Kraj kontroverzne karijere medijskog magnata - Rupert Merdok odlazi u penziju
Medijski magnat Rupert Merdok (92) najavio je da će se povući sa mesta predsednika medijskih kompanija "Foks korporejšon" i "Njuz korp".
Merdoka će na mestu predsednika obe kompanije zameniti njegov sin Laklan Merdok, za kojeg Rupert kaže da je "strastven i principijelan vođa".
"Ceo profesionalni život bio sam svakodnevno angažovan na vestima i idejama i to se neće promeniti, ali je pravo vreme za mene da preuzmem drugačije uloge, znajući da imamo zaista talentovane timove", naveo je Merdok u dopisu zaposlenima.
Da Merdok ide u penziju objavio je jutros i Foks njuz, a voditelj Bil Hemer pohvalio je u programu uživo svog šefa.
"Rupert Merdok je stvorio sve ovo i još mnogo toga širom Amerike i sveta. Njegovo životno delo ostavilo je neizbrisiv trag u globalnom medijskom pejzažu. Njegov doprinos je nemerljiv i izvanredan i zahvaljujemo mu se što nam je dozvolio da budemo deo svega toga", rekao je Hemer u programu.
"Bez njega ne bismo bili ovde", dodala je voditeljka Foksa Dana Perino.
Od malog lanca novina do medijske imperije
Rupert Merdok (92) počeo je medijima da se bavi 1950-ih malim australijskim lancem novina.
Postao je jedan od najvažnijih ljudi u Holivudu kada je 1985. od naftaša Marvina Dejvisa kupio "Tventi senčuri foks" (20th Century Fox) za 600 miliona dolara.
Godinu dana kasnije ušao je i u televizijski posao kupovinom nekoliko američkih TV stanica i stvorio "Foks broudkasting" mrežu.
Fok njuz je pokrenut 1996. godine i ubrzo je postao kablovski informativni kanal broj jedan u Americi.
Lažne tvrdnje o nameštanju predsedničkih izbora
Merdokov Foks njuz postao je poznat kao televizijski kanal uglavnom naklonjen konzervativcima. Pozicionirao se kao glavni konkurent i antipod Si-En-En-u i drugim američkim mrežama bliskim demokratskom narativu.
Nakon dolaska na vlast Donalda Trampa, Foks je sve češće i sve glasnije optuživan da namerno zataškava afere u Beloj kući i neskriveno širi desničarsku propagandu i teorije zavere.
Kompanije "Foks korp" i "Foks njuz" prihvatile su u aprilu ove godine sudsku nagodbu i obavezale se da će isplatiti 787,5 miliona dolara proizvođaču mašina za glasanje "Dominion vouting sistems", koji ih je tužio za klevetu.
Medijska mreža je tako praktično priznala da su u emisijama iznošene lažne tvrdnje i optužbe da je "Dominion" nameštao rezultate predsedničkih izbora 2020. godine
Nagodba Foksa i "Dominiona" najveća je javno poznata nagodba za klevetu u istoriji SAD u kojoj je učestvovala jedna medijska kompanija.
Iako je spor sa "Dominionom" zvanično okončan, Foks njuz se i dalje suočava sa tužbom za klevetu kompanije "Smartmatik", još jednog proizvođača tehnologije za glasanje, koja je na sličan način bila optuživana za nameštanje izbora u Foksovim emisijama.
Коментари