KOP 28, čekajući klimatske promene – samit o globalnom zagrevanju u gradu nafte

Diplomate iz skoro 200 zemalja okupile su se u pokušaju da naprave plan o bržem prelasku sa fosilnih goriva, čije sagorevanje zagreva planetu i ubija najmanje pet miliona ljudi godišnje, na alternativne (i obnovljive) izvore energije.

Prošlogodišnji skup u egipatskom Šarm el Šeiku je zaključen dogovorom da se osnuje fond za pomoć siromašnijim zemljama koje su direktno pogođene vremenskim neprilikama nastalim zbog industrijskog razvoja bogatijih nacija.

Manje se napredovalo u smislu smanjenja emisija štetnih gasova.

Zemlje koje proizvode i koriste gas, naftu i ugalj osujetile su predloge o postepenom ukidanju fosilnih goriva, dok je Egipat na marginama Samita sklopio dogovore o prodaji prirodnog gasa Evropi.

Zato je odluka da Emirati, kao peti svetski proizvođač nafte, budu organizatori pregovora o ukidanju fosilnih goriva nije podržana među delom ekoloških aktivista.

Posebno je zamerena činjenica da je za domaćina skupa odabran Sultan el Džaber, šef državne naftne kompanije i osoba koju je Bi-Bi-Si prethodne nedelje optužio da predvodi inicijativu UAE da se na marginama Samita dogovore o poslovnim sporazumima za naftu i gas.

El Džaber je demantovao pisanje britanskog javnog servisa i istakao da bez učešća kompanija proizvođača fosilnih goriva na Samitu o klimi nema ni odgovora na klimatsku krizu. 

Konferencija se takođe održava u jeku geopolitičkih previranja, uključujući ratove na Bliskom istoku i u Ukrajini, što još više otežava saradnju među nacijama.

Ali Samit se održava i u godini koja je bila jedna od najtoplijih u istoriji čovečanstva.

Poplave su uništile gradove u Libiji, a šumski požari u Grčkoj i u delovima Kanade izmenili su biodiverzitet područja. 

Ekstremni vremenski uslovi su postali svakodnevni u svim krajevima sveta i traži se adekvatniji odgovor. 

KOP 28 i prag od 1,5 stepeni Celzijusa

Početak Samita se odnosi na globalni pregled stanja i predstavlja formalnu procenu da li su države prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, na putu da ispune cilj ograničavanja dugoročnog rasta globalne temperature do 1,5 stepeni Celzijusa.

Klimatolozi smatraju da je rast do 1,5 stepeni Celzijusa prag iznad kog će ljudima postati teško da se nose sa čestim i jakim olujama, sušom, vrućinom i porastom nivoa mora.

Zemlja je već na godišnjem zagrevanju od 1,2 stepena Celzijusa, dok emitovanje štetnih gasova ukazuje na dalji rast, a ne opadanje temperature.

Svet je na putu da postigne zagrevanje od oko 2,5 stepeni Celzijusa pre 2100. godine, čak i uz aktuelna obećanja za borbu protiv emisija.

Fond za pomoć ugroženim i siromašnim državama

Očekuje se i da će članice samita u Dubaiju finalizirati takozvani fond za gubitke i štetu namenjen siromašnim državama.

Glavno pitanje koje bi učesnici trebalo da reše je koliko će novca biti u fondu, ko će sve uplaćivati sredstva i, najvažnije, ko će imati direktan pristup.

Razvijene zemlje su još 2009. obećale da će do 2020. isplaćivati 100 milijardi dolara godišnje zemljama u razvoju, kako bi im pomogle da smanje emisije i pripreme se za klimatske promene.

Međutim, cilj nije ostvaren, ali se očekuje da će biti postignut do 2024.

U martu 2023. je dogovoreno da će bogate zemlje obezbediti značajan deo novca, a da se velike ekonomije zemalja u razvoju, kao i države bogate naftom, ohrabruju da pomognu u prikupljanju sredstava.

Ipak, SAD su isključile mogućnost plaćanja reparacija za sopstvene istorijske emisije.

Ukidanje fosilnih goriva

Tokom skoro 30 godina Samita UN o klimi još nije postignut obavezujući sporazum koji bi razrešio problem sa fosilnim gorivima.

Tek je na 26. konferenciji u Glazgovu uključena rezolucija o fosilnim gorivima koja podrazumeva postepeno ukidanje uglja.

Prošle godine je više od 80 zemalja pristalo na postepeno ukidanje svih fosilnih goriva, ali su glavni igrači, i proizvođači, bili protiv.

Ipak, pretpostavlja se da će se na ovogodišnjem samitu postići politički konsenzus da se fosilna goriva u perspektivi zamene solarnom ili energijom vetra.

Sporenja su i dalje oko brzine prelaska, pošto se pojedine države, među kojima i Emirati, zalažu za postepen prelazak na alternativne izvore.

Upravo je El Džaber pozvao na postepeno smanjenje upotrebe tokom određenog vremenskog perioda, ali ne i na potpuno izbacivanje, dok se očekuje da će Evropska unija tražiti „potpuno izbacivanje iz upotrebe”.

Ko prisustvuje Samitu

UN su saopštile da se za skup prijavilo više od 36.000 delegata – među kojima su pregovarači, posmatrači i novinari.

Predsedništvo Emirata je saopštilo da očekuje blizu 70.000 ljudi koji će prisustvovati događajima Samita čiji zvanični deo traje do 12. decembra.

Samit svečano otvora britanski kralj Čarls Treći.

Najavljeno je da će panelima prisustvovati više od 100 šefova država i vlada, među kojima su i britanski premijer Riši Sunak, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ipak, predsednici Sjedinjenih Država i Kine neće posetiti Samit u Dubaiju, ali će poslati svoje timove.

Geopolitički sukobi i KOP 28

Sukob Izraela i Hamasa, a u manjoj meri i rat u Ukrajini, svakako će uticati na klimatske pregovore usled podeljenih tabora po pitanju podrške Palestincima i Izraelcima, te Kijevu i Moskvi.

Zbog konflikta, manje su šanse da će bogate zemlje potpuno ispuniti obećanja o dogovorenim paketima finansijske pomoći siromašnijim državama jer je deo novca preusmeren za pomoć Pojasu Gaze, Izraelu i Ukrajini.

Berlin, Kjoto, Pariz i Dubai

Prvi KOP održan je 1995. u Berlinu nakon što je određen broj država članica Ujedinjenih nacija ratifikovalo Konvenciju o klimi.

Samit u Berlinu, u tom smislu, predstavljao je prekretnicu i bazu za Protokol iz Kjota 1997.

Protokol iz Kjota je predviđao da bogate industrijalizovane zemlje obavezujuće smanje emitovanje štetnih gasova, dok se od zemalja u razvoju – uključujući i ekonomije u usponu poput Kine, Indije i Brazila – očekivalo da će dobrovoljno prihvatiti klimatsku politiku.

SAD su bile izrazito protiv dogovora iz Kjota, pa je usledilo skoro dve decenije prepiranja oko toga koje države snose najveću odgovornost za zagađenje.

Vašington i Peking su se 2014. godine dogovorili da će zajedno raditi na borbi protiv globalnog zagrevanja i 2015. je nastao Pariski klimatski sporazum.

Skoro 200 zemalja se formalno i prvi put usaglasilo da zajedno deluju u borbi protiv klimatskih promena, iako različitim tempom.

Međutim, administracija američkog predsednika Donalda Trampa donela je odluku o povlačenju SAD iz Pariskog sporazuma, dok je kabinet Džozefa Bajdena ponovo uključio i Ameriku u pakt o klimatskim promenama.

Pariski sporazum je bio mesto na kom su lideri obećali mnogo rada u cilju daljeg sprečavanja globalnog zagrevanja, ali je osam godina kasnije jasno da nije preduzeto dovoljno akcija.