Britansko državno zdravstvo bori se za opstanak, premijer Sunak ima plan

Britansko državno zdravstvo dragulj je u kruni prve laburističke vlade posle Drugog svetskog rata.

Decenijama je bilo uzor sličnim zdravstvima širom sveta. No, posle pandemije, zbog ekonomske krize, inflacije i sve većih troškova života, vremena su se dramatično promenila.

Državno zdravstvo je institucija, kojoj Britanci i dalje najviše veruju.

Zato ne čudi što mu je kanterberijski nadbiskup Džastin Velbi posvetio službu zahvalnosti.

Prestolonaslednički par pripremio je slavljeničku čajanku. Počasni gost bila je Naj Tomas, prva beba NHS-a. Tvrdi da državno zdravstvo svi "doživljavaju zdravo za gotovo, dok ono puca po šavovima".

Istraga propusta Vlade tokom pandemije

Zvanična istraga propusta vlasti tokom pandemije počela je 13. juna.

Na godišnjicu smrti prve žrtve kovida 19 u Britaniji, advokat porodica preminulih od kovida Amer Anvar podsetio je da je tokom pandemije preminulo preko četvrt miliona ljudi.

"Naše vođe optužene su da su rukovodile vrteškom haosa. Oni, koji su izgubili najvoljenije, neće da više budu sami u svom jadu i ova istraga treba da rasvetli istinu", naglasio je Anvar.

Predsedavajuća istragom Heder Halet uverava rođake žrtava da će, kada budu videli rezultat njenog rada, "shvatiti da je njihov gubitak priznat i poštovan".

Prilikom saslušanja tokom istrage britanski premijer od 2010. do 2016. godine Dejvid Kameron priznao je da je njegova vlada "mnogo više vremena utrošila na opasnost od pandemije gripa, nego na mogućnost drugih vrsta respiratorne pandemije, kao što je bio kovid".

Britanski ministar zdravlja od 2018. do 2021. godine Mat Henkok potvrdio je istražiteljima da je "ta pogrešna doktrina iznedrila je mnoge probleme, koji su otežali odgovor na pandemiju".

"Duboko žalim zbog posledica", rekao je Henkok, koji se u međuvremenu iz vlade preselio u zvezde televizijskih rialiti programa.

Istraga je pre samo dva dana dobila na uvid i sve tekst poruke bivšeg premijera Borisa Džonsona.

Sunakov plan

Britanski medicinski radnici sagoreli su u pandemiji. Preumorni i razočarani, traže bolje uslove rada i veće plate.

Štrajkovi su brojni, pregovori sa vladom zbog antiinflatorne politike teški i spori. Građani se pitaju šta bi danas rekao osnivač državnog zdravstva, legenda velških laburista Naj Bevan?

"Naj Bevan je rešio tu kvadraturu kruga tako što je džepove lekara napunio zlatom. Štedro je plaćao je najbolje lekare", objašnjava profesorka istorije medicine Univerziteta u Voriku Roberta Bivins.

Milijarder Riši Sunak tvrdi da ima plan.

"Plan počiva na tri principa – obuči, zadrži i reformiši. Udvostručićemo broj lekara na obuci do 2031. godine. Fokusiraćemo se na specijalizacije, kojima manjkaju lekari. Obučavaćemo preko dvadeset četiri hiljada medicinskih sestara i babica godišnje više nego do sada. Udvostručićemo obuku lekara opšte prakse. Vremenom ćemo tako smanjiti potrošnju na honorarne medicinske radnike za deset milijardi funti. Neće nam biti potrebna ni radna snaga iz inostranstva", tvrdi britanski premijer Riši Sunak.

Premijer međutim nije mogao da se seti kada je poslednji put koristio državno zdravstvo.

Građani smatraju da će plan Vlade pasti u vodu istog sekunda kada se laburisti na izborima sledeće godine budu vratili na vlast.

Ironično, njihov zadatak biće da spasu sopstveno čedo od postepene privatizacije.

Sedamdeset pet godina od nastanka NHS-a, Britanci se pitaju da li će doživeti stotu.