Odnosi SAD i Kine na najnižim granama od Hladnog rata, šta je donela Blinkenova poseta Pekingu
Prvi put od 2018. godine američki državni sekretar je u poseti Kini. Entoni Blinken se u Pekingu sastao sa kineskim šefom diplomatije Ćinom Gangom. Razgovori su bili iskreni, konstruktivni i sadržajni, saopštio je Stejt department. Peking ističe da je pitanje Tajvana najveći rizik za kinesko-američke odnose. Oni su najlošiji od Hladnog rata, ocenjuju upućeni. U isto vreme, u Berlin i Pariz putuje kineski premijer Li Čijang, nakon što je i Nemačka usvojila strategiju kojom Kinu prepoznaje kao izazov za bezbednost.
Energično ćemo se nadmetati, rekao je američki predsednik kineskom u novembru na Baliju. Vratimo se na zdrav kolosek, glasila je poruka iz kineske vizure. Šefovi diplomatija trebalo je izvestan pomak da učine vidljivim. Ali, mnogo je stalo u pola godine od višesatnog razgovora Bajdena i Sija, uz čaj.
Poseta Entonija Blinkena Pekingu odlagana je i zbog obaranja kineskog, navodno špijunskog, balona nad američkim nebom. Očekivanja od nje su sada minimalna.
"Jasno je da je susret sam po sebi i prilika da se razgovara i o najtežim, neprijatnim temama i da se iznađu mehanizmi komunikacije u ekstremno opasnim situacijama, ne samo po bilateralne odnose, već i svet u celini, kakav viđamo u Tajvanskom moreuzu ili na nekoj drugoj strani planete, vezano za nuklerni program Severne Koreje, ukrajinski rat ili nešto treće", kaže profesorka Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka.
Peking je i prvi ekonomski partner Berlina sa oko 300 milijardi uvoza i izvoza, i glavno tržište za nemačku automobilsku industriju.
Nemačka strategija – Kina i partner i izazov
Međutim, malo pošto je sa Si Đinpingom otvorio novu fabriku "Folksvagena" u Kini, kancelar Šolc predstavio je prvu nemačku bezbednosnu strategiju – Kina je tu i partner i izazov za bezbednost. Strategija se kritikuje i kao dokaz nesaglasja u vladajućoj koaliciji.
"Jedan tabor koji smatra da bi Nemačka trebalo bespogovorno da sledi američke stavove i strategije, i drugi koji smatra da bi Nemačka morala da sledi sopstvene interese i da ne učestvuje u očiglednom ekonomskom ratu između Amerike i Kine", navodi Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Stiže li NATO u Istočnu Aziju
Peking optužuje Vašington za ekonomski nacionalizam, agresivna nastojanja da uspori njen tehnološki rast i, kako je uoči Blinkenove posete rekao šef kineske diplomatije, insistira da prestane da se meša u njene unutrašnje poslove. Zapadne saveze u regionu Indo-pacifika Kina vidi kao azijski NATO plus.
"NATO je severnoamerički i evropski savez i tako će i ostati. Pitanje da li će NATO postati globalna organizacija sa članicama na primer iz Azije, uopšte nije na dnevnom redu. To nikome nije u interesu", smatra Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a.
Vašington oštro gleda Peking i zbog uzdržanosti prema ratu u Ukrajini i navodnog nepoštovanja ljudskih prava kod kuće.
Dok Kina opominje na prestanak američkih provokacija u Tajvanskom moreuzu, za Amerikance i saveznike reč je jedino o demonstraciji slobodne plovidbe.
"Imamo najave američkih vojnih zvaničnika da će Nemačka biti sve aktivnija u regionu Indo-pacifika, što zvuči pomalo apsurdno s obzirom na stanje nemačke ekonomije i geografsku poziciju Nemačke", ističe Mitrovićeva.
Ali šefica nemačke diplomatije poručuje – svaki kubni metar ruskog gasa platili smo trostruko, ubuduće ćemo se u ekonomskoj politici više osvrtati na nacionalnu bezbednost.
A posle sastanka sa osnivačem "Majkrosofta" Bilom Gejtsom u Pekingu kineski predsednik u poslednjoj godini Bajdenove administracije poručuje – zarad dobrobiti sveta verujem u američki narod.
Коментари