Kako je Netanjahu naljutio Izraelce, a ni Bajden nije bez komentara
Protesti u Izraelu nastavljeni su i pošto je premijer Benjamin Netanijahu objavio da do leta odlaže reformu pravosuđa, a u toku su razgovori predstavnika vladajuće koalicije i opozicionih partija. O situaciji u Izraelu za RTS su govorili politikolog Vuk Vuksanović i novinar Milan Fogel.
U Izraelu se protiv spornog zakona protestuje od početka januara, masovno - posle smene ministra odbrane Jova Galanta, koji je tražio da se njegovo usvajanje odloži.
Sindikati su tada pozvali na generalni štrajk, zatvoren je međunarodni aerodrom u Tel Avivu, luke su obustavile rad. Auto-putevi su bili blokirani, bolnice su primale samo hitne slučajeve.
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je da bi posledice usvajanja pravosudnih reformi po državu bile te da se o Izraelu više ne bi moglo govoriti kao o jedinoj demokratiji na Bliskom istoku.
On ističe da je trebalo da tzv. pravosudne reforme, koje predlaže premijer Netanjahu, uklone jednu od poslednjih kočnica koje je pravosuđe u Izraelu nametalo izvršnoj vlasti.
“U ovom slučaju, pravosudne promene koje je premijer Netanjahu predložio, one su trebale da uklone kočnicu na nekoliko stvari, prva je sposobnost pravosuđa da blokira izgradnju naselja na Zapadnoj obali na palestinskim teritorijama, naravno, treba reći da pravosuđe nikada nije osuđivalo do kraja ovu politiku, ali je ponekad znalo da zaštiti vlasnička prava pojedinih palestinskih građana. Ali ono što je mnogo važnije i zbog čega premijer Netanjahu jeste toliko zagrizao za ovu reformu pravosuđa, to je da bi se time uklonila mogućnost pravosuđa da njega krivično goni zbog čitavog niza korupcionaških afera u koje je on navodno umešan“, objašnjava Vuksanović.
Dodaje da protesti jesu počeli u januaru, ali da su se intenzivirali nakon što je Netanjahu smenio ministra odbrane koji se javno usprotivio ovim pravosudnim promenama.
“Videli smo da su postali nasilni u pojedinim mestima, ono što je bitno, videli smo da je aktivna rezerva izraelske vojske koja u izraelskom sistemu odbrane predstavlja okosnicu vojnog aparata, ona je isto otkazala poslušnost, a videli smo da su i izraelske ambasade širom sveta isto počele da štrajkuju kao vid protesta zbog ovakve politike“, istakao je Vuksanović.
Može li Izrael da očuva svoju reputaciju na Bliskom istoku
U kontekstu regiona u kojem se nalazi, Izrael je obično imao reputaciju najstabilnije države, sa najfunkcionalnijim političkim institucijama. S druge strane, u izraelsko-arapskom susedstvu postojala je i određena indiferentnost, a Iran je neprijateljski nastrojena zemlja.
“Turska ima probleme sa Izraelom, ali je okupirana svojim problemima. U izraelskom susedstvu postoji indiferentnost jer oni smatraju da ovo nije temeljni protest zbog onoga što je najbolnija tema kad je u pitanju Izrael u arapskom svetu, a to je status palestinske zajednice. Nego oni smatraju da je ovo bukvalno unutrašnja politička svađa u kući, bračna svađa, može se reći, sa stanovišta Arapa“, ističe Vuksanović.
Izraelu treba podrška Vašingtona
Napominje da je odnos sa SAD ključan za Izrael i da Tel Aviv ne može da nađe zamenu za Vašington.
“Iako vidimo da se situacija na Bliskom istoku menja i da arapske prestonice diversifikuju svoja partnerstva i biraju neke druge, partnerstva sa Kinom, Indijom... Izrael je u drugoj kategoriji, jer on može da uradi ovo ili ono sa Moskvom ili sa Pekingom, ali niko od njih ne može da zameni Vašington, kada je reč o bezbednosti. On nema mnogo drugih adresa. Vidimo da je ovo izazvalo ozbiljnu pukotinu u tom odnosu, na osnovu izjava iz Bele kuće“, ističe Vuksanović.
To će, kaže, biti veliki problrm za one glasove u Vašingtonu koji američku podršku Izraelu brendiraju time da je Izrael jedina demokratija na Bliskom istoku.
“Zahvaljujući jakim izaelskim interesnim lobijima i grupama za pritisak gde se izraelski lobi smatra etnički najuticajnijim lobijem u Vašingtonu, često je svesno ili nesvesno bila predmet dvopartijske saglasnosti u Vašingtonu. Ali sada vidimo da se menja jer demorkate su opreznije prema izraelsko-palestinskom sukobu, jer i oni idu na glasove muslimana u SAD. Veliki je znak pitanja u zavisnosti od ishoda predsedničkih izbora sledeće godine kako će se republikanci pozicionirati, jer oni imaju više sipmatija prema Izraelu“, objasnio je Vuk Vuksanović.
Teške reči od strane opozicije i javnosti
Milan Fogel, novinar i publicista, kaže da postoji veliko nepoverenje u izjavu predsednika Vlade da će se do jula zamrznuti proces reformi.
“Teške reči se upotrebljavaju i od strane opozicije i više od strane građana, barem onog dela koji je nastavio da protestuje na ulicama. To što je on rekao da je zamrznuto nije zamrznuto. I juče i danas nastavljaju odbori da rade i priprema proglašenje zakona u Knesetu, kao poslednjoj fazi u parlamentu Izraela, kao poslednjoj fazi reformi“, naveo je Fogel.
Građanima, ističe, najviše smeta to što iza reforme stoje lični interesi, očuvanje vlasti. “Pitanje je da li bi mogle da se podignu optužnice protiv predsednika Vlade. To se ovde naziva korupcijom“, navodi Fogel.
Smatra da će pritisak protesta možda dovesti do novih izbora, ali sve zavisi kako će se predsednik dogovoriti sa koalicionim partnerima.
Netanjahuu treba Ben Gvir
Naime Netanjahuu je potrebna podrška ministra za nacionalnu bezbednost Bena Gvira i njegovih poslanika, kako bi ostao na poziciji premijera.
Gvir je, inače, poznat po svojim rasističkim izjavama i negativnom odnosu prema arapskoj zajednici koja nije mala.
“U Izraelu, od 9 miliona stanovnika dva miliona su Arapi sa izraelskim državljanstvom. Predsednik Vlade se složio da se formira Nacionalna garda, koja pre svega košta puno, a drugo, što opozicija ističe, to nije Garda za obranu nacionalnih interesa, već privatna policija Bena Gvira“, rekao je Fogel.
Sastanci vladajuće koalicije i opozicije kod predsednika Izraela su počeli sinoć i danas se nastavljaju.
“Važan faktor je noćašnja izjava predsednika SAD Bajdena u kojoj on osuđuje proces reformi pravosuđa i kaže direktno da on skoro neće pozvati predsednika Vlade Netanjahua u posetu Americi, što je već bilo planirano. Bez podrške SAD Izrael bi teško opstao na ovim prostorima“, naveo je Fogel.
Коментари