Столтенберг: Мир могућ под украјинским условима; Москва тврди да одбија нападе на три дела фронта

Москва је одбила захтеве УН да помогне локалном становништву у области јужне Украјине под руском контролом, а која је погођена прбијањем бране Каховка, саопштено је из УН.

Додаје се да ће то тело наставити да се ''ангажује и да тражи неопходан приступ погођеном становништву''.

"Позивамо руске власти да делују у складу са својим обавезама по међународном хуманитарном праву. Помоћ се не може ускратити људима којима је потребна", наводи се у саопштењу. 

(Ројтерс)

Председник Володимир Зеленски похвалио украјинске снаге за "веома ефикасно" одбијање рускихнапада у близини Авдијевке на истоку земље

"Сектор Авдијевка је веома ефикасан у одбијању напада", рекао је Зеленски у видео-обраћању.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је  да не треба пожуривати мировне преговоре између Украјине и Русије, ако би то значило да Москва диктира услове мира.

Након што је јужноафрички председник Сирил Рамафоса ове недеље у Кијеву рекао да "мир треба постићи дипломатијом, што пре је могуће", Столтенберг се сложио, али не по сваку цену.

"Сви желимо да се овај рат оконча. Али да би мир био одржив, мора бити правде. Мир не значи замрзнути конфликт и прихватање договора који диктира Русија", рекао је Столтенберг за немачки лист Велт ам Зонтаг.

Столтенберг је рекао да "само Украјина" може да одређује који су услови прихватљиви.

"Морамо да осигурамо да, када се рат заврши, постоје кредибилни споразуми којима се гарантује украјинска безбедност, тако да Русија не може поново да нападне. Циклус руске агресије тиме би био сломљен", навео је Столтенберг

Према његовим речима, "што више окупиране територије Украјина може да ослободи, имаће боље карте за преговарачким столом" по питању постизања праведног и трајног мира.

(Танјуг)

Министарство одбране Русије саопштило је у  да су руске снаге одбиле серију украјинских напада на три дела линије фронта.

Према наводима руског министарства, Украјина највећи број напада изводи у области Запорожја.

У саопштењу се не помиње насеље Пјатихатки у области Запорожја, за које је руски званичник раније рекао да га је ослободила Украјина.

Ројтерс није могао независно да провери извештаје са ратишта.

(Ројтерс)

Украјина тражи од Велике Британије да уведе нове санкције Руској Федерацији, циљајући на произвођаче ракетног наоружања.

Саветник у кабинету председника Украјине Владислав Власјук рекао је интервјуу недељнику Обзервер да је британској влади предат списак шест руских компанија и истраживачких института, који би могли да се нађу на листи западних санкција, преноси Тас.

Он је нагласио да би Велика Британија требало да следи пример Канаде и уводе нове прописе који дозвољавају властима да заплене и прерасподеле имовину санкционисаних појединаца и ентитета.

(Танјуг)

Званичник Русије у Запорошкој области и лидер покрета "Ми смо уз Русију" Владимир Рогов признао је да је Украјина поново заузела једно село на југу Запорошке области у оквиру своје контраофанзиве.

Рогов рекао је да су украјинске снаге заузели насеље Пјатихатки и укопале се на освојеној локацији под атриљерисјком ватром руских снага.

"Непријатељски напади у таласима дали су резултате, упркос огромним губицима. Настављају се тешке борбе у тој области", рекао је Рогов у апликацији за размену порука Телеграм.

Украјинска страна није коментарисала ове наводе, а Ројтерс није могао самостално да потврди тачност изјаве Рогова.

Званична Москва тврди да њене снаге наносе велике губитке украјинским снагама, а председник Русије Владимир Путин рекао је прошле недеље да украјинска контраофанзива нема "никакве шансе" за успех.

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин изјавио је да не искључује могућност да би главнокомандујући и начелник генералштаба украјинске војске, генерал Валериј Залужњи могао да буде у иностранству.

"Знам. Мислим да знам да је у иностранству. Али могао бих и да грешим", рекао је руски председник новинарима, преноси Тас.

Медији су први пут у мају ове године пренели да је Залужни озбиљно рањен, али министарство одбране Украјине демантовало је ту информацију. Ипак, Залужни дуго није виђен у јавности и није присуствовао састанку начелника генералштабова земаља НАТО-а.

(Танјуг)

Број људи у поплавама након уништења бране Каховка на украјинској, левој обали Дњепра, порастао је на 16, саопштили су украјински званичници.

У међувремену огласили су се и руски званичници који су саопштили да је на територији са десне обале Дњепра коју контролише званична Москва, од последица поплава страдало 29 људи.

У поплавном таласу после рушења бране Каховка уништено је обрадиво земљиште и прекинуто је снабдевање цивилног становништва, а више од 3.600 људи је евакуисано из Херсонске и Миколајевске области, док се 31 особа и даље води као нестала.

Русија и Украјина се међусобно оптужују за рушење бране Каховка, изграђене у време Совјетског савеза на акумулационом језеру величине Великог сланог језера у САД.

Рушењем бране Каховка, полуострво Крим које је под контролом Москве, остало је без главног извора питке воде.

(Ројтерс)

Украјинске снаге тврде да су уништиле значајно руско складиште муниције у близини луке коју су окупирале руске снаге надомак града Хеническ у Херсонској области, на југу, изјавио је Сергеј Брачук, портпарол војне управе Одесе.

"Наше оружане снаге су јутрос задале снажан, и громогласан ударац непријатељу у селу Рикове, округ Хеническ, на привремено окупираној територији Херсонске области", рекао је Брачук у својој јутарњој видео поруци, преноси Ројтерс.

Он је објавио да је погођено и уништено "веома значајно складиште муниције", али Ројтерс није могао да провери ову информацију из независних извора.

(Ројтерс)

Руски захтеви у оквиру договора о извозу житарица из црноморских лука нису спроведени тако да де факто нема перспективе нити основа за продужење споразума, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је у објављеном интервјуу за лист Известија нагласио да се "мало вероватно може предвидети било каква коначна одлука", преноси Тас.

"Може се констатовати да, де факто, судећи према постојећем стању, овај посао нема шансе јер се подразумева постизање договора између држава или удружења. Један део у овом послу је урађен, док други део, везан за захтеве Русије, није, иако је Русија у више наврата показивала добру вољу, пристајала на уступке и више пута продужавала договор", објаснио је Песков.

Он је закључио да споразум нема перспективу, ни основе за продужење, јер ствари које су обећане Русији још увек нису урађене. Уговори о извозу хране и ђубрива из Украјине на међународно тржиште закључени су 22. јула 2022. године на 120 дана и продужени у новембру и мају.

Један од споразума регулише редослед испоруке жита из лука Одеса, Черноморск и Јужни под контролом Кијева, а Русија и УН потписале су и меморандум о укидању ограничења извоза руских пољопривредних производа и ђубрива на светска тржишта.

Други део споразума предвиђа одмрзавање извоза руских житарица и ђубрива, врац́ање Рошелхозбанке у систем СВИФТ, обнављање испорука пољопривредне опреме, компоненти и сервисног одржавања, наставак рада амонијачног цевовода Тољати-Одеса и низ других корака. Међутим, овај део пакетског споразума још није спроведен, упозорила је званична Москва.

(Танјуг)