Oko o Makronu – pretenduje li predsednik Francuske na lidersko mesto u EU

Nebojša Katić ističe da zakon kome je povećana starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj treba posmatrati u sklopu veoma visokog javnog duga, koji je, kaže, mnogo veći od nemačkog.

Smatra da protesti širom Francuske nisu upereni protiv penzione reforme, nego protiv samog predsednika Emanuela Makrona i njegovog, kako je ocenio, monarhističkog pristupa politici.

Istakao je heterogeni sastav demonstranata među kojima je, kako kaže, primetio i srednjoškolce koje se teško može ticati granice za odlazak u penziju.

Naveo je da u kategoriji visokorazvijenih zemalja Francuska ima visoku stopu nezaposlenosti od oko osam odsto, dok je u Nemačkoj oko tri odsto.

Prema njegovom mišljenju, veliko je pitanje kako penziona reforma može da pomogne u rešavanju tog problema.

Lopandić: Makron nije opterećen popularnošću, teče mu drugi mandat

Duško Lopandić, diplomata, pravnik sa doktoratom iz evropskog prava na Sorboni ukazuje na to da Makron nije opterećen popularnošću s obzirom da mu teče drugi mandat.

Podseća na tradiciju protestovanja u Francuskoj po raznim pitanjima. Smatra da Makron želi da učini Francusku konkurentnijom.

U, kako kaže, trenutku raspada tradicionalne podele na desnu i levu politiku, industrijski radnici više ne dominiraju među ukupnom zaposlenošću, dok se, konstatuje, u nekim državama vodi populistička politika.

"Evropa bez lidera u senci SAD"

Prema Lopandićevim rečima, teško se može očekivati da neko može da pretenduje na lidersko mesto u Evropi, pa ni Makron, imajući i u vidu rat u Ukrajini, u kome najveći upliv i uticaj sa strane imaju SAD.

Podseća da je Makron otišao u Kinu da proda "Erbasove" avione, ali da Francuska politički ostaje na stanovištu Zapada.

Katić smatra da se Makron istrčao sa stavom o potrebi za samostalnošću EU budući da nema podršku u Nemačkoj gde je, ističe, slaba vlada Olafa Šolca, i gde se čini da je šefica diplomatije Analena Berbok prva violina nemačke politike.

Ukazuje da Makron želi da progura narativ da ako Francuska želi da bude ozbiljna država, mora da smanji javnu potrošnju.

Dodaje da francuski predsednik to povezao sa penzionom reformom, smatrajući da ako se to ne desi da će stranci upravljati njenom sudbinom.

Na pitanje da li u geopolitičkom smislu EU može da izađe iz senke SAD, Lopandić ukazuje na primer Poljske koja kupuje američko i južnokorejsko oružje.

Uzimajući u obzir američke baze i oružje na tlu Evrope, Lopandić ne vidi mogućnost za veću autonomiju EU.

Smatra da rat u Ukrajini iscrpljuje i slabi EU, dok malo može da naškodi SAD i Kini, a Makron želi da istakne te strateške razlike.

"Evropske elite strogo kontrolisane"

Katić, sa druge strane, smatra da EU nema autonomnu politiku i da su evropske elite strogo kontrolisane i strogo atlantistički opredeljene

Ističe da se ne može očekivati da neko kao Makron koji je dokazani atlantista bude samostalan.

Lopandić podseća da je Makron više puta predlagao reformu EU, teze o suverenosti koje se nisu realizovale, a Nemačka je u međuvremenu ostala bez jakog lidera kao što je bila Angela Merkel. Makron nije taj kalibar, dodaje.

Srbija i dalje bez strateškog partnera, ostaje na dugom štapu

Smatra da je najveći problem za položaj Srbije to što nema strateškog saveznika u EU. Prirodno bi prema njemu bilo da to bude Italija, ali je on u svojim problemima, a tu bi mogla da se kandiduje Francuska.

Katić napominje da Srbija nema koga da pozove, da se Beogradu kaže samo šta treba da radi. "Pošto nemamo izlaz na more i granicu sa Rusijom, Briselu nastoji da nas udalji od potencijalnih saveznika i da prekine veze koje Srbija ima trećim zemljama prisiljavajući je da uvodi vizni režim kao što je nedavno i uveden sa Kubom", kaže Katić.

Nastaviće da nas drži na dugom štapu kao što to već čini više od dvadeset godina, zaključuje Katić.