnosti Tajvana.

Pojedini analitičari na Tajvanu ne kriju nezadovoljstvo, tvrdeći da je Ma svojim izrazito prokineskim izjavama nemačkom glasilu pred same izbore odmogao kandidatu svoje partije.

Da je kandidat Kuomintnga Hou trijumfovao tajvanske vlasti bi, smatra se, zauzele politički kurs u kojem bi formalno poštovale kompromis iz 1992. godine, kada su se Tajpej i Peking zvanično sporazumeli da postoji samo jedna Kina, i bar usporile naoružavanje, te ponovo počele pripreme za postizanje opsežnog trgovinskog dogovora sa Pekingom - on bi omogućio investicije iz matice Kine, uklanjanje carina i kvota, te otvorio put za povratak kineskih turista na Tajvan. To sve bi funkcionisalo tako da ublaži trenutne vojne tenzije u Tajvanskom moreuzu i ohrabri ekonomsku razmenu.

Valja napomenuti, međutim, da je Kuomintang upravo izgubio vlast 2016. godine zbog nastojanja vlade Ma Jingdžoua da sklopi sporazum o slobodnoj trgovini s maticom, koji je čak predviđao liberalizaciju tajvanskog tržišta rada, odnosno, predviđao mogućnost uvoza radne snage iz matice. To i najava otvaranja za kineske investicije uznemirilo je dobar broj građana Tajvana, naročito mlade, koji su se uplašili da bi upliv radnika s kopna mogla da oteža njihovo zapošljavanje i deluje tako da umanji plate, kao i da bi kroz krupne finansijske injekcije Peking mogao da na njihovom ostrvu vremenom stekne presudan uticaj na unutrašnju politiku.

Kuomintang je, uprkos tome, pred jučerašnje izbore branio tezu da je politika DPP, koji je proteklih godina planski i sistematski radio na stimulisanju tajvanskih preduzeća da svoja postrojenja i istraživačke centre iz matice Kine prebace u zemlje jugoistočne i južne Azije, štetna po tajvansku ekonomiju i da je liberalizacija trgovine sa maticom neophodna za ekonomski rast.

Građani koji su svoj glas dali Kuomintangu uglavnom su to učinili u veri da bi on prekinuo sa provokativnim postupcima, kao što su učestale posete visokih američkih i drugi stranih zvaničnika Tajvanu koji se u Pekingu tumače kao činovi kojima se ističe nezavisnost tog ostrva, i da bi u suštini radio na održanju statusa kvo.

On u praksi znači održavanje postojeće velike autonomije, neki bi rekli "de fakto nezavisnosti", Tajvana, ali uz verbalno poštovanje stava o "jednoj Kini", potpuno odustajanje od formalnog proglašenja nezavisnosti, jačanje ekonomske i kulturne saradnje s maticom i umanjivanje aktivnosti kao što su kupovina američkog oružja i obuka i vežbe sa američkom vojskom.

Takav status kvo bi pogodovao očuvanju mira i stabilizaciji tajvanske ekonomije.

Između plave (Kuomintang) i zelene zastave (DPP)

S druge strane vladajuća DPP je javno odbacila politiku vlade u Pekingu, koja koncept "jedna zemlja, dva sistema", koji je primenjen nakon povratka Hongkonga Kini 1997, vidi kao okvir koji može olakšati reintegraciju Tajvana. DPP čak ne prihvata ni dogovor iz 1992, a budući predsednik Laj sebe naziva radnikom za nezavisnost Tajvana, zbog čega ga u Pekingu, kao i njegovu partijsku koleginicu sadašnju predsednicu Caj Ingven, smatraju separatistom.

Lider Tajvanske narodne partije Ko Venđe pokušao je da sebe pozicionira negde u sredini između dve krajnosti: želje za političkim ujedinjenjem sa maticom bivšeg predsednika Ma iz partije Kuomintang, i Laja i predsednice Caj iz Demokratsko-progresivne partije koji Tajvan smatraju nezavisnom državom.

Taj varljivi političar slobodnog jezika koji sebe prikazuje kao antiestablišment figuru nastojao je da privuče tradicionalne glasače DPP tako što je govorio da će u slučaju da bude izabran povećati izdvajanje za vojsku na tri procenta bruto domaćeg proizvoda, dok je istovremeno pristalicama Kuomintanga nudio postupno, fazno sprovođenje liberalizacije ekonomske razmene sa maticom Kinom, mada je u prošlosti bio njen vatreni protivnik.

On je smatrao da on treba da bude zajednički kandidat opozicije za predsednika, dok je Kuomintang bio mišljenja da to treba da bude njegov kandidat, te da Ko može da bude potpredsednik ili premijer u njegovoj vladi u slučaju trijumfa na izborima. Mada je osvojio veliki broj glasova, Ko je svojom kandidaturom verovatno više štete naneo Kuomintangu nego vladajućoj DPP, pa će ova potonja imati priliku da nastavi svoju politiku vojnopolitičkog zbližavanja sa SAD i njenim saveznicima i insistiranja da je Tajvan nezavisna država.

Nastavak vojnopolitičkih tenzija između matice Kine i Tajvana?

Nemali broj tajvanskih, američkih i japanskih analitičara veruju da bi Peking na to uskoro mogao da odgovori vojnom intervencijom, jer će DPP nastaviti da naoružava ostrvo i jača identitet njegovih građana kao Tajvanaca, a ne Kineza ili Tajvanaca kineskog porekla.

Međutim, (snažna) vojna intervencija bi bila pogubna po ugled matice Kine na Tajvanu i nanela bi veliku štetu i samoj kineskoj ekonomiji, budući da bi luke te države usled ratnih dejstava bile otsečene i pomorska trgovina onemogućena.

Takođe, pod pretpostavkom da bi se u taj sukob na strani režima u Tajpeju direktno ili logistički mogle umešati SAD i njeni saveznici, poput Japana, intervencija bi se brzo zakomplikovala i proširila u veliki regionalni rat koji bi osakatio svetsku ekonomiju. Kina bi se verovatno našla i pod režimom sankcija u kojem bi, moguće, učestvovala i Evropska unija.

Dalje, nesumnjivo je da bi Pekingu najviše odgovarala mirna rentingracija Tajvana kroz jačanje prokineskih struja na samom Tajvanu i snaženje ekonomskih i kulturnih veza između tog ostrva i matice.

Zato je realnije smatrati da će vlasti u Pekingu, bar u bližoj budućnosti, kao reakciju na eventualno dalje separatističko delovanje DPP, nastaviti sa aktivnostima kao što su ekonomski pritisak na Tajvan kroz razne vrste sankcija, nastojanje da se agitacijom pridobije više tajvanskih političara za pozitivniji odnos prema matici, pa i vojne metode, kao što je konstantno ispitivanje tajvanske vazdušne i pomorske odbrane slanjem vazduhoplova i plovila u zonu njihove odgovornosti u okolini ostrva.

Treba i reći da bi Kuomintang, ako uspe da izgladi odnose sa Tajvanskom narodnom partijom, u parlamentu mogao da deluje tako da otupi oštricu antikineskih akata i stopira ili uspori aktivnosti koje doprinose konfrontaciji s Pekingom, kao što je donošenje odluka o kupovini naoružanja od stranih partnera i domaćeg vojnoindustrijskog kompleksa. To bi moglo da deluje kao jedna vrsta protivteže politici zaoštravanja odnosa sa Pekingom koju vodi DPP i doprinese ublažavanju tenzija.