Ko doliva ulje na vatru u Sudanu, Bisenić: Klasična borba za vlast dva vodeća generala, ključna uloga "arapske trojke"

U Sudanu su se ponovo razbuktale borbe, uprkos dogovoru o trodnevnom prekidu vatre. Sudanska policija saopštila je da su pripadnici paravojne grupe Snaga za brzu podršku prethodnih dana upali u pet zatvora prestonice Kartum i oslobodili zatvorenike, među kojima i svrgnutog lidera Omara el Bašira, optuženog za ratne zločine. 

Nastavljena je evakuacija stranaca, među kojima su i građani Srbije, a na hiljade Sudanaca pokušava da izbegne u susedne zemlje.

Novinar i diplomata Dragan Bisenić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je prema procenama oko 120 do 160 naših ljudi u Sudanu i da je to broj koji je verovatno najviši u poslednjih desetak godina. Ona je porasla otkad je praktično Sudan uklonjen sa liste terorističkih država i otkad su normalizovani odnosi Sudana sa SAD i sa drugim državama.

"U međunarodnim organizacijama naši ljudi su prisutni – ima medicinara, postoji bolnica u Sudanu, koja je uvek zapošljavala naše ljude i naše osoblje. I u ovom slučaju Srbija i Ministarstvo spoljnih poslova, ambasada u Kairu, koja pokriva Sudan, radi na evakuaciji naših ljudi", rekao je on.

Kaže da je to nemoguće da se učini preko međunarodnog aerodroma, u određenoj meri.

"Za Amerikance to je i bilo moguće, ali organizuju se i kopneni konvoji, za sada je ta evakuacija bila uspešna i verovatno će svi naši ljudi uspeti da izađu, oni koji se osećaju ugroženim, što sa konvojima drugih zemalja, prijateljskih zemalja, UAE, francuskim, američkim, nemačkim, sa kojima se razgovara", rekao je Bisenić.

Snage za brzu podršku su jedinica koja je imala određenu samostalnost, to je vojna formacija, koja je imala svoja posebna zaduženja, to su Snage za brze intervencije. Stvorene su u početku od dobrovoljaca i od raznih drugih pripadnika za sukob u Darfuru, gde je vlada intervenisala i to je jedan od sukoba koji su postojali u raznim provincijama.

Sudan od 1983. godine neprestano u ratu i unutrašnjim sukobima

Sudan je od 1983. godine neprestano u ratu i unutrašnjim sukobima, a 2011. se Južni Sudan odvojio, sukobi u Darfuru su primireni u sporazumu od pre nekoliko godina.

"Ovo što sada gledamo je jedna klasična borba za vlast dva vodeća generala u prelaznim okolnostima, 2019. je uklonjen višedecenijski predsednik Sudana Omar el Bašir, a došlo je do uklanjanja zbog demonstracija koje su bile široke, zbog poskupljenja hleba i težih ekonomskih prilika, gde su se Snage za brzu intervenciju odmah stavile na stranu demonstranata", objasnio je Bisenić.

Tu je reč o generalu Degalu. Sadašnji predsednik, odnosno šef prelaznog Suverenog vojnog saveta je general Burhan. Obojica vode poreklo iz jedne posebne operacije u kojoj je Sudan učestvovao, a to je podrška Saudijskoj Arabiji, to je učešće u arapskoj koaliciji tzv. ratu u Jemenu, kaže on.

Ko bi mogao da posreduje, a ko doliva ulje na vatru

Bisenić kaže da dominantnu ulogu u Sudanu igra tzv. arapska trojka, to su Saudijska Arabija, UAE i Egipat.

"U ovom trenutku oni se razilaze u svojim prioritetima i na kraju u ličnostima koje su im bliže od ove dvojice. Svi održavaju veze sa svima, ali ako sada malo raščistimo tu situaciju, možemo da kažemo da su UAE bliže povezani sa generalom Degalom koji vodi Snage za brzu intervenciju, a da je Egipat, koji je uvek bio sklon da održava veze sa vojnim strukturama, podržava generala Burhana i sada u skladu sa ovim prioritetima, oni su vodili ličnu politiku. General Degalo je posetio Etiopiju, što se nije dopalo Egiptu, za Egipat to je vrlo važno", rekao je Bisenić.

Sudan je opet, kako kaže, na ohrabrenje Emirata, normalizovao odnose sa Izraelom i to je učinjeno takođe sa generalom Degalom.

Zemlje u prvoj i drugoj liniji 

Osim ovih zemalja koje su u prvoj liniji postoje zemlje, koje su u drugoj liniji. To su Kina i Rusija. Kina je bila dominantna u iskorišćavanju nafte i energenata, a Rusija je manje prisutna, ali je održavala veze sa generalom Degalom, takođe.

Prema njegovim rečima, eskalacija je uvek moguća, sve susedne zemlje sa kojima se Sudan graniči zapravo imaju svoje unutrašnje sukobe.

"Od Toga, preko Eritreje, do Etiopije, Južnog Sudana, Centralnoafričke Republike, ali teško je reći da li će taj unutrašnji sukob toliko da se intenzivira da to budu nepomirljivi sukobi koji će zahvatiti čitavu zemlju imajući u vidu da su obe strane pristale na trodnevno primirje. Nadajmo se da neće", zaključio je Bisenić.