Demonstracije protiv penzione reforme i protesti žutih prsluka, sličnosti i razlike

U Francuskoj su nastavljene masovne demonstracije protiv penzionih reformi. Najviše demonstanata je na ulicama Pariza, Liona, Nanta, Nice. Auto-putevi su blokirani od juče. Štrajkuju zaposleni u saobraćaju i energetici.

Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je Francuska ušla u period krize koja neće da se pretvori u masovni štrajk ili masovnu blokadu.

Prema njegovim rečima, ona će i dalje prolaziti kroz uspone i padove u unutrašnjoj politici, posebno u vezi sa penzionim sistemom.

U poslednje vreme ovaj protest se radikalizuje, komunikacija vlade i demeonstranata ne postoji, svodi se na dve grupe koje "obaraju ruku" i očekuje se koja će da prevagne, ističe Sretenović.

Pojavile su se grupe koje radiklizuju proteste i koji pribegavaju nasilju i nemaju želju, kako navodi Sretenović, da se nađe pravično rešenje, već želju da zaoštre situaciju.

Prema njegovim rečima, vrlo često su te grupe označene da dolaze iz inostranstva. Dodaje da su to transnacionalne grupe koje koriste unutrašnje probeleme država za pritisak i uvođenje nasilja. "To je fenomen koji zabrinjava. Kako će se pojedine zemlje nositi sa tim problemom videćemo", podvukao je Sretenović.

Pojedini problemi u zemljama daju mogućnost EU da se pojavi kao spasitelj, navodi Sretenović.

Postavlja se pitanje odnosa između Franuske i EU i Nemačke i EU.  "Francuska i Nemačka kao motori EU su na unutrašnjm planu u krizi. Da li će se Evropa pojaviti kao spasitelj to će biti jedna od važnih tema koje treba da analiziramo", istakao je Sretenović. 

On navodi da postoje paralele sa protestom "žutih prsluka", radi se o ljudima koji su i pre dve godine demonstrirali, ali sada je karakteristično da se radi o sindikalnom protestu koji je jasno definisao šta želi, a ne želi reformu sa penzionog sistema gde bi se išlo u penziju umesto sa 62 - sa 64 godine jer se ljude plaše da će duže raditi a manje zarađivati.

Protest je, navodi Sretenović, i dalje okrenut sindikalnoj borbi, a političke partije su jasno rekle da žele da se smire tenzije, da ne žele da dolivaju ulje na vatru i da su protiv nasilja.

Radi se na tome da se smire tenzije i da pregovori uđu u tokove direktnog kontakta vlade i sindikata.

Situacija u Evropi je takva da društva imaju svoje probleme i nekada izlaze u prvi plan, a nekada se stišavaju, zaključio je Sretenović.

Celo gostovanje Stanislava Sretenovića iz Jutarnjeg programa RTS-a možete pogledati u videu na početku teksta.