Niger pod pritiskom – pretnje, proterivanja i pogledi preko nišana

Zbog odbijanja da se odazove pozivu i ostalih aktivnosti francuske vlade koje su u suprotnosti sa interesima Nigera, francuski ambasador Silvan Ite (Sylvain Itte) proglašen je nepoželjnom osobom u još jednom potezu koji ovaj nestabilan region gura u dublju krizu.

Ambasador Ite je proteran nakon što je Francuska zatražila povratak na vlast nedavno svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma.

Pariz je, na vest o proterivanju ambasadora, ocenio da "vojna hunta nema ovlaštenja da preduzima takve poteze", posle čega ostaje nejasno da li će ambasador Ite ostati u Nijameju.

Nedugo potom, vojna hunta u Nigeru naložila je i ambasadoru Nemačke da u roku od 48 sati napusti tu zemlju.

Francuski ambasador je proteran svega nekoliko časova pošto je zapadno-afrički ekonomski savez, Ekovas (ECOWAS) potvrdio rešenost da, ukoliko ostale opcije propadnu, oružjem na vlast vrate predsednika Bazuma, koga je vojska zbacila 26. jula.

Za razliku od prethodnog ultimatuma generalima u Nijameju, Ekovas ovog puta nije vremenski ograničio rok za povratak predsednika Bazuma, navodeći, radije da je puč u Nigeru "vojni udar previše" u ionako problematičnom regionu.

"Nadamo se da će diplomatski napori dovesti do željenog rezultata i da raspoređivanje vojske neće biti potrebno... U svakom slučaju, nastavljamo pripreme kako bi snage bile spremne za akciju", rekao je predsednika Ekovasa, diplomata iz Gane, Omar Turaj.

Najave ove organizacije da će vojno intervenisati u Nigeru, naširoko su tumačene kao objava rata generalima koji su na silu preuzeli vlast u Nijameju, ali je Ekovas, u međuvremenu, reterirao tvrdeći da je oružana intervencija poslednja opcija za rešavanje krize.

Anti-Ekovas koalicija

Tako, međutim, ne misle tri države iz ovog dela Afrike – Niger, Mali i Burkina Faso, koje su se dogovorile da se zajednički brane u slučaju vojne intervencije i u "šest ruku" vode borbu protiv grupa radikalnih islamista aktivnih u regionu.

"Svestan sam potrebe da se iskoristi novi momentum patriotizma i pozivam sve snage da se uključe u nacionalni dijalog... kako bi se postavili temelji novog ustavnog uređenja zasnovanog na našoj tradiciji i vrednostima republike", rekao je šef vojne hunte u Nigeru, general Abdulrahman Ćijani.

Vođa vojnih vlasti je, takođe, optužio Ekovas da je sankcijama uskratio stanovnicima Nigera hranu i lekove, te da "smrću hiljada ljudi želi da podeli narod i nametne mu svoju volju".

"Misle da će silom da nas nateraju na ono što je za nas neprihvaljivo i kosi se se interesima naroda i države", rekao je general Ćijani.

Ćijanijeva izjava usledila je nedugo psole najave Stejt departmenta da će pomoćnica državnog sekretara za Afriku, Moli Fi u naredna četiri dana razgovarati sa zvaničnicima Nigerije, Čada i Gane o daljim koracima u rešavanju krize u Nigeru.

"U svim razgovorima, ponoviće zajednički stav o očuvanju teško stečene demokratije u Nigeru i hitnom oslobađanju predsednika Bazuma i njegove porodice, koji se protivno zakonu drže u pritvoru", navodi Stejt department. Moli Fi će se, takođe, sastati i sa zvaničnicima Benina, Obale Slonovače, Senegala i Toga.

Bazum traži pomoć Amerike

Svrgnuti predsednik Muhamed Bazum, koji se nalazi u pritvoru "negde u Nigeru", zatražio je pomoć Amerike i međunarodne zajednice, kako bi se u zamlji obnovio ustavni poredak.

Bazum je, u pismu Vašington postu, upozorio na rastući uticaj "ruskih kriminalaca" iz grupe "Vagner" tvrdeći da bi čitav region upasti u vrtlog "brutalnog terorizma" kakav je viđen u Ukrajini.

Strah od ruskog uticaja u Nigeru izbio je je u prvi plan dan posle puča, kada su demonstranti po ulicama Nijameja nosili ruske zastave i tražili "raskid neokolonijalnih odnosa" koje ta država ima sa Francuskom.

Bivši francuski ambasador u SAD i Ujedinjenim nacijama, Žerar Arud rekao je dnevniku Poan da je puč u Nigeru u najvećoj meri rezultat neokolonijalnog odnosa Pariza i afričkih država, ali i nedostatka jasne strategije Evropske unije prema tom kontinentu.

Ocena francuskog diplomate usledila je posle brojnih antifrancuskih parola koje su na ulicama Nigera, ali i Malija i Burkine Faso, uzvikivale pristalice novih vlasti.

Iako je mahanje ruskim zastavama na ulicama gradova u Nigeru izazvalo uznemirenost na Zapadu, analitičari tvrde da takve manifestacije više predstavljaju otpor francuskom uticaju, nego stvarni uticaj Moskve.

Prigožinova senka nad Afrikom

Ipak, u Maliju se nalazi oko 1.500 pripadnika ruske kompanije "Vagner", čiji će status u velikoj meri zavisiti od namera Moskve da, na bilo kojih način, podrži njihov dalji boravak u Africi.

"Vagnerovci" su podršku vojnim vlastima u Maliju i vladi u Sudanu naplaćivali u zlatu i nafti, pa analitičari smatraju da će njihova budućnost zavisiti od volje domaćina da i dalje finansira njihove usluge.

Ili, kako je vest o padu aviona šefa "Vagnera" Jevgenija Prigožina prokomentarisao savetnik centralnoafričkog predsednika Fidele Guanđika: "Pojaviće se neki novi Prigožin".

Gunđika je, pre nedelju dana, pozirao u majici "Vagnera", čiji će pripadnici, kako stvari stoje, ostati u Sudanu i Maliju sve dok tamošnje vlade plaćaju račune, ili će, vremenom, većina preći u redove neke druge ruske formacije ovog tipa.