Liban preživeo reč Božju, tenkovi gaze ulicom Salah el Dina

Žitelji Bejruta sa olakšanjem su dočekali trenutak kada su se pogasili veliki ekrani sa kojih se, na nekoliko lokacija u libanskoj prestonici, narodu i pristalicama obratio lider Hezbolaha Hasan Nasralah, po prvi put od početka rata u Pojasu Gaze pre skoro mesec dana.

Reči najvećeg govornika na Bliskom istoku, gospodara rata i mira, najutuicajnijeg političara u Libanu i šefa "Božje partije" kako ga zovu pristalice, ostale su daleko od proglašavanja opšteg rata protiv Amerike i Izraela, kako su to pesimisti, danima unapred, očekivali.

U danima koji su prethodili Nasralahovom govoru, Libanci su gomilali namirnice, pakovali kofere i rezervisali avionske karte za put u inostranstvo, dok je slaba, privremena vlada pokušavala da napravi plan za prihvat oko milion izbeglica, koliko se očekivalo ukoliko 100.000 boraca Hezbolaha krene na Izrael.

Radije nego da povede Hezbolah u odsudnu bitku, Nasralah je pristalicama objasnio da je njegova organizacija sukobe se izraelskom vojskom počela još 8. oktobra, te da će, suštinski, dalji razvoj situacije u najvećoj meri zavisiti od događaja u Pojasu Gaze.

"Na našem frontu, sve su mogućnosti otvorene i razmotrili smo sve opcije. Moramo biti spremni za sve što bi se moglo dogoditi u budućnosti", rekao je Nasralah, čiji je govor pratilo šenlučenje pristalica i povici "Ovde smo zbog tebe".

Strah od Nasralahovog govora

Nekoliko sati pre skupova pristalica Hezbolaha, na liniji razgraničenja sa izraelskim snagama bezbednosti pojačane su borbe, dok je Tel Aviv trećinu ukupno mobilisanih trupa stavio u stanje visoke pripravnosti, strahujući od moguće eskalacije nasilja.

"Neki u Libanu tvrde da rizikujemo. To je tačno, ali je taj rizik deo opravdane i ispravne kalkulacije", rekao je lider Hezbolaha, obračajući se libanskim političarima koji su ga, prethodnih dana, upozoravali na katastrofalne posledice novog rata sa Izraelom.

Formulacija "neki u Libanu" najviše se odnosila na lidera hrišćana, Samira Gaegeu koji je ocenio da "uvlačenje Libana u rat predstavlja ratni zločin", tražeći istovremeno od Nasralaha da svoje borce povuče sa granice sa Izraelom, kako bi se izbegla eventualna eskalacija sukoba.

Zatražio je i da se libanskoj vojsci dozvoli da se rasporedi na položaje na kojima se sada nalaze snage Hezbolaha, te da se "Nasralahu i Iranu uskrati mogućnost da gospodare ratom i mirom u Libanu".

Iako zvučne, njegove reči nemaju preterano puno uticaja, kao ni ambiciozno zamišljeni plan šefa prelazne vlade Nadžiba Mikati da okonča sukobe u Pojasu Gaze.

Petodnevno primirje, posle kojeg će uslediti trajan prekid vatre, održavanje međunarodne konferencije i konačno ostvarenje ideje o dve države, kako je predložio libanski premijer, nije imalo apsolutno nikakav odjek na Bliskom istoku.

Radije, sve strane strane koje su na bilo koji način uključene u sukobe nastavile su sa međusobnim pretnjama i upozorenjima.

"Podsećamo Ameriku na poraze u Iraku, Avganistanu, Siriji i Libanu. Dočekaćemo brodove kojima toliko pretite", rekao je lider Hezbolaha.

Tenkovi gaze ulicom Salad el Dina

U trenutku dok se Nasralah obraćao pristalicama, izraelski tenkovi tutnjali su pustom ulicom u Gazi koja nosi ime najvećeg od svih arapskih vladara, Saladina, ili Salah el Dina, koji je 1187. godine zauzeo Jerusalim.

Akcija tenkova, koji su gazili izgorele školjke uništenih automobila, usmerena je ka potpunoj izolaciji Gaza sitija od ostatka ove enklave. Izveštaji o uspehu ove akcije su oprečni, jer Hamas tvrdi da se oko ove ključne saobraćajnice vode žestoke borbe. "Gaza siti je potpuno opkoljen", navela je izraelska vojska.

Negde u senci krupnih političkih izjava podvuko se prilično dramatičan poziv za pomoć Ujedinjenih nacija za hitnu pomoć za oko 700.000 Palestinaca koji su se od sveopšteg rata sklonili u improvizovane prihvatne centre. Ti objekti oko kojih su postavljeni šatori i sklepana utočišta do sada su se u najmanje pet navrata našla na meti napada.

Računa se da će za njihovu prehranu i medicinsku pomoć, do kraja godine, biti neophodno prikupiti 1,2 milijarde dolara. Stanovnici Gaze se, posle skoro mesec dana rata, nalaze u toliko beznadežnoj situaciji da su skladišta u kojima je čuvana pomoć u nekoliko navrata opljačkana, dok su nesrećnici iz njih iznosili higijenske pakete i dušeke.

Do sada, u Pojasu Gaze ubijeno je više od 9.000 Palestinaca, dok je oko 32.000 ranjeno. Ubijeno je i oko 1.400 Izraelaca, uključujući 10 agenata tajne policije Šin Bet i 58 policajaca. Ranjeno je više od 5.000 Izraelaca.

Otvorene opcije i pretnje

Deo govora Hasana Nasralaha koji se odnosio na "otvorene opcije", odmah je reagovao Vašington, koji ga je upozorio da ne pokušava da iskoristi rat između Hamasa i Izraela kako bi ostvario svoje ciljeve.

"Nećemo se upuštati zu rat rečima", rekao je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, upozoravajući Nasralaha da bi širenje sukoba na Liban imalo užasne posledice po tu državu.

Sličnu poruku Hezbolahu uputio je i prvi čovek vlade u Tel Avivu Benjamin Netanjahu, koji je Nesralahu poručio da se "ne zeza sa Izraelom" i istovremeno odbacio mogućnost privremenog prekida neprijateljstava sve dok svi Izraelci ne budu pušteni iz Hamasovog zatočeništva.

Na taj način Netanjahu je, suštinski, odbacio zahtev američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je ranije u petak doputovao u Tel Aviv kako bi izraelske vlasti ubedio da pristanu na seriju manjih prekida vatre, kako bi se rešio problem doturanja humanitarne pomoći stanovnicima Gaze i oslobodili taoci.

Blinken je, dolazeći u Izrael, računao da bi katarska diplomatija, koristeći uticaj na lidere Hamasa i ostale palestinske grupe, mogla da isposluje oslobađanje izvesnog broja otetih, na način na koji je to već učinila 20. oktobra kada je Hamas oslobodio Džidit i Natali Ranan.

U izostanku novih vesti iz Dohe, gde se već nedeljama pregovaraju izraelske diplomate i politički lider Hamasa Ismail Hanije, Izrael je odmah po okončanju Nasralahovog govora ispalio salvu projektila ka položajima Hezbolaha na jugu Libana.

Do sada, u ovim sukobima stradalo je 57 boraca Hezbolaha, desetak izraelskih vojnika, kao i nekoliko civila uključujući i kamermana agencije Rojters.

Posle dana pauze, zbog govora šefa Hezbolaha, deca u Libanu će ponovo krenuti u škole, dok će prodavnice i javne službe raditi u meri koliko je to moguće u gotovo potpuno propaloj državi, čija će dalja sudbina zavisiti od volje drugih - Hezbolaha, Irana, Amerike i Izraela.